ХОЛАНДИЈА СКРЕНУЛА УДЕСНО

На парламентарним изборима победила десничарска антиисламска странка, чији лидер жели референдум о изласку из ЕУ

Нови политички потрес догодио се у Европској унији са епицентром у Холандији: на парламентарним изборима у Земљи лала победила је десничарска антиисламска Партија слободе (ПВВ), чији је лидер Герт Вилдерс (60) заговарао затварање границе за мигранте и одржавање референдума о изласку из ЕУ. ПВВ је освојила 37 места у парламенту (који има 150 столица), двоструко више него на претходним изборима, други је био левичарски Зелено-лабуристички савез са 26 мандата, а трећа странка десног центра одлазаћег премијера Марка Рутеа, Народна партија за слободу и демократију (ВВД), коју сада предводи Дилан Јешилгоз-Зегеријус, са 23 мандата. Странка Нови друштвени уговор осигурала је 20 скупштинских места. Иако му тек предстоји прављење коалиције, Вилдерс је, у победничком говору, изразио уверење да ће нова влада бити формирана и да ће он бити „премијер свих“.

НОВА БРИГА ЗА ЕУ То нимало није по вољи ЕУ, на чијем терену је све очигледнији успон националистичких и десничарских странака, које се залажу за промену њене политике о мигрантима, климатским променама, стандарду и начину функционисања заједнице… Победа Вилдерса, симпатизера мађарског премијера Виктора Орбана, дошла је годину дана после успона десничара у Шведској и њихове победе у Италији, и само два месеца након тријумфа Роберта Фица у Словачкој, ког у Бриселу виде као тврдог националисту и проруског човека. Овде треба подсетити и на све већу популарност десних партија у другим земљама Европе, међу којима су и Национално окупљање Марин ле Пен у Француској и Алтернатива за Немачку. У честитки Вилдерсу, Ле Пенова је његов успех оценила као „потврду привржености грађана јачању националног идентитета“, Орбан као знак да су стигли „ветрови промена“, а десничари Португалије и Белгије као претходницу њиховим успесима.
Иако је пред изборе донекле ублажио антиисламску реторику, Вилдерс је задржао низ ставова који нису по вољи Бриселу. Он је и даље противник слања оружја Украјини и проширења ЕУ, и заговара заустављање имиграције и смањење финансијских издвајања у буџет Уније.

КАКО ДО НОВЕ ВЛАДЕ Многе странке су раније говориле да неће у коалицију с Вилдерсом, али их је сада, како примећују аналитичари, огроман успех његове ПВВ натерао да промене реторику. Од три најуспешније партије на минулом гласању доследан је остао само другопласирани левичарски савез бившег европског комесара Франса Тимерманса. Дилан Јешилгоз-Зегерујус из ВВД је попустљивост наговестила још током кампање, казавши да би њена партија уз Вилдерсове десничаре могла да стане ако их буде подржало највише Холанђана. Њену честитку победнику многи су видели као поуздан знак да ће ВВД бити део нове владе, иако Јешилгозова тврди да одлуку о томе тек треба да донесу њене страначке колеге. Неки политичари и јавне личности сматрају да је управо Јешилгозова – избеглица из Турске с тврдим ставом према имиграцији (!) – одбијањем да искључи сарадњу с Вилдерсом омогућила да он добије изборе.
Вилдерсу је победу честитао и лидер Новог друштвеног договора Питер Омцигат, поручивши му да је његова партија спремна да, на основу исказане воље грађана, ради с победником. Буду ли ове две странке прихватиле коалицију са ПВВ, у шта се верује, нова влада ће имати сигурну већину. Услов за договор, по виђењу посматрача, биће Вилдерсово одустајање од најављиваних најрадикалнијих „резова“, међу које спада и забрана Курана и затварање џамија, за шта је он већ показао спремност. Његова победа је уздрмала Холандију и ЕУ, а процене су да ће, будућим потезима, наставити то „дрмање“.