ШТА ЈЕ ОТКРИЛА СМРТ АМЕРИЧКО – ЧИЛЕАНСКОГ НОВИНАРА

ЗЛОЧИН У КИЈЕВСКОЈ ЋЕЛИЈИ

Из Харкова је 13. јануара стигла тужна вест – у украјинском затвору у коме је после трећег хапшења провео у изолацији осам месеци и једанаест дана, наводно чекајући на суђење због „ширења мржње“ и сличних неоснованих оптужби Кијева, умро је Гонзало Лира

Jедини грех познатог публицисте, новинара, блогера и филмског режисера који је стварао и у Холивуду, били су његови виспрени коментари о дешавањима у Украјини, коју није напустио ни усред ратног вихора пре свега због своје деце, сина и ћерке од седам и десет година. Захваљујући оштрини, тачности и јасноћи, анализе Гонзала Лире надмашиле су већину записа и репортажа које су у исто време објавили разни други спољнополитички коментатори у водећим западним медијима. Упозоравао је да је Украјина прожета неонацизмом и нацистима, да је рат заправо изазвала Америка заједно са лакејима из Европе, да Русија неће толерисати шиканирање њених сународника којима је Кијев поништио сва мањинска права, а када се рат захуктао, међу првима је известио о страховитим губицима украјинске војске и да земљи прети не само пораз него и уништење. Прогнозирао је и да су најновије идеје о „склапању примирја“ са режимом Владимира Зеленског сасвим нереалне, јер ће Москва пристати само на капитулацију Украјине.
Док су водећи политичари Запада, с председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, првим човеком међу „европским баштованима“ Жозепом Борељом, немачким канцеларом Олафом Шолцем и британским премијером Ришијем Сунаком на челу, под диригентском палицом Вашингтона сањали о пропасти Русије и Руса, Гонзало је подсећао на значај сировина којих Москва има у изобиљу и њихов недостатак на Западу, критикујући апсурдност и неуспех антируских санкција. Упозоравао је и на ратнохушкачку политику америчких неоконзервативаца због њихове злочиначке улоге на светској политичкој сцени, али и штетне политике по саму Америку, предвидевши њен све ближи колапс.
Гонзало је у тренутку смрти имао само 55 година. Живео је после женидбе (2010) у Харкову, одакле је у свет слао своја размишљања и запажања кроз свој блог; после почетка руске Специјалне војне операције преселио је своје коментаре на Јутјуб и Твитер, односно Икс. Имао је америчко и чилеанско држављанство. Објавио је неколико романа на шпанском и енглеском језику, био је редован гост у емисијама многих познатих независних новинара и коментатора, доносећи свеж поглед из Украјине и нецензурисане вести и анализе. Раскринкавао је дволичност Запада и Америке, предвидевши крах војних напора Украјине, што се показује тачним. Важио је за љутог критичара Зеленског и Бајдена.
Упркос притисцима и претњама, смело и непоколебљиво је извештавао из Украјине и за то платио високу цену. Између осталог, уживо је коментарисао табу теме попут корупције породице Бајден, тачније како је Зеленски угушио истрагу о украјинским прљавим пословима Хантера Бајдена, сина актуелног председника САД.

ГОРЕ ОД БЕКСТВА Гонзала је у пролеће 2022. ухапсила озлоглашена украјинска тајна служба СБУ. Одузели су му компјутер и нешто личних ствари. У време док се водио као „нестао“, друштвеним мрежама се проширио глас да је ликвидиран и да су починиоци припадници „Кракена“, украјинске неонацистичке групе. Новинар се неколико седмица касније огласио на мрежама, објаснивши да су му сви претходни налози блокирани и да је пуштен на слободу, без оптужбе. Упркос претњама, нису га ућуткали. Пошто се није повиновао захтевима украјинске тајне полиције, уследило је друго хапшење, тада уз претњу аутоматским оружјем, као да је у питању терориста, а не новинар и коментатор. У затвору су га брутално тукли и мучили. И тада се друштвеним мрежама пронело да су га крвници сатрли у казамату. Ипак, поново се обрео на слободи. Тада је преко Телеграма поручио пријатељима да намерава да се пребаци у Мађарску, где ће затражити политички азил. Али уколико се не јави из Мађарске, написао је тада, то значи да су га жбири СБУ поново шчепали.
„Или ћу прећи границу и стићи на сигурно, или ће кијевски режим учинити да нестанем“, написао је у једној од последњих порука. Његова калварија је толико потресла чак и најбогатијег Земљанина Илона Маска да се за Гонзала заузео код америчког председника. Али Бајден ни прстом није мрднуо да спаси грађанина Америке из украјинског заточеништва. Два дана касније извор је потврдио за РТ да су украјинске власти поново ухапсиле и затвориле Гонзала Лиру. Било је то у пролеће 2023, пре почетка неуспеле украјинске офанзиве. Последња порука коју је написао и успео да пошаље пријатељима открива трагику његових последњих дана: „Имао сам обострану упалу плућа, као и пнеумоторакс и веома тежак случај едема. Здравље је почело да се погоршава још средином октобра, али су у затвору то игнорисали. Признали су да сам тешко болестан тек на саслушању 22. децембра. Обећали су да ће ме подвргнути процедури за смањење едемског притиска у плућима, због чега екстремно отежано дишем чак до те мере да се онесвестим након минималне активности или чак само двоминутног разговора…“
Остало је нејасно шта је изазвало тако погубну клиничку слику, али Гонзало није оставио места сумњи да су га, као и приликом другог хапшења, и после трећег мучили и крвнички пребијали у затвору иако је његов једини „злочин“ био тај што је критиковао власт Зеленског и украјинско-амерички рат против Русије. Чилеанска амбасада у Кијеву је покушавала да му помогне, док се америчка амбасада ограничила на празна обећања, не учинивши ништа да спасе живот свог земљака.
„Не могу да се помирим са начином на који је мој син умро. Мучили су га, уцењивали, породици је био недоступан осам месеци и 11 дана, а амбасада Сједињених Америчких Држава није учинила ништа да помогне мом сину. За ову трагедију је одговоран диктатор Зеленски уз сагласност сенилног америчког председника Џоа Бајдена“, написао је Гонзалов отац Гонзало Лира Старији у белешци коју је објавио портал „Грејзон“. Лира Старији је нагласио да је америчка администрација изневерила његовог сина; подсетио је да је Викторија Нуланд, припадница „неоконоваца“ и једна од архитеката мајданског пуча у Кијеву 2014, а тренутно вршилац дужности заменика државног секретара САД Ентонија Блинкена – мрзела Гонзала.

„Гонзало Лира је умро у украјинском затвору. То нам показује да Америка не преза да изда своје грађане како би политички профитирала“, написао је на Телеграму чувени политиколог из Чикага Џон Миршајмер. На вест о смрти Гонзала Лире реаговао је и Доналд Трамп Млађи. „Дакле, сада дозвољавамо иностраним примаоцима наше помоћи, попут Зеленског, да убијају наше грађане и наше новинаре?“, нотирао је чињенично стање Трамп Млађи. „Сачекао бих на огорчен одзив наших (америчких) медија, али знам да се то неће десити!“, цинично се осврнуо син бившег америчког председника на Иксу. И заиста, западни медији су се поводом смрти Гонзала Лире завили у мук, иако су им пуна уста „слободе говора и борбе за демократију“.
Коментатор познатог геополитичког канала „Блек маунтин“ додао је да нема државе која би усред рата на свом тлу трпела неумољиве критичаре какав је био Гонзало Лира, те се стога од почетка могло наслутити да му живот виси о концу. На том месту наглашава да ипак није било нереално очекивати да ће Гонзала у најгорем случају после хапшења протерати, уместо што су саставили исконструисану оптужбу и месецима га оставили да трули у ћелији. „Гонзало не би смео да заврши у затвору, а камоли да га убију, без обзира на његове ставове и мишљења. Поготово што је држављанин ‚савезничке државе‘. Заправо главног савезника. Па чак и када су одлучили да га неће депортовати ван граница Украјине, таквог појединца не мучиш нити усмртиш. Није био страни агент, ни борац, ни плаћеник или ишта слично. Био је цивил, блогер, није представљао претњу по државу… У конкретном случају било би реално очекивати да ће га одмах спровести у амбасаду САД и избацити из Украјине. Био је амерички држављанин и новинар; заиста, никаква претња држави. Али свима нам је знано, нажалост, какво је ‚идеолошки збуњено и високо мотивисано‘ руководство Украјине… Морали су (или неко други?) да се освете сиротом блогеру… То није нимало јуначки… За то нема оправдања. Нека ти је лака земља, Гонзало“, закључио је коментатор „Блек маунтина“. Сличним речима су се од Гонзала опростили и бројни други познати коментатори.

СМРТОНОСНА РАВНОДУШНОСТ Посебно је шокантно то што је Гонзало Лира тачно знао шта га чека и ко жели да га убије. У свом претпоследњем посту, пре него што је августа прошле године покушао да се склони у Мађарску, поручио је у видео-снимку: „Окидач за све ово је чињеница да је моје мишљење супротно владајућем наративу. Зато су ме стрпали у затвор и зато ћу, ако ме поново ухапсе, и умрети у затвору. Зато вас молим да ми помогнете. Амерички Стејт департмент зна ко сам и у каквој сам невољи. Знају каква ме судбина чека. Они знају! Не могу сад да се сетим тачних речи изреке јер сам под стресом, али у суштини тврди да су људи у својој бити добри, а да би зло однело победу, потребна је равнодушност добрих људи. Стога вас молим – не будите равнодушни према мојој судбини. Понизно вас молим. Апелујем на вас, знајте да ме сасвим извесно чека смрт ако сада не успем…“
На крају је зао усуд Гонзала Лире запечатила управо равнодушност пре свега америчке администрације. Што много говори о демократији и уопште слободама на Западу и Истоку. Тако је наочиглед одумрле савести човечанства у ћелији харковске тамнице испустио душу колумниста и новинар којег је власт Зеленског без суђења осудила на смрт јер је размишљао другачије од политичког естаблишмента у Вашингтону и Бриселу. Крвожедног естаблишмента који покушава да спасе последње остатке своје некадашње империје, гурајући свет из рата у рат. Вишак травестије је да је чак и о питању свог несрећног краја Гонзало био у праву. Већина западних медија није ни реч прозборила поводом његове погибије како не би „бацили сенку на Кијев“. Њихов мук је још једном потврдио Гонзалове тврдње да су амерички, и уопште западни мејнстрим медији корумпирани и да лажу до бесвести. Залажу се за „људска права“ само када су у питању „наши“, а не и они „други“ новинари и критичари, аутономни и храбри, слободоумни, што видимо и на примеру новинара и оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа. Зато крв Гонзала Лире није само на рукама Викторије Нуланд и америчког вођства него и на души новинара и европских влада које бескомпромисно подржавају бескрупулозни кијевски режим.