Aмерика у јагњећој кожи

Председнички избори могли би значајно да утичу на политичку будућност кинеског острва

Спрам концепта „једна земља – два система“ и међународног права, на кинеском острву Тајван у току је процес његове десинизације. Из образовних планова и програма протеклих година избачена су нека најзначајнија дела класичне кинеске књижевности, а влада острва, под контролом председнице Цај Инг-Вен, упорно инсистира на „родним питањима“ и кидању политичких веза с Пекингом.
На председничким изборима на острву, у суботу, 13. јануара, суочиће се Демократска прогресивна партија, која је за председничког кандидата истакла свог потпредседника Лај Чинг-теа (који је позападњачио своје име и представља се као Вилијам Лај) и Хоу Ју- -Иха, градоначелника Новог Тајпеја, из родољубиве партије Куоминтанг која Кину ипак види као једну земљу.

КО ТО ТАМО ПОДРЖАВА ТАЈВАН Када је у интервјуу „Блумбергу“, средином прошле године, Лај Чинг-те изјавио да је Тајван „суверена, независна земља“, он своје речи није могао да аргументује. У том важном интервјуу, који представља његово „вјерују“, Лај је предстојеће изборе на острву представио као избор између даљег ангажовања с „међународном заједницом“ и попуштања Пекингу.
У случају кинеског острва Тајван поставља се питање, као уосталом и у случају Косова и Метохије, шта је то „међународна заједница“. Док незакониту независност наше јужне покрајине западне земље подржавају непосредно, уз своје бројне ситне сателите, независност острва Тајван подржава свега дванаестак малих земаља које просечан грађанин тешко може да пронађе на географској карти света. Синтагма „међународна заједница“, коју као јагњећу кожу САД користе широм света, у случају Тајвана доведена је до апсурда. Чак ни САД, које изазивају Кину на њеној територији у име „одбране“, не признају независност острва које наоружавају и хушкају на независност.
Након што су западне земље покушале да дестабилизују Кину на подручју Синђанга и Хонгконга, Тајван им је, пре свега због победе председнице Цај Инг-Вен на прошлим изборима, преостао као једина тачка непосредног геополитичког притиска на Пекинг.

МОЖЕ ЛИ КУОМИНТАНГ ДА ПРЕОКРЕНЕ СУДБИНУ ОСТРВА? Посматрано из Беле куће, Тајван са сецесионистима из Демократске прогресивне партије на власти је пун погодак. Осим снажног геополитичког притиска на Пекинг, ово кинеско острво Американцима тренутно служи и као важан финансијски ресурс. Према већини релевантних извора, ово кинеско острво је током мандата Џозефа Бајдена у Белој кући од САД пазарило наоружање вредно више од четири милијарде долара. Такву златну коку и корисни идиотизам дела острвских елита САД ће, иако су се низом споразума обавезале да признају и да ће поштовати постојање само једне Кине, наставити да експлоатишу докле год буду могле, а предстојећи избори су тачка у којој би острво могло да почне да прави заокрет.
Куоминтанг је партија кинеских националиста која је спас од пораза у грађанском сукобу са комунистима потражила на Тајвану којим је деценијама владала. Иако постоје јасне идеолошке разлике између Куоминтанга и КП Кине, Куоминтанг сматра да постојање једне Кине не може да буде доведено у питање и да острво Тајван поседује јасан кинески национални идентитет. Куоминтанг није прекидао односе са матичним делом земље и учествовао је на скуповима посвећеним сарадњи две обале Тајванског мореуза.
У овом тренутку, предизборне анкете не дају ниједном кандидату предност, осим наравно оних које резултате објављују у западним медијима где се предност даје Лај Чинг-Теу и његовом вођству острва које ужива подршку „међународне заједнице“ коју чини дванаестак махом острвских земаља. Аналитичари дубље упућени у збивања на острву верују да је код бирача на Тајвану, осим питања геополитичке позиције острва, важно и питање корупције, као и замор који су инденпендисти створили код бирача. Осим ових питања, Тајванцима је веома важно и питање посустајања економије острва, високе цене некретнина и неизвесна енергетска будућност.
Извесно је да је владајућа Демократска прогресивна партија значајно упориште пронашла међу младим бирачима, што је модус операнди деловања САД широм света. Међутим, удео младе популације, која гласа импулсивније, релативно је низак на острву. Од око 23,5 милиона Тајванаца, толико је уочи разбијања имала и бивша Југославија, млади бирачи чине између 15 и 16 одсто. Уз то, у матичном делу Кине живи и ради више од милион острвљана. Неки извори наводе да их је близу два милиона и они ће, извесно, махом гласати за политичке снаге које се залажу за национално, тржишно, културно и свако друго јединство кинеске нације.
На концу, потенцијални језичак на ваги председничких избора на Тајвану могао би да буде трећи кандидат Ко Вебн-Је, ком предизборне анкете не дају никакве шансе за победу, али који ужива извесну популарност и утицај у бирачком телу.
Иако Куоминтанг с Тајванском народном партијом, чији је председник Ко Вен-Је, иначе бивши градоначелник Тајпеја, није успео да договори чвршћу предизборну сарадњу, процене указују да је Тајванска народна партија идеолошки ипак блискија идеји једне недељиве Кине него успостављању потпуно новог националног идентитета и свођењу кинеског језика на један од острвских језика, што је сценарио који смо сви одгледали, на пример, у Црној Гори.

ВЕЗЕ С МАТИЧНИМ ДЕЛОМ КИНЕ, ИПАК, ПРЕСУДНЕ Без обзира ко победи на председничким изборима на Тајвану, позиција Кине дугорочно остаје повољнија и ту позицију само провокација САД, које теже појачаном војном присуству на Далеком истоку и у региону југоистока Азије, може закомпликовати. Због чега је то тако?
Према заокруженим и коначним подацима за 2022. годину, Тајван је извезао робу и услуге у вредности од 480 милијарди долара. На национално кинеско тржиште (матични део земље и Хонгконг) ово острво је извезло више од 52 одсто своје робе и услуга. Матични део Кине је, такође, водећи партнер острва и када је посреди увоз одакле долази 20 одсто укупног увоза острва.
Док нама САД и земље Европске уније сугеришу да се морамо повиновати њиховим политичким очекивањима, као што су признање „Косова“ или увођење санкција Русији, због структуре економске сарадње, САД Тајвану сугеришу управо супротно: да почне да проналази нове џепове економске сарадње, како би сарадња са матичним делом Кине била разлабављена, ослабљена и релативизована, иако су компаније са острва, приде, међу највећим улагачима у матичном делу земље.
Имајући све ово у виду, Пекинг је пролетос повео истрагу о наводним препрекама које на острву постоје за 2.045 категорија унутар структуре кинеског извоза. Планирано је да истрага буде окончана за шест месеци, али је она продужена до ове године и то за повећан број извозних категорија, што су у Тајпеју разумели као директно мешање у изборе на острву.
С друге стране, председница острва Цај Инг-Вен је 2016. године покренула НСП иницијативу (New Southbound Policy) која за циљ има ширење сарадње острва Тајван са државама АСЕАН-а, јужне Азије, Новог Зеланда и Аустралије науштрб увелико успостављене, разгранате и кључне сарадње с најближим суседом. Какво лицемерје, закључио би српски или балкански посматрач и то не само уочи избора.