Кусур без динара

КиМ и платни промет

Приштина очигледно има миг са Запада да претњом укидања динара Србију натера да прихвати и спроведе Охридски споразум, или ће се суочити са исељавањем српског народа са Космета

У низу антисрпских активности на Косову и Метохији на ред је дошао и српски динар. Ваљда да покаже моћ, одмах после америчке намере да наоружа Албанце, Аљбин Курти је одлучио да стару српску валуту протера са Космета, на коме се она ковала још у средњем веку, када ту Шиптара није ни било. Овај западни вазал, без корена и традиције, одлучио је да од 1. фебруара евро буде једина валута за обављање готовинских платних трансакција на КиМ. Тако бар стоји у одлуци Одбора Централне банке тзв. Косова с краја 2023. године, односно према Уредби о готовинском пословању те банке, у покрајини ће од 1. фебруара бити обустављена свака даља употреба српских динара, укључујући обуставу динарских трансфера, банкарских трансакција и готовинских плаћања, односно евро је једина валута у којој ће бити дозвољене трансакције у готовини и платном систему.
А ковао се динар још у доба Немањића, да би цар Душан 1354. увео закон којим је уређено ковање новца. Од тада до пада деспотовине 1459. динар су ковали готово сви српски владара, што представља једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. И на данашњим новчаницама су приказани портрети људи везаних за историју Србије, док су на кованом новцу приказани српски манастири. Исти које Шиптари данас пале, руше или чак покушавају да прогласе за своје.

СТРАХ И НЕМИР Најаве о могућем укидању платног промета између Приштине и Београда нова су брига за Србе на Косову и Метохији и јужно и северно од Ибра. Они страхују да би укидање платног промета директно угрозило рад српских институција које делују у српским срединама на КиМ, пре свега у области здравства, школства и социјалне заштите, што значи да би била угрожена исплата зарада запосленима, али и пензија и социјалних давања из буџета Србије, а самим тим и живот Срба на тим просторима. Јер плаше се да ће приштински специјалци већ после 1. фебруара почети да упадају у продавнице, апотеке, пекаре, кафане, да затварају радње, пишу пријаве продавцима ако нађу једну једину динарску новчаницу или кованицу.
У једном истраживању се дошло до података да око 80 посто српске популације на КиМ на директан или индиректан начин зависи од функционисања ових институција, али и плата и дотација из Републике Србије. Подаци, дакле, показују да би се, уколико би се укинуо доток динара, то негативно одразило на скоро целокупну популацију Срба на Космету. Подсетимо се, после случаја Бањска на снази је била забрана увоза новца из Србије, неких двадесетак дана, што је и те како оставило последице по живот људи, јер није било довољно готовине у оптицају.
Ова одлука буквално погађа све Србе који живе у јужној српској покрајини, без изузетка, али и многе друге, Албанце, Бошњаке, Горанце, Роме и све оне који користе динаре. Нема сумње да ће овакве регулативе сигурно гурнути Србе и друге у сиромаштво, довести до неизбежног бекства с Косова. Многи ће закључити да је ово најјача карта коју би Куртијева влада могла да извуче против одрживог постојања Срба на КиМ, да се то ради уочи европских и америчких избора, када ће бити вакуум у дијалогу, те да је ово година расплета у којој је могуће све осим мира.
Неки људи гасе рачуне у НЛБ банци, други их отварају у Поштанској штедионици, али сада је велико питање шта ће бити са експозитурама ПШ у општинама на северу КиМ, да ли ће одмах после 1. фебруара експозитуре експресно бити затворене. Срби од овог датума очекују нову, озбиљну кризу на северу.
На КиМ скоро сваки Србин, посредно или непосредно, живи од плата, пензија, других исплата из буџета Србије, а људима без новца из Србије овде буквално нема живота. Картицом НЛБ банке могуће је подићи евре на банкоматима, али је питање по ком курсу. Плате ће бити могуће подићи у централној Србији, али шта ће они који су болесни, који не могу или немају новца да путују? Шта са гужвама на прелазима у данима кад буду исплаћиване плате и пензије? Дакле, чека их много проблема и непознаница.
До краја децембра прошле године сви запослени у српским институцијама на Косову и Метохији, здравству, школству, социјалним установама, другим институцијама, пензионери Републике Србије, плате и пензије примали су преко експозитура НЛБ Комерцијалне банке и Поштанске штедионице на КиМ.
Међутим, крајем децембра стигла је информација, коју је потврдила и Народна банка Србије, да НЛБ Комерцијална банка затвара експозитуре на КиМ. Иако пословна одлука, у њој има и политичких елемената јер она највише угрожава платни промет са Србијом. Ова некада највећа домаћа банка, која је од пре неколико година у страном власништву, затвориће свих девет експозитура – у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку, Штрпцима, Ранилугу, Грачаници, Драгашу и Шилову. НБС је потврдила да тамошњем становништву од домаћих банака преостаје само Банка Поштанска штедионица која има пет експозитура.
Запослени у српским институцијама су још средином децембра почели да добијају инструкције да рачуне, преко којих примају плате, пребаце у Поштанску штедионицу, чије ће експозитуре бити на располагању свим људима на КиМ који плате и пензије примају из буџета Србије. Они који остану верни НЛБ банци, плате и пензије моћи ће да подигну у експозитурама банке у Рашки, Куршумлији и Врању.

СПОРАЗУМИ О КЛИН Иначе, у Првом бриселском споразуму из 2013, којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина, наведено је да ће ова заједница „имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја“. ЗСО ни после 10 година није формирана, нема ни најмање назнака када би то могло да се догоди.
У Споразуму о путу ка нормализацији односа тзв. Косова и Србије, с краја фебруара прошле године, наведено је и да ће се за „српску заједници на тзв. Косову обезбедити одговарајући ниво самоуправе и способност за пружање услуга у одређеним областима, укључујући могућност финансијске подршке Србије“. Како се ова одредба уклапа у најаве о укидању платног промета између централне Србије и „Косова“ за сада није најјасније. Није немогуће да и то буде део трговине око испуњења споразума из Брисела и Охрида.
Једностране мере привремених институција на Косову и Метохији су супротне не само елементарним међународним стандардима у области финансија и банкарства већ и до сада успостављеним договорима и начину на који су се одвијали динарски готовински токови годинама уназад, саопштила је Народна банка Србије, уз коментар да најављене мере иду ка онемогућавању уноса и коришћења српског динара на КиМ и да су усмерене искључиво на ускраћивање основних прихода које становништво и привредни субјекти остварују у динарима на Космету, а самим тим и на онемогућавање елементарних услова за опстанак пре свега српског становништва.
Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак рекао је у Давосу да верује да ће званични Брисел убрзо изаћи са ставом око најава Приштине да укине платни промет са Србијом, додајући у свом стилу да не жели да даје било какве оцене и да верује да ће се пронаћи адекватно решење.
И званични Брисел, на сличан начин, апелује да Приштина и Београд избегавају акције које би могле да утичу на стабилност и да се овом темом позабаве у оквиру дијалога који се води уз посредовање ЕУ. Натукница која упућује на већ поменуту политичку трговину.
А ко би други то боље појаснио до амерички амбасадор Кристофер Хил, за кога, како је рекао у Сокобањи, „у овој фази дијалога коју смо постигли и коју је господин Лајчак достигао треба избегавати овако непотребна изненађења и једностране акције. Ми мислимо да је сада најважније формирање Заједнице српских општина, али и да се Косову омогући приступ међународним институцијама. Треба се фокусирати на то и избегавати теме које нису од заједничког интереса“.
Из Европске централна банке (ЕЦБ) ће стићи саопштење да евро није легално средство плаћања на тзв. Косову и да тзв. Косово и Црна Гора користе евро као дефакто домаћу валуту иако немају споразуме о томе са ЕУ, попут Монака, Сан Марина, Ватикана и Андоре које, иако нису чланице Уније, користе евро као своју валуту, јер су закључиле монетарне споразуме са ЕУ.
Ово појашњење ЕЦБ не значи и да су се успротивили укидању динара у платном промету на територији Косова и Метохије.
Колико је ствар озбиљна, потврдио је и председник Србије Александар Вучић у Давосу, изјавивши да су стигле „најаве из Приштине да су спремни да разматрају укидање платног промета са централном Србијом, односно да забране употребу динара“, као и да „упадају у Поштанску штедионицу и у наше поште у јужној српској покрајини“. „Курти жели да онемогући исплату пензија и плата за наше људе у здравству, просвети, институцијама Србије, што би значило не тихи већ гласни одлазак Срба са Косова и Метохије“, поручио је Вучић из Давоса, наводећи да ће о томе разговарати и са америчким помоћником државног секретара САД за европска и евроазијска питања Џејмсом О’Брајаном, уз наду да иза свега не стоје САД.

ОТИМАЊЕ ЗА О’БРАЈЕНА И би председник Вучић са О’Брајаном, али неформално, у шетњи Давосом, не обавештавајући нас шта му је амерички званичник макар и неформално рекао, било о испоруци „џевелина“, било о укидању динара. Аљбин Курти може много више да се похвали сусретом са О’Брајаном, који је био званичан, протоколаран, са све државним заставицама. Курти није крио задовољство због овог (њиховог првог) сусрета, очекујући даљу континуирану сарадњу са САД. „Задовољство је упознати се са помоћником америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмсом О’Брајаном по доласку у Давос. Изразио је захвалност за економски и демократски напредак ‚Косова‘ и потврдио нашу уздржаност пред нападима и провокацијама. САД су драги пријатељ и савезник. Радујемо се наставку сарадње“, навео је премијер Косова Аљбин Курти на Иксу.
Оно што нисмо чули од О’Брајана у Давосу, чули смо у Скопљу, где се одржавао скуп „Западни Балкан и ЕУ“, о Плану раста за тај регион који је усвојила Европска комисија. „Косово“ и Србија треба да се ангажују у процесу дијалогу на примени споразума из Охрида, из марта прошле године, рећи ће О’Брајан у Скопљу. „Снажно подржавамо мапу пута договорену у Охриду у марту прошле године. Верујемо да обе земље треба да се ангажују у процесу дијалогу на примени мапе пута у потпуности“, поручио је Вучићу и Куртију.
Ипак, најзлокобније звуче речи Небојше Човића, бившег шефа Координационог тима за КиМ, који за РТ Балкан наводи да су у оквиру овогодишњих састанака у Давосу организовани и разговори о КиМ, да су Колективном западу пуна уста приче о стабилизацији и нормализацији док се све чини да ситуација буде што нестабилнија и ненормалнија. У том смислу Човић наводи и најновију одлуку Вашингтона о продаји војне опреме Косову, којом САД директно подржавају и репресију и апартхејд и завршетак етничког чишћења Срба са простора КиМ. „Све ово је у складу са планом Приштине о коме се прича у бриселским кулоарима да у покрајини сме да остане највише један посто Срба. Кад на све додате ово што се спрема за 1. фебруар у вези с платним прометом, онда имате комплетну слику спровођења тог пројекта, свођења Срба на мање од један посто“, рекао је Човић за РТ Балкан.
Кукање и нарицање због приштинских одлука и њихових ментора сада не помажу много јер су прошли многи „возови“ када је то могло да се спречи. Онда када су се државне ингеренције, једна по једна, препуштале назовидржави Косово, у нади да ће се тако купити неко време. Сада нема ни наде, ни времена јер је угрожен пуки опстанак Срба на Косову и Метохији. Ту никакве бајке о „скоку у будућност“ не помажу.