Клизање по леду

Какве ће последице по владајућу коалицију имати одлука Савезног суда да стопира пренамену 60 милијарди евра у зелену агенду?

Немачка владајућа зелено-лева коалиција суочава се с озбиљном буџетском кризом насталом након новембарске одлуке Савезног уставног суда којом је одбачен предлог о пренамени 60 милијарди евра из фонда за опоравак од ковида у развој зелене транзиције.
Према одлуци Савезног уставног суда, недопустиво је коришћење средстава државног буџета за борбу против короне у корист заштите климе. Највиши немачки суд утврдио је да је измена ребаланса буџета за 2021. годину, која је предвиђала да се средства првобитно намењена за решавање корона кризе користе за заштиту климе, неуставна.
Овом пресудом Савезни уставни суд је први пут пресудио у вези са отплатом дуга. Сходно томе, законодавство дозвољава одређену слободу у хитним случајевима, што значи да је у изузетним околностима било дозвољено преузимање дугова из 2021. Међутим, суд наглашава да је законодавац требало боље да образложи за шта би се средства касније користила и како би то могло помоћи у ублажавању последица короне.
Као резултат ове одлуке савезно министарство финансија наложило је замрзавање буџета већине немачких ресора, с изузетком Бундестага, Бундесвера, савезног председништва и Савезног уставног суда. Све што је колико јуче имало привид стабилности једном одлуком је стављено под знак питања – а реч није само о економској већ и последично политичкој нестабилности у коју би Немачка, рањена санкцијама Русији, могла бесповратно да потоне.

ЗЕЛЕНИ КОЛАПС Анализирајући пресуду за „Шпигл“, финансијски стручњак је упозорио да би се ово могло одразити и на Фонд за економску стабилност, који је немачка влада од 2022. пунила кредитима и користила за сузбијање раста цена гаса и струје.
Немачка влада сада се налази у незгодној позицији и „мора пронаћи новац негде другде“, констатује министар економије и вицеканцелар Роберт Хабек. Он је раније упозорио да би неуспех преусмеравања средстава намењених пандемији на подршку климатским плановима могао проузроковати озбиљне проблеме у берлинском зеленом пројекту вредном 200 милијарди евра. Реч је о томе да су, од преузимања власти 2021. године, Шолц и његова влада уложили милијарде средстава намењених ковиду у подстицање зелених иницијатива као што су пумпе за грејање у кућама и електрификација немачке железничке мреже.
Ова одлука била је у функцији релаксације незадовољства немачких грађана који су осудили одлуку владе о затварању нуклеарних електрана усред погоршања енергетске кризе. Падобран се није отворио. Уместо очекиване финансијске трансакције, немачка владајућа коалиција суочена је с одлуком немачких судова који су ово фискално лукавство оценили, по диктату немачког законодавства, незаконитим јер крши строга правила донесена након финансијске кризе 2008 – трошкови везани за ковид били су одобрени само због ургентности ситуације.

ПРОДУБЉИВАЊЕ НАПЕТОСТИ Семафор коалиција, састављена од Зелених, социјалдемократа и протржишног ФДП-а налази се пред немогућим задатком – да с једне стране одбрани своју енергетску политику а с друге се суочи с урушавањем индустријске базе земље која није била припремљена за санкције уведене Русији.
Одлуку Савезног уставног суда већ су критиковале опозиционе странке попут ЦДУ и популистичке АфД. Влада страхује да би одлука могла имати далекосежне последице на немачку потрошњу енергије.
Све ово је додатно продубило постојеће напетости унутар владајуће коалиције у којој се либерални ФДП противи било каквом повећању пореза за финансирање зелених иницијатива, док су социјалдемократе противе смањењу расхода.

ЕКОНОМИЈА ЋЕ ПАТИТИ Неки владини званичници изразили су незадовољство ограничењима прорачунских расхода, а министар зелених Роберт Хабек упозорио је да ће „немачка економија патити“ због те одлуке.
Семафор коалиција планира да донесе одлуку о прорачуну на Одбору који ће бити одржан последњег дана новембра, с намером да иста буде усвојена у Бундестагу 1. децембра.
Истовремено, немачка економија показује озбиљне знаке ерозије, додатно суочена с могућношћу да стечајеви великих кућа ове године могу достићи нови максимум. Само текуће године, 45 великих компанија је покренуло стечај, а према недавно објављеној студији кредитног осигуравача „Алијанц трејд“, уколико се ови трендови наставе и у 2024, број великих компанија које су показале инсолвентност приближиће се броју који није забележен од 2016. године. Велике компаније су оне с годишњим прометом од најмање 50 милиона евра.
Ово не би требало да чуди будући да у околностима када су цене прехрамбених производа изразито високе, штедња се преусмерава на друге трошкове попут одеће, електронике и угоститељства. Очекивања су да божићно пословање ове године неће ни издалека бити на нивоима претходних година. Угоститељи којим је током пандемије короне ПДВ смањен са 19% на 7%, сада са зебњом гледају у будућност.
Овом неславном списку требало би додати и податак да је све већи број неликвидности забележен на важним немачким извозним тржиштима широм света. Након пораста неликвидности у Холандији (59%), Сједињеним Државама (4%) и Француској (36%), немачке компаније су у опасности од ефекта снежне лавине.

ХАОТИЧНИ РАСПОРЕДИ Сумње да би ствари могле поћи по злу прво је пробудио министар финансија Кристијан Линднер најавом да жели да одобри ребаланс буџета за ову годину будући да су у Бундестагу остале само две седмице за заседање – од 27. новембра до 1. децембра и од 11. до 15. децембра.
Линднеров распоред првобитно је предвиђао да се одобрење ребаланса буџета деси у среду. Међутим, влада је већ у понедељак ове седмице покренула „процедуру циркулације“ како би се закон брже покренуо. Ребалансом буџета за 2023. предвиђени су приходи од кредита у износу од 43,2 милијарде евра. У Министарству финансија истичу да „све преузете законске обавезе“ треба да испуњава федерална влада. У бројкама то би значило да ће редовни кредитни лимит дуга бити премашен за 44,8 милијарди евра у 2023. години.

ЛОША ИСХОДИШТА Савезна влада је затражила од Бундестага да накнадно прогласи ванредно стање за 2023. како би поново могла да суспендује дуг. Као оправдање навела је „рат у Украјини и пратећи шок цена енергије“, који је био „јасно приметан чак и 2023“.
Нацрт буџета по новом плану треба да буде представљен 1. децембра. Након тога следи упућивање Одбору за буџет. Гласање у Бундестагу ће вероватно бити 15. децембар. Све укупно, чланови Одбора имају само неколико дана да прочитају програм Линднеров програм. Све најављује да семафор влада клизи у следећу буџетску кризу. У околностима када пословично прецизне немачке институције хаотично и без реда доносе и суспендују сопствене одлуке, када судови блокирају одлуке владе, а влада занемарује реч експерата, Немачка не оставља простор за позитивна исходишта. Коју год одлуку да донесе семафор коалиција, она ће бити на штету немачких грађана. А њима је већ досадило да посматрају како се њишу економске омче на вешалима постављеним у част зелене енергије и кооперације с Вашингтоном о питању сврставања на страну Украјине.