ИЗЛОГ КЊИГЕ

Бојан Б. Димитријевић, Немања Девић
НИКОЛА КАЛАБИЋ И ГОРСКА КРАЉЕВА ГАРДА
Службени гласник

Покушај двојице историчара, експерата за грађански рат у Србији 1941–1945, да дају одговоре на питања о једној од најживописнијих и најинтригантнијих личности савремене српске историје. О Николи Калабићу осам деценија после Другог светског рата постоје противречне слике, у мери да се чини да у колективном сећању живе два митска Калабића: један као најближи сарадник и узданица ђенерала Михаиловића, опеван у народној песми, и други као његов Бранковић – официр који га је проказао и у рату починио бројне злочине. На основу литературе, мемоаристике и пре свега богате архивске грађе – делом и непознате, из архива безбедносних служби, аутори нам дају ново виђење Калабића и саме српске ратне драме. У овој књизи читалац ће наћи податке о пореклу и историјској улози породице Калабић, о команданту Горске краљеве гарде пре 1941, из дана у дан биће упућен у његов ратни пут, врлине и слабости, сазнаће под којим околностима је ђенерал Михаиловић заробљен и како је Никола Калабић погинуо 1946. године. На крају, аутори су анализирали и процес рехабилитације, али и мит о Николи Калабићу, за ког би се могло рећи да прилично подсећа на неку врсту Краљевића Марка савремене српске историје…

Исидора Секулић
Сапутници; Писма из Норвешке
Вулкан издаваштво

Поред тога што је живела у годинама бурних историјских дешавања, ни тадашња књижевна критика није била спремна за књижевност жене која је кроз живот ишла сама и са идејама будућег времена. Ипак, све то није предодредило ни њен животни ни стваралачки пут. Стекла је широко образовање, била је полиглота, интересовала се за друге културе, те је много путовала. Уз све то, читање је за њу представљало непресушно извориште надахнућа и спознаје света. „Сапутници“ су први пут угледали светлост дана 1913. године, а „Писма из Норвешке“ 1914. године. Дакле, ове и наредне године обележава се 110 година од њиховог објављивања, а ми их и данас читамо и налазимо у њима много тога што препознајемо као наше, односно савремено. То потврђује да је Исидора Секулић у својим делима изнедрила оно што бисмо могли одредити као универзално у свеопштем људском искуству. Ово издање је драгоцено и по томе што је предговор написао професор Јован Делић.

Јелена Ленголд
Лаконоги дан
Архипелаг

Главни јунак романа је писац који, у потрази за разрешењем породичне историје и животних сумњи, као и недоумица потеклих из љубавног бродолома, одлази на дугачко путовање по Европи – од италијанских обала до норвешких лука и фјордова. После тог путовања од земље до земље и од града до града, јунак романа враћа се у свој родни град, где га чека свет који је оставио и животне истине с којима мора да изађе на крај. Узбудљиво и провокативно, заводљиво и језички и стилски перфектно приповедање.

Ј. К. Уисманс
На путу
Завод за уџбенике

Уисманс, класик француске књижевности, натуралиста, пријатељ Золе и браће Гонкур, у овом делу је уједно остварио роман о себи, али и роман о католичанству. У роману „На путу“, писац исповеда читаоцу гађење према самом себи и сопственом животу, непрекидну борбу са сексуалним фантазијама, перверзну жељу за женским телом. Осим тога, ово је роман о усамљености, отуђености од људи, о вапају и жељи за Богом у себи. Уисманс даје представу о католицизму, као „млакој“ религији, док њене свештенике види као површне, а често и грамзиве. Као уметник, али и врсни познавалац уметности, он сматра да је управо уметност најдрагоценије што је уопште створило католичанство. Зато у овом роману, готске катедрале, витражи, наивно сликарство и литургијско појање, допуњавајући се и преплићући се, својим сјајем и удружено, саопштавају постојање Бога.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *