Рат у најави

Шта се крије иза упозорења председника Чешке да се Русија спрема за сукоб високог интензитета с НАТО-ом?

Валдајска анегдота Владимира Путина гласи овако: „Син пита оца: Тата, зашто је тако хладно? – Зато што је Русија напала Украјину. – Шта ми имамо с тим? – Увели смо санкције да би се Русија осећала лоше. – Шта смо ми, Руси?“
Порука ових дана доживљава пун процват у земљама ЕУ.

НИЈЕ СМЕШНО Хладноћа није нимало пријатна сензација. Чешка, која је не без разлога названа локомотивом русофобије у ЕУ, најбољи је пример за наведено опажање – иако истрајан у мржњи према Русији, Праг се одлучио за нешто мање принципијелности о питању напуштања руских енергената. Наиме, упркос изјавама званичника да ће Чешка доследно следити курс ЕУ, по признању министра индустрије и трговине Јозефа Сикела, руски гас у укупним испорукама за текућу годину износио је 1,2 одсто. На фејсбуку чешки министар је рекао да би крајњи потрошачи требало да буду обавештени ако узимају гас од добављача који купују руско гориво.
„Ова ситуација не мења чињеницу да смо се коначно ослободили зависности од руског гаса. У светлу недавних догађаја, потребно је размислити да ли да уведемо рестриктивне мере на националном нивоу или да наставимо да координирамо наше акције широм ЕУ“, нагласио је Сикела.
Иако је Чешка званично превазишла зависност од руског гаса, економиста Лукаш Кованда примећује да је од почетка октобра повећан обим залиха на претоварној станици у Лангхоту. Његове процене иду у правцу математике да није реч о 1,2 већ о 40 одсто увозног гаса који долази из Русије. Такође, експерти примећују да је Праг у првих шест месеци увезао руске нафте у количинама које премашују оне од 2010. године за исти период. Чешка има изузетак од ембарга ЕУ на руску нафту. Уз то, потреба за руским челиком постаје алармантна – аутомобилска и грађевинска индустрија препуштени су добављачима из Кине, али, по признању чешких власти, материјал није адекватног квалитета.
Иако се вајка да је реч о минималним процентима гаса који долази из Русије, чешки министар оставља простор за даљу куповину јер, уверава, требало би задржати приступ да санкције штете ономе против кога су усмерене, а не ономе ко их примењује. У земљи која слови за уточиште европских јастребова у Варшавској групи – надолазећа зима и мањак енергената могли би да повећају тензије међу незадовољним грађанима.
Путинова валдајска анегдота у Европи не изазива смех.
ПОДРШКА РУСИЈИ – ТРИ ГОДИНЕ ЗАТВОРА Истовремено, Праг не показује знаке заинтересованости да одступи од платформе која Русију препознаје као агресора и провокатора. Протеривање дипломата, конфисковање имовине, оптужбе за умешаност службеника руских специјалних служби у подметање експлозије у складишта муниције у селу Врбетице, скандал око кофера са отровом који су наводно у Чешку донеле руске дипломате, рушење споменика маршалу Ивану Коневу у Прагу – штур је путоказ кроз хронику чешко-руског сукоба. Антируско расположење је у земљи која је некада важила за колевку демократије попримило знаке хистерије. Трагом изјаве чешког председника да је погрешно сваљивати кривицу за инвазију на Украјину искључиво на руско руководство с обзиром на подршку коју председник Путин ужива међу руским становништвом, чешка полиција отворила је више стотина кривичних поступка против грађана који су јавно подржали акције државника РФ. Чешко тужилаштво је саопштило да се случајеви могуће подршке инвазији Русије на Украјину могу разматрати у оквиру два члана: „одобравање злочина“ и „негирање, одобравање и оправдање геноцида“.
„Ако неко јавно – укључујући на демонстрацијама, интернету или на друштвеним мрежама – одобрава напад Руске Федерације на Украјину, или у том контексту изражава подршку или хвали лидере РФ, онда под одређеним условима подлеже кривичном гоњењу“, напомињу из ресора. Максимална казна за таква дела је три године затвора.

ПРОГОН ДИПЛОМАТА Даље, Чешка се заложила за ограничавање кретања руских дипломата унутар ЕУ, под образложењем да руски обавештајци наводно често путују територијом Уније под маском дипломата. Представници Руске Федерације, инсистира Чешка, требало би да добију визу и боравишну дозволу само у једној земљи пребивалишта. И коначно, Чешка је прва земља у ЕУ која је конфисковала имовину руског државног предузећа и прва која је гласно упозорила европске војске на опасност од рата с Русијом.
Договор о „подели рада“ између Пољске и Чешке, на коју је својевремено указао Станислав Ткаченко, професор експерт Валдајског клуба, више не важи. Време када се Пољска залагала за оштре мере за борбу против Москве у војној сфери, а Чешка била задужена за позиве на дипломатска и економска ограничења је завршено.
Процене које струје кроз аналитичке кабинете чешког врха говоре о важности брзе реакције на руску војну претњу. Чешки председник Петр Павел открива карте: Русија угрожава безбедност Европе.

СПРЕМНА ЗА РАТ У новој одбрамбеној стратегији, Русија је наведена као најозбиљнија претња земљи, а претпоставке иду у правцу тога да би Чешка у случају сукоба могла „постати важна транспортна артерија за савезничке снаге“.
„Вероватноћа војног напада на Чешку Републику или неку од земаља НАТО-а и ЕУ највећа је од краја Хладног рата. Русија ће дугорочно представљати најозбиљнију претњу безбедности Чешке и њених савезника“, наводи се у документу.
Главни задатак чешке одбрамбене политике је „свеобухватна припрема за дуг, одбрамбени рат високог интензитета са технолошки напредним непријатељем опремљеним нуклеарним оружјем“. Према новој стратегији, важно је изградити „добро наоружане и обучене снаге“, као и „припремити територију Чешке за могући трансфер великог броја савезничких трупа“. У документу се напомиње да одбрану Чешке не могу да обезбеде само професионална војна лица и да резерве оружаних снага треба да играју велику улогу у одбрани. Чешка влада је 27. септембра одобрила буџет за одбрану за 2024. годину који ће први пут достићи два одсто БДП-а (6,8 милијарди долара), што одговара минималним давањима за НАТО.

ОПЕРАЦИЈА НА 4,5 ХИЉАДЕ СТРАНА Москва ће се, уверен је чешки председник, вратити у пуну борбену способност и моћи ће да нападне НАТО за пет до седам година. Праг позива на опрез првог реда, припрему за сукоб високог интензитета. Чини се да је управо Чешкој поверено да изнова отвори причу о НАТО шенгену који би омогућио брже кретање трупа, пребацивање опреме и муниције и приближавање границама Русије.
Припреме за рат са источним суседом, по признању шефа војног комитета НАТО-а, адмирала Роба Бауера, почеле су пре 14 година. Планови за војне операције против Руске Федерације исписани су на више од четири и по хиљаде страница и подразумевају уклањање бирократских препрека за напредовање НАТО трупа. Ова припрема речима шефа Пентагона Лојда Остина има одбрамбени карактер.
„Ако САД не подрже Украјину, онда ће Руска Федерација победити и неће се ту зауставити. Следеће мете“, према Остину, „биће балтичке земље, Пољска и други суседи Русије.“
У верзију да би Русија могла напасти Европу тешко је поверовати. Исправније је, упозоравају експерти, следеће ишчитавање: чешки председник, који махнито спрема војску за рат, бивши је генерал НАТО-а и кроз ту призму треба тумачити његове речи. Процена да би кроз пет или седам година Русија могла да поврати свој војни потенцијал у преводу значи да време цури и да је војно ослабљена сада најдоступнија старим ловцима на њене ресурсе.
Павелов покушај да грађанима Европе отвори очи у старту је обесмишљен чак и у Вишеградској групи, где Мађарска чврсто стоји на позицијама неконфронтирања с Русијом, а Словачка опрезно коментарише стање на фронту. С грађанима Чешке ствари стоје још безнадежније – они не призивају рат, већ у сусрет још једној зими желе само руске енергенте.