КАМЕРОНОВО „ДОЛИВАЊЕ УЉА НА ВАТРУ“

Током прва два месеца на челу британске дипломатије Дејвид Камерон је подстицао Украјину да настави рат, критиковао Русију и Путина, наљутио Кину, подршком сепаратистима на Тајвану, и обећао борбу Лондона за нова признања лажне државе Косово

Oд доласка (средином новембра) бившег премијера Дејвида Камерона на место министра спољних послова Велике Британије, дипломатија те земље је приметнo живнула, што се, нажалост, углавном, осетило као „доливање уља на ватру“ у актуелним светским споровима. То је посебно изражено током његовог боравка у Кијеву, где је Украјину хушкао да настави рат са Русијом, а онда и на тзв. Косову, чију је самопроглашену самосталност 2008. године влада у Лондону, управо с њим на челу, признала првог дана. Камерон је са нове позиције већ успео и да озбиљно наљути Пекинг, честитком новоизабраном сецесионистичком председнику Тајвана, и тврдњом да су избори на том острву били „потврда живе тајванске демократије“. Пре тога је, и то у неколико наврата, због рата у Украјини, критиковао Русију и Владимира Путина, а после америчко-британског оружаног напада на Хуте у Јемену, одлучно је бранио исправност те акције, иако су истакнуте чланице НАТО-а Италија, Шпанија и Француска одбиле да у њој учествују, а велики део света је означио као зачетак новог рата.

ОБЕЋАЊА ЗЕЛЕНСКОМ Камерон је после само два дана на новом радном месту отпутовао у Кијев, где се састао с председником Владимиром Зеленским. „Желео сам да ово буде моја прва инострана посета“, театрално је нагласио, као да је – што није – у Украјину, клонулу борбеним духом и са истањеним ратним ресурсима, дошао са маслиновом гранчицом или некаквим мировним предлогом за окончање скоро двогодишњег рата у ком је та земља огромни страдалник.
„Наставићемо да вам пружамо моралну, дипломатску, економску, али пре свега војну подршку, и то не само ове и следеће године него све док вам буде потребна“, рекао је Камерон Зеленском. При томе су његови пратиоци Украјинцима таксативно набројали на које ће све начина Велика Британија ојачати њихову борбену готовост. Убрзо после Камерона, ваљда да би ставио печат на обећања „свог“ шефа дипломатије, у Кијев је долетео премијер Риши Сунак, који је домаћинима представио комплетан нови британски пакет војног финансирања Украјине, вредан 3,2 милијарде долара. Не спорећи издашност Лондона, поједини аналитичари су, међутим, одмах приметили да она, у постојећој ситуацији, једино осигурава даље погибије украјинских војника на ратишту на ком се, како је управо признао и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, „налазе у врло тешкој ситуацији“.
Нешто касније, у круговима помнијих пратилаца развоја руско-украјинског рата готово са подсмехом је примљена Камеронова изјава да је Запад пет пута моћнији од Русије, и да Украјина с њима не може изгубити. Неки су је назвали „ратнохушкачким празнословљем“ напрасно оживелог, а давно потрошеног Камерона, спремног да ратује до последњег Украјинца. Једно од питања за новог шефа британског Форин офиса било је: зашто та моћ и предност Запада није већ потврђена обезбеђењем довољно наоружања Украјинцима, на чији мањак незадовољни Зеленски готово свакодневно указује.
Помоћ Украјини, кад је реч о Британији реч, није ни њена, гласно најављена, одлука да ће послати 20.000 својих солдата на војну вежбу НАТО-а, планирану за фебруар и март на граници са Украјином и Белорусијом, „једну од највећих активности алијансе од завршетка Хладног рата“, са више од 40.000 војника. Корист Украјини могло би, евентуално, да донесе прикључење тих британских „вежбача“ њеној војсци на терену, али могућност да се то деси није реална, јер се НАТО клони отвореног сукоба са Русијом.

ОБЕЋАЊА КУРТИЈУ Прилично изненадан био је Камеронов долазак у Приштину, одмах по дочеку Нове године, али је мало кога изненадило оно што је рекао својим, видно раздраганим, домаћинима, председници и премијеру такозваног Косова. Његово обећање да ће Велика Британија наставити да свестрано подржава „Косово“, као и да ће се залагати да ту квазидржаву признају и оне земље које то још нису учиниле, веома је обрадовала Вљосу Османи и Аљбина Куртија, али и разочарала Београд.
„Овде сам да учврстим чињеницу да вас подржавамо. Желимо да вам помогнемо у погледу безбедности, економског развоја и свих питања са којима се суочавате“, истакао је Камерон и нагласио да му је долазак у Приштину прва посета иностранству у 2024. Према очекивању, није говорио о проблемима са којима се суочава српска заједница на Косову и Метохији, као ни о неиспуњеним међународним обавезама Приштине, међу које спада и Бриселски споразум о стварању заједнице српских општина који је, у име ЕУ, чији је члан тада била и Велика Британија, потписала, и за њега гарантовала Британка Кетрин Ештон.
„Камеронова изјава је лицемерна“, оценио је наш шеф дипломатије Ивица Дачић оглашавање британског колеге у Приштини. Објаснио је да то говори због тога што је Камерон јасно показао да га не потресају ни подаци о 200.000 протераних Срба са Косова и Метохије и њиховим уништеним домовима и верским објектима, ни терор који над преосталим Србима свакодневно спроводи режим Аљбина Куртија. Дачић је, при томе, подсетио да тзв. државу Косово признају само 84 чланице Уједињених нација, док је, како је нагласио, на страни мале, али поносите Србије 109 земаља.

АНТИСРПСТВО БРИТАНСКЕ ПОЛИТИКЕ После боравка на Косову, где се састао и са представницима Кфора, у чијим је редовима највише Британаца, Камерон је поднео извештај парламенту у ком је наглашена спремност званичног Лондона да и даље брине за косовску квазидржаву коју, наводно, угрожавају тамошњи Срби и Србија. Посланицима је, уз остало, предочио да је догађај у Бањској, „да косовска полиција то није спречила“, могао да буде „веома језив“. Казао је и да би, с обзиром на количину оружја и број укључених људи, дошло до напада на полицијске станице и уличних барикада.
Министрово излагање није било по вољи појединих посланика, јер су очекивали много оштрију осуду Србије. У тој групи је била и неизбежна Алиша Кернс, позната србомрзитељка, која је Камерону спочитнула да је крајње време да Велика Британија изнесе прецизне закључке о томе шта се догодило 24. септембра на Северу Косова, што је значило да подржи њен суд да је „Бањска“ дело Београда. При томе је критиковала председника Србије, наводећи да „он и даље говори да се није догодило оно што се тога дана догодило“.
После Камероновог одласка у Приштину, потпуно је јасно да ће „приче“ о „Косову“ у британском Форин офису и парламенту бити и наредних месеци. Многи аналитичари су уверени да ће Велика Британија у долазећим данима, док се САД и ЕУ буду „пресабирали“ око својих избора, у већој мери него до сада „водити рачуна“ о Косову. Иако доношење кључних одлука о тзв. косовском проблему остаје у рукама Вашингтона и Брисела, Велика Британија ће, рачуна се, као амерички потрчко, сигурно наставити да помаже Куртијевом режиму и, из сенке, буде његов ментор и за акције против Срба. Много је уверених да су дуге цеви, које је косовска полиција почела да носи одмах по одласку Камерона, резултат консултација приштинског политичког врха са високим гостом из Лондона, односно охрабрења која је он дао Куртију и Османијевој.
Иако је Британија, изласком из ЕУ, формално изгубила могућност да утиче на креирање спољне политике те заједнице, она се, у циљу очувања статуса велике силе, сигурно неће помирити са улогом аутсајдера у решавању глобалних проблема, а посебно проблема на Балкану, за који је одувек показивала велико интересовање. А главно обележје британске политике на Балканском полуострву, данас као и у прошлости, је антисрпско деловање. Осим што сада бране давно прихваћену сецесију тзв. Косова и „не виде“ Куртијево терорисање Срба на КиМ, Британци су отворено супротстављени и Србима у БиХ, док у Црној Гори своју србомрзачку политику исказују оштрим критикама Српске православне цркве.