ИЗЛОГ КЊИГЕ

Бојан Б. Димитријевић, Немања Девић
НИКОЛА КАЛАБИЋ И ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА
Службени гласник

Покушај двојице историчара, експерата за грађански рат у Србији 1941–1945, да дају одговоре на питања о једној од најживописнијих и најинтригантнијих личности савремене српске историје. О Николи Калабићу осам деценија после Другог светског рата постоје противречне слике, у мери да се чини да у колективном сећању живе два митска Калабића: један као најближи сарадник и узданица ђенерала Михаиловића, опеван у народној песми, и други као његов Бранковић – официр који га је проказао и у рату починио бројне злочине. На основу литературе, мемоаристике и пре свега богате архивске грађе – делом и непознате, из архива безбедносних служби, аутори нам дају ново виђење Калабића и саме српске ратне драме. У овој књизи читалац ће наћи податке о пореклу и историјској улози породице Калабић, о команданту Горске краљеве гарде пре 1941, из дана у дан биће упућен у његов ратни пут, врлине и слабости, сазнаће под којим околностима је ђенерал Михаиловић заробљен и како је Никола Калабић погинуо 1946. године. На крају, аутори су анализирали и процес рехабилитације, али и мит о Николи Калабићу, за ког би се могло рећи да прилично подсећа на неку врсту Краљевића Марка савремене српске историје…

Дмитриј Балашов
ЉУБАВ
Императив издаваштво

Како је Дмитриј Балашов путујући са групом руских интелектуалаца у „словенском походу“ од Марманска па све до Црне Горе предвидео шта ће се догодити две и по деценије касније на просторима словенских народа?! Пред вама је прича на српском и на руском језику која сведочи о блискости православних народа. Прича која се не сме заборавити! Ова књига је преведена на захтев упокојеног-благопочившег игумана Мардарија из манастира Режевићи. Руски писац и историчар, Дмитриј Михајлович Блашов, објавио је више десетина књига током свог живота у милионским тиражима,како у совјетско време, тако и након распада СССР-а. Иза себе је оставио и неколио десетина научних радова о историји древне руске књижевности. Убијен је под неразјашњеним околностима 2000. године у сеоској кући у Козиневу (Новогородска област).

Џошуа А. Санборн
Апокалипса империје: Велики рат и разарање Руског царства
Службени гласник

Џошуа Санборн у својој студији, истражујући судбине појединаца, уобличава и осветљава дешавања у Русији и на Источном фронту током Првог светског рата, указујући на глобалне геополитичке процесе који се протежу кроз читав XX век. Књига намењена како стручном, тако и широком читалачком аудиторијуму помоћу личних историја уобличава целовиту слику рата, следећи савремену методологију историјске науке.
„Желео сам да васпоставим људскост безгласних мушкараца и жена, који се у постојећим историјама овог рата представљају искључиво као архетипови примитивних руских сељака-војника или као напаћене жртве модерног рата. Већина мојих иницијалних архивских истраживања била су посвећена откривању њихових прича кроз полицијске извештаје, цензурисана писма, телеграме официра, мемоаре и дневнике. Тек касније, када сам почео да пишем чланке засноване на овим истраживањима, јасније сам видео след догађаја које сам описивао. На тај начин се јавила једна другачија врста историје, она која је повезивала војно насиље, пад државе, урушавање друштвеног поретка и крај царства у један преклапајући, али узрочно-последични низ. Овај процес има до те мере запањујућу сличност са глобалним историјским процесом нестанка великих империја током XX века да сам одлучио да прекомпонујем свој пројекат како бих нагласио да су апокалиптична искуства кроз која је Русија прошла током Великог рата и Грађанског рата представљала рану фазу драматичне, али болне глобалне историје. Феномен урушавања империја или деколонизације још више даје на значају Великом рату, као једном од централних догађаја у наративу историје XX века. Тиме ова књига има два циља: да опише животе широког спектра актера на Руском фронту, као и да анализира начин на који се урушило Руско царство.“

Чеслав Милош
Заробљени ум
Лагуна

Када је Чеслав Милош 1951. затражио азил у Француској, америчке власти најпре су одбиле да му издају визу за улазак у САД, под притиском пољских емиграната који су сматрали да је комуниста. Тада је замишљен и написан „Заробљени ум“, најпознатије Милошево дело, анатомија човека у тоталитарном систему, не само у Пољској него и у свим земљама некадашњег Варшавског лагера, па и социјалистичким земљама „са људским ликом“. Али већ у то време са назнакама дволичности ума и у једном новом виду тоталитаризма који се рађа свуда у свету…Према речима Чедомира Антића ,,у једном новом тоталитаризму који се рађа, баш као што је описао Чеслав Милош, показало се да је ‘заробљени ум’ цивилизацијски феномен, да је тоталитаризам могућ у постидеологијском свету. Можда је специфичност тоталитаризма нашег времена што је успостављен у фази опадања једне читаве цивилизације.“

Антонија Фрејзер
Марија Антоанета: Животни пут
Вулкан издаваштво

Драматична животна прича Марије Антоанете непрекидно изазива опречна осећања. Многи јој приписују да је екстраваганцијом и фриволним понашањем, равнодушна према патњама народа, допринела рушењу француске монархије. Други су подједнако страствени у краљичиној одбрани: за њих је она била жртва мржње према женама. Антонија Фрејзер анализира њен утицај на Луја XVI, оптужбе и сексуалне клевете којима су је обасипали, њен покровитељски однос према уметности, утамничење, претње смрћу, трачеве о њеним лезбијским везама, суђење и њено погубљење на гиљотини 1793. Ауторка слика раскошан и очаравајући портрет једне од најчувенијих жена у историји Европе, побуђујући саосећање и уважавање за сваки аспект лика краљице, увлачећи читаоце не само у причу о сазревању једне дражесне жене, већ и о расплету једне ере.

Вера Ваш
Поезија Петра Пајића
Српска књижевна задруга

Из доктората одбрањеном на Филолошком факултету у Београду, Вера Ваш сачинила је књигу – студију о поезији Петра Пајића, угледног ауторамСрпске књижевне задруге током неколико недавних деценија. Систематски и научно, од књиге до књиге, с ослонцем на песникову грађу, али и критичку и теоријску литературу, ауторка је указала на теме и мотиве, уметничке поступке и естетске домете овог знаменитог лиричара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *