ИЗЛОГ КЊИГЕ

Јасенка Лаловић
БАСТАДУР
Лагуна

У роману Бастадур, чију радњу смешта у прву половину XX века, Јасенка Лаловић следи идеју да у сваком човеку живи комадић калуђера, баш као што у сваком калуђеру претекне део његовог световног живота. Таква се мешавина жудњи, тежњи и осећања јавља код свих протагониста овог узбудљивог романа. У тој спрези даљина које их вечито маме и висина којима стреме, трагају за значајним одговорима. Време ће показати да су одгонетке на сва питања заправо на педаљ од њихових срца. Изазови који ће их све задесити у тих педесетак година, колико и траје радња романа и за које време се њихови животни путеви укрштају и преплићу, нуде им шансу да се поправе и на прави начин остваре. Али прво морају да науче да воле и да прихвате да буду вољени. Неопходно је да постану бастадури.

Херман Хесе
И на крају шта је срећа
Миба Боокс

У овом делу Херман Хесе читаоца води кроз прелепе пределе у чијој лепоти је током свог живота имао прилике да ужива. Он с истом топлином говори и о пријатељима и о непознатим људима, од школских дана до дубоке старости, дубоко саосећајући са сваким бићем које пати. Његова сећања из младости су и дирљива, и духовита, и носталгична. Имао је и ту несрећу да доживи мрачни период нацизма, да пропати као човек забринут за човечанство.
У овој збирци есеја, која обухвата период стваралаштва од 1947. до 1961. године, значи годину дана пред дефинитивни одлазак чувеног нобеловца, а који спадају у његову касну прозу, нема нити која се прати хронолошки, али има динамике која пажњу читаоца држи будном и који тиме сведочи о богатству духа и о уметничкој свестраности песника, сликара, књижевника, филозофа и хуманисте Хермана Хесеа.
Ови есеји не представљају само сентиментална сећања једног остарелог писца који због болести, како сам признаје у једном одломку, не може дуго ни да хода, ни да стоји; стиче се утисак да се књижевник у свакој причи исповеда – он се додуше држи одређене теме из наслова сваког од осврта наведеног у садржају, али кроз текст провејавају његова крајње искрена, па и самокритична интимна осећања. Дубок утисак остављају и његова размишљања – како она својствена било којем људском бићу, тако и она у којима долазе до изражаја његове емоције као уметничке индивидуе свесне свог филозофског бића, своје хуманости, алтруизма, емпатије. Величина Хермана Хесеа у овом делу огледа се и у невероватној вештини да наизглед безначајном пролазном догађају, или на први поглед готово неприметном предмету, дочара, као најбољом филмском техником, вредност догађаја или предмета достојног дивљења.

Умберто Еко
Историја лепоте
Вулкан издаваштво

Шта је лепота? Лепота није никада, током векова, била апсолутна и вечна вредност. Била је физичка или божанска, хармонична или дионизијска, повезана са монструозношћу у средњем веку и хармонијом небеских сфера у ренесанси; узимала је облик нечега тешко одредивог у периоду романтизма, да би се потом обликовала као вештина, шала, цитат током читавог XX века. Полазећи од оваквог приступа, Умберто Еко је осмислио пут који не прати траг уобичајене историје уметности, нити историје естетике, већ користи историју уметности и историју естетике да би ревидирао целокупну културу из иконографског и књижевно-филозофског угла. Историја лепоте остварила је критички успех већ након првог издања 2004. године. Аутор својим увидима продире у најинтимније кутке филозофије, уметности и књижевности, пружајући нам широк спектар перспектива о лепоти. Кроз богат текст испуњен бројним примерима узвишених уметничких дела, попут сликарства и скулптуре, као и дугим цитатима из дела познатих писаца и филозофа, Еко нас води на путовање кроз еволуцију схватања лепоте. Осим критичког осврта на културне норме и естетске вредности, ово дело такође пружа читаоцима дубље разумевање веза између лепоте, филозофије и друштвене динамике. Еко нас подсећа на то да је лепота сложен и вишеслојан појам који одражава промене у току времена, али који истовремено има универзалну привлачност која превазилази све епохе.