KAMERONOVO „DOLIVANJE ULJA NA VATRU“

Tokom prva dva meseca na čelu britanske diplomatije Dejvid Kameron je podsticao Ukrajinu da nastavi rat, kritikovao Rusiju i Putina, naljutio Kinu, podrškom separatistima na Tajvanu, i obećao borbu Londona za nova priznanja lažne države Kosovo

Od dolaska (sredinom novembra) bivšeg premijera Dejvida Kamerona na mesto ministra spoljnih poslova Velike Britanije, diplomatija te zemlje je primetno živnula, što se, nažalost, uglavnom, osetilo kao „dolivanje ulja na vatru“ u aktuelnim svetskim sporovima. To je posebno izraženo tokom njegovog boravka u Kijevu, gde je Ukrajinu huškao da nastavi rat sa Rusijom, a onda i na tzv. Kosovu, čiju je samoproglašenu samostalnost 2008. godine vlada u Londonu, upravo s njim na čelu, priznala prvog dana. Kameron je sa nove pozicije već uspeo i da ozbiljno naljuti Peking, čestitkom novoizabranom secesionističkom predsedniku Tajvana, i tvrdnjom da su izbori na tom ostrvu bili „potvrda žive tajvanske demokratije“. Pre toga je, i to u nekoliko navrata, zbog rata u Ukrajini, kritikovao Rusiju i Vladimira Putina, a posle američko-britanskog oružanog napada na Hute u Jemenu, odlučno je branio ispravnost te akcije, iako su istaknute članice NATO-a Italija, Španija i Francuska odbile da u njoj učestvuju, a veliki deo sveta je označio kao začetak novog rata.

OBEĆANJA ZELENSKOM Kameron je posle samo dva dana na novom radnom mestu otputovao u Kijev, gde se sastao s predsednikom Vladimirom Zelenskim. „Želeo sam da ovo bude moja prva inostrana poseta“, teatralno je naglasio, kao da je – što nije – u Ukrajinu, klonulu borbenim duhom i sa istanjenim ratnim resursima, došao sa maslinovom grančicom ili nekakvim mirovnim predlogom za okončanje skoro dvogodišnjeg rata u kom je ta zemlja ogromni stradalnik.
„Nastavićemo da vam pružamo moralnu, diplomatsku, ekonomsku, ali pre svega vojnu podršku, i to ne samo ove i sledeće godine nego sve dok vam bude potrebna“, rekao je Kameron Zelenskom. Pri tome su njegovi pratioci Ukrajincima taksativno nabrojali na koje će sve načina Velika Britanija ojačati njihovu borbenu gotovost. Ubrzo posle Kamerona, valjda da bi stavio pečat na obećanja „svog“ šefa diplomatije, u Kijev je doleteo premijer Riši Sunak, koji je domaćinima predstavio kompletan novi britanski paket vojnog finansiranja Ukrajine, vredan 3,2 milijarde dolara. Ne sporeći izdašnost Londona, pojedini analitičari su, međutim, odmah primetili da ona, u postojećoj situaciji, jedino osigurava dalje pogibije ukrajinskih vojnika na ratištu na kom se, kako je upravo priznao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, „nalaze u vrlo teškoj situaciji“.
Nešto kasnije, u krugovima pomnijih pratilaca razvoja rusko-ukrajinskog rata gotovo sa podsmehom je primljena Kameronova izjava da je Zapad pet puta moćniji od Rusije, i da Ukrajina s njima ne može izgubiti. Neki su je nazvali „ratnohuškačkim praznoslovljem“ naprasno oživelog, a davno potrošenog Kamerona, spremnog da ratuje do poslednjeg Ukrajinca. Jedno od pitanja za novog šefa britanskog Forin ofisa bilo je: zašto ta moć i prednost Zapada nije već potvrđena obezbeđenjem dovoljno naoružanja Ukrajincima, na čiji manjak nezadovoljni Zelenski gotovo svakodnevno ukazuje.
Pomoć Ukrajini, kad je reč o Britaniji reč, nije ni njena, glasno najavljena, odluka da će poslati 20.000 svojih soldata na vojnu vežbu NATO-a, planiranu za februar i mart na granici sa Ukrajinom i Belorusijom, „jednu od najvećih aktivnosti alijanse od završetka Hladnog rata“, sa više od 40.000 vojnika. Korist Ukrajini moglo bi, eventualno, da donese priključenje tih britanskih „vežbača“ njenoj vojsci na terenu, ali mogućnost da se to desi nije realna, jer se NATO kloni otvorenog sukoba sa Rusijom.

OBEĆANJA KURTIJU Prilično iznenadan bio je Kameronov dolazak u Prištinu, odmah po dočeku Nove godine, ali je malo koga iznenadilo ono što je rekao svojim, vidno razdraganim, domaćinima, predsednici i premijeru takozvanog Kosova. Njegovo obećanje da će Velika Britanija nastaviti da svestrano podržava „Kosovo“, kao i da će se zalagati da tu kvazidržavu priznaju i one zemlje koje to još nisu učinile, veoma je obradovala Vljosu Osmani i Aljbina Kurtija, ali i razočarala Beograd.
„Ovde sam da učvrstim činjenicu da vas podržavamo. Želimo da vam pomognemo u pogledu bezbednosti, ekonomskog razvoja i svih pitanja sa kojima se suočavate“, istakao je Kameron i naglasio da mu je dolazak u Prištinu prva poseta inostranstvu u 2024. Prema očekivanju, nije govorio o problemima sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu i Metohiji, kao ni o neispunjenim međunarodnim obavezama Prištine, među koje spada i Briselski sporazum o stvaranju zajednice srpskih opština koji je, u ime EU, čiji je član tada bila i Velika Britanija, potpisala, i za njega garantovala Britanka Ketrin Ešton.
„Kameronova izjava je licemerna“, ocenio je naš šef diplomatije Ivica Dačić oglašavanje britanskog kolege u Prištini. Objasnio je da to govori zbog toga što je Kameron jasno pokazao da ga ne potresaju ni podaci o 200.000 proteranih Srba sa Kosova i Metohije i njihovim uništenim domovima i verskim objektima, ni teror koji nad preostalim Srbima svakodnevno sprovodi režim Aljbina Kurtija. Dačić je, pri tome, podsetio da tzv. državu Kosovo priznaju samo 84 članice Ujedinjenih nacija, dok je, kako je naglasio, na strani male, ali ponosite Srbije 109 zemalja.

ANTISRPSTVO BRITANSKE POLITIKE Posle boravka na Kosovu, gde se sastao i sa predstavnicima Kfora, u čijim je redovima najviše Britanaca, Kameron je podneo izveštaj parlamentu u kom je naglašena spremnost zvaničnog Londona da i dalje brine za kosovsku kvazidržavu koju, navodno, ugrožavaju tamošnji Srbi i Srbija. Poslanicima je, uz ostalo, predočio da je događaj u Banjskoj, „da kosovska policija to nije sprečila“, mogao da bude „veoma jeziv“. Kazao je i da bi, s obzirom na količinu oružja i broj uključenih ljudi, došlo do napada na policijske stanice i uličnih barikada.
Ministrovo izlaganje nije bilo po volji pojedinih poslanika, jer su očekivali mnogo oštriju osudu Srbije. U toj grupi je bila i neizbežna Ališa Kerns, poznata srbomrziteljka, koja je Kameronu spočitnula da je krajnje vreme da Velika Britanija iznese precizne zaključke o tome šta se dogodilo 24. septembra na Severu Kosova, što je značilo da podrži njen sud da je „Banjska“ delo Beograda. Pri tome je kritikovala predsednika Srbije, navodeći da „on i dalje govori da se nije dogodilo ono što se toga dana dogodilo“.
Posle Kameronovog odlaska u Prištinu, potpuno je jasno da će „priče“ o „Kosovu“ u britanskom Forin ofisu i parlamentu biti i narednih meseci. Mnogi analitičari su uvereni da će Velika Britanija u dolazećim danima, dok se SAD i EU budu „presabirali“ oko svojih izbora, u većoj meri nego do sada „voditi računa“ o Kosovu. Iako donošenje ključnih odluka o tzv. kosovskom problemu ostaje u rukama Vašingtona i Brisela, Velika Britanija će, računa se, kao američki potrčko, sigurno nastaviti da pomaže Kurtijevom režimu i, iz senke, bude njegov mentor i za akcije protiv Srba. Mnogo je uverenih da su duge cevi, koje je kosovska policija počela da nosi odmah po odlasku Kamerona, rezultat konsultacija prištinskog političkog vrha sa visokim gostom iz Londona, odnosno ohrabrenja koja je on dao Kurtiju i Osmanijevoj.
Iako je Britanija, izlaskom iz EU, formalno izgubila mogućnost da utiče na kreiranje spoljne politike te zajednice, ona se, u cilju očuvanja statusa velike sile, sigurno neće pomiriti sa ulogom autsajdera u rešavanju globalnih problema, a posebno problema na Balkanu, za koji je oduvek pokazivala veliko interesovanje. A glavno obeležje britanske politike na Balkanskom poluostrvu, danas kao i u prošlosti, je antisrpsko delovanje. Osim što sada brane davno prihvaćenu secesiju tzv. Kosova i „ne vide“ Kurtijevo terorisanje Srba na KiM, Britanci su otvoreno suprotstavljeni i Srbima u BiH, dok u Crnoj Gori svoju srbomrzačku politiku iskazuju oštrim kritikama Srpske pravoslavne crkve.