ИЗЛОГ КЊИГЕ

Ахмед Абдулмагид
ХИМНА МИРА
Агора

Први роман Ахмеда Абдулмагида читаоцима представља право умеће језика свог аутора – језика који егзистира између стилске елеганције и атрактивне моћи дијалога у каткад суптилнијем, а каткад експлицитнијем, снажном осликавању људских порива и унутрашњих страхова, откривајући неке од кључних слојева нарације, попут приче о успонима и падовима уметника, о „одласку“ у најдубље просторе духовности, о моћи „дотицаја“ сопствене душе и њених најтананијих „трзаја“, па све до универзалне приче о идентитету појединца у садашњем свету искушења. У овом модерном свету, пуном отуђености и цинизма, Абдулмагид успешно ствара једно мелодијско дело готово лирске прозе, дело које хармонијском синтезом фантастичних и реалистичних елемената слави самоспознају, провиђење, врлину и љубав. То је дело које демаскира негативистички и танатосовски порив у човеку, које слави превазилажење унутарњег слепила, беса, страха, кривице, изолованости и сваколиког мрака учауреног у беспућима човечијег срца и ума. Абдулмагидов роман је један од оних за које је говорио Гогољ да представљају прави књижевни дар јер нас нагоне да чинимо добро. Абдулмагид врло успешно следи постмодернистичке и постструктуралистичке књижевне струје, које су утемељили Борхес и Еко, а које се баве питањем метапоетике, стваралачке ауторефлексије и анализом самог чина писања као егзистенцијалног порива. У „Химни мира“ се среће и бајковити Шехерезадин оквир и ланац приповести који снажи потребу за причањем прича (писањем), као одбрану од смрти и таме, сусрећемо Булгаковљеву технику романа у роману, као и понешто од Хесеовог лутајућег Сидарте, али осећамо и Борхесову пешчану књигу која открива да смо ми и сами ништа више до приче и да је граница између фикције и стварности много тања но што би се на први поглед рекло.

Група аутора
ПОЈМОВНИК СРПСКИХ ЛИНГВИСТИЧКИХ ТЕРМИНА
Прометеј

Појмовник према речима Милана Ајџановића представља квалитетно лексикографско дело не само на плану суштине већ, ништа мање, и форме, будући да он поред традиционалних доноси и нове, посве рецентне термине, у претходним делима овога типа незаступљене, али и податке о њиховој распрострањености, варијантности и сл. При томе, када је у питању исцрпност информација, њу можемо одредити као посве примерену стручном али и лаичком кориснику, будући да приступ у обради можемо одредити као нешто редукованији енциклопедијски.
Проф. др Никола Рамић истиче у својој рецензији да је појмовник је сређен као лексикон термина, а зависно од тога која одредница се обрађује биран је лексикографски приступ, односно према месту термина у систему у којем функционише биран је начин његове обраде. Тако су овде као компатибилни помирени дескриптивни приступ терминима, када се у енциклопедијском стилу наводи мноштво података о појму који се обрађује (што је неопходно ради задовољења научне коректности и потпуније идентификације појма који се жели представити), и нормативни приступ, по којем се разуме да је термин идеални знак уклопљен у дато предметно поље, јединица метајезика у научној и стручној комуникацији. Оба та приступа су зналачки примењени, па тако овај Појмовник чине погодним за употребу свима онима који настоје тумачити, или пак усвајати садржаје из наведених дисциплина. Овакви прилози веома су потребни српској лингвистици и драгоцена су допуна стручној и научној литератури.

Фриц Фишер
САВЕЗ ЕЛИТА
Чигоја штампа

Књига о континуитету структура моћи у Немачкој 1871–1945. године представља расправу засновану на обиљу чињеница којом се доказује да је од стварања до пропасти Рајха (1871–1945) постојао континуитет конзервативних снага сачињених од једне елите, чији су друштвени чиниоци били велики земљишни посед, крупан капитал, државна бирократија и милитаристички војни врх. Стална непријатељска демократија у Немачкој усмерена је на ратну политику ради ширења Рајха и постизања светске моћи и ова елита омогућила је 1933. долазак нациста на власт и, затим, пружала друштвену основу нацистичком режиму.

Ђуро Дамјановић
ГОЛИМЈЕСТО
Српска књижевна задруга

„Голимјесто“ је наслов славне Дамјановићеве приповетке која је узбуркала политичку јавност Босне и Херцеговине и књижевну сцену Србије седамдесетих година прошлог века. Ђурине приче одмах су добиле признање – проглашен је достојним наследником приповедачке вештине и језичке грађе великих земљака Кочића и Ћопића. Приче пуне душе и патње, лепоте живота и раскошне приповедачке уметности.

Мигел Анхел Астуријас
ГОСПОДИН ПРЕДСЕДНИК
Лагуна

У неименованој земљи диктатор егоманијак кује сплетке да би држао на узди политичке противнике и чврстом руком задржао власт. Како тиранија узима маха, сви су присиљени да начине избор између компромиса и смрти. Надахнуто животом под режимом председника Мануела Естраде Кабрере, ово врхунско остварење добитника Нобелове награде Мигела Анхела Астуријаса, прожето богатом лиричношћу, симболиком Маја и народним говором Гватемале, у исти мах је оштра сатира тоталитаризма, свеобухватан портрет психолошке страховладе и надреалистичко ремек-дело које је дуги низ година било забрањено. 

Бертранд Расел
МОЋ
МИБА букс

Кључ за људску природу који је Маркс пронашао у богатству, а Фројд у сексу, Бертранд Расел је открио у моћи. Моћ, тврди он, човеков је крајњи циљ, и представља, у многим својим видовима, један једини најважнији елемент у развитку било којег друштва. Пишући с краја тридесетих година прошлог века када су Европу растакале екстремистичке идеологије и када је свет био на ивици рата, Расел се латио подухвата да открије „нову науку” како би разјаснио трауматичне догађаје тога доба и да би објаснио оне који ће им следити.
У том настојању је и настала ова књига, изузетно дело које је Расел сматрао једним од најважнијих у својој дугој каријери. Супротстављајући се тоталитарној жељи за доминацијом, Расел нам предочава како политичка просвећеност и човеково разумевање могу да доведу до мира чиме његова књига представља страствени позив за независност ума и светковину инстинктивне радости човековог живота.

Радивоје С. Петровић и Слободан М. Пенезић
СЕРГИЈЕ ЛУКАЧ – ПРОМЕТЕЈ НОВИНАРСТВА
Службени гласник, Факултет за спорт Универзитета Унион – „Никола Тесла“

Ова књига представља резултат истраживачко-издавачког подухвата у оквиру којег су за одговорима на суштинска питања у области медија и новинарства скупа трагали појединци различитих искустава, генерација и ставова, али једнако заинтересовани за даљу судбину ове професије – од студената новинарства, преко професора и асистената журналистике, па све до Лукачевих пријатеља, студената, сарадника и савременика, такође различитих по годинама, али и по размишљањима. Ходајући Лукачевом стазом настала је монографија о родоначелнику аутентичне српске школе новинарства, не само да би евоцирала сећања на једну изузетну личност већ и као путоказ не само почетницима у професији већ и онима вољним да раде на повратку дуго еродираног поверења у медије и новинаре. Пред нама је, стога, и својеврстан позив за повратак професионализму, знању, истини и поштењу, свему што краси лик и дело Сергија Лукача, у мору манипулација и пропагандних наслага, које су, поред осталог, озбиљно уздрмале и статус једне лепе, корисне и некада надасве одговорне професије.