HELEZ IZMISLIO PARAVOJNE KAMPOVE U SRPSKOJ

Ministar odbrane BiH izneo lažne tvrdnje „da se na području Rogatice i planine Maglić nalaze kampovi za obuku paravojnih organizacija gde ceo proces vode Rusi“, što su odbacili i RS i Eufor

Dnastavak montiranog sudskog procesa protiv Milorada Dodika (glavno ročišta je, zbog posete predsednika RS Mađarskoj, odlukom Suda BiH pomereno za 6. decembar), protivnici Republike Srpske nastavljaju sa atacima na, za njih nepoželjni, manji entitet dejtonske tvorevine. Na scenu je ponovo stupio ratoborni ministar odbrane BiH Zukan Helez, odavno poznat po pretnjama prvoj srpskoj državi zapadno od Drine. Ovaj bošnjački političar je svesno „podigao temperaturu“ na ionako vrućoj političkoj sceni nekadašnje centralne jugoslovenske republike izrečenom neistinitom tvrdnjom „da na području Republike Srpske postoje vojni kampovi za obuku paravojnih organizacija, kao i da ceo proces vode ljudi iz Rusije“.
PRAZNE OPTUŽBE I „ZABRINUTOST“ LONDONA Helez je 22. novembra na TV N1 priču započeo navodom „da se radi o nekim mladim ljudima, kao i ljudima iz Rusije“, da bi zatim u izjavi Radiju Slobodna Evropa saopštio da se navodni kampovi „nalaze na području Rogatice i planine Maglić“. Naglasio je i „da poseduje njihove fotografije“, koje, međutim, nije prezentovao javnosti. Posle je rekao da će „slike pokazati na televiziji“, a onda to porekao tvrdeći „da ne sme poslati fotografije koje dokumentuju postojanje vojnih kampova“. Usledili su oštri demanti iz RS, a poslanici SNSD-a i Srpskog kluba u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH su uputili zahtev za Helezovu smenu. U toj inicijativi je naglašeno da su njegove izjave „izazivale i nastavljaju da izazivaju paniku i strah u javnosti“. Ocenjeno je, takođe, da je cilj ovakvog Helezovog zamešateljstva „širenje dezinformacija, straha i rusofobije, te stavljanje mrlje na institucije RS, pre svega na njeno Ministarstvo unutrašnjih poslova“.
Čelnici vladajuće bošnjačke „trojke“ su, naravno, stali u odbranu svog ministra, ali su iz SDA najavili da će, u slučaju da se pokaže da Helez nije govorio istinu, glasati za njegovu smenu. Glasovi nekad vodeće, a sad najjače opozicione partije među Bošnjacima bili bi dovoljni da ministar vojni mora da odstupi, a takav ishod glasanja bi verovatno doveo do raspada sadašnje vladajuće koalicije na nivou BiH.
Tužilaštvo BiH je pokrenulo predmet u vezi s Helezovim navodima, pa je ministar odbrane BiH pozvan da ovom organu da izjavu u svojstvu svedoka o navodnim paravojnim kampovima. Helez se u Tužilaštvu BiH zadržao više od sata, ali nakon toga ni od njega, ni od predstavništva Tužilaštva javnost nije obaveštena o tome šta je saopštio. Indikativno je, međutim, da je tvrdnje ovog visokog funkcionera Socijaldemokratske partije BiH demantovao Eufor, pošto je iz te mirovne vojne misije u dejtonskoj tvorevini saopšteno „da im nisu dostavljeni dokazi ili informacije koje bi potvrdile postojanje ili aktivnosti bilo kakvih paravojnih kampova u Bosni i Hercegovini“.
Bez obzira što je neistinita, Helezova tvrdnja o postojanju paravojnih kampova na području Rogatice i Maglića je, kako kaže ministar unutrašnjih poslova RS Siniša Karan, „veoma opasna“ i u funkciji dalje demonizacije RS i nastojanja da se dokazima potkrepe stare tvrdnje o separatističkim planovima Dodikovog režima, kao i malignom ruskom uticaju na rukovodstvo bosanskih Srba. Zato nije slučajno što je Helezova izjava dobila odjek u Londonu, odakle je Ališa Kerns, poznata mrziteljka Srba, predsedavajuća Komitetu za spoljne poslove britanskog parlamenta, poručila (preko društvene mreže Iks) da je „zabrinuta zbog izveštaja ministra odbrane BiH o paravojnim kampovima u kojima srpski i ruski ekstremisti prolaze obuku“.
Može se postaviti pitanje da li je Helez sam došao na ideju „da pronađe kampove u Rogatici i na Magliću“ ili mu je ova „informacija“ dostavljena s nekog „višeg mesta“, verovatno od prijatelja sa Zapada koji su procenili da njegovim „otkrićem“ mogu zaoštriti situaciju u BiH i kompromitovati Dodikovo rukovodstvo. Ova druga mogućnost izgleda verovatnija, ali je od toga, čini se, važnije to što će odapeta strela, bez obzira na neistinitost Helezovih tvrdnji i demanti Eufora, bar delimično pogoditi cilj. Jer prenošenje ove laži će u zapadnim zemljama, kao i u ranijim sličnim slučajevima, učvrstiti utisak javnosti o „opasnim i militaristički raspoloženim bosanskim Srbima koji žele, u saradnji s Moskvom, da razbiju državu BiH i izazovu novi ratni požar na Balkanu“. A da bi se to sprečilo, biće, po njihovoj logici, potrebno da Kolektivni zapad preduzme odlučne mere za odstranjivanje s političke scene nepodobnog Dodika i „pacifikaciju“ Republike Srpske.

PRAZNIČNA PROVOKACIJA Iako u dejtonskoj Bosni i Hercegovini ne postoji zajednički državni praznik koji proslavljaju oba entiteta, Bošnjaci ne odustaju od pokušaja da obeležavanje Dana ZAVNOBIH-a, kao Dana državnosti BiH, nametnu i Republici Srpskoj. Podsetimo da je 25. novembra 1943. u Mrkonjić Gradu održano prvo zasedanje ZAVNOBIH-a na kome su predstavnici Titovog partizanskog pokreta doneli odluku da Bosna i Hercegovina postane federalna jedinica u novoj Jugoslaviji, koja je proglašena četiri dana kasnije na zasedanju AVNOJ-a Jajcu.

Nije dakle na zasedanju u Mrkonjić Gradu bilo reči ni o kakvom rađanju države BiH na čemu, falsifikujući istoriju, insistiraju nekadašnji Muslimani koji su se 1992. godine, glasajući za napuštanje Jugoslavije, odrekli AVNOJ-a bez koga ne bi bilo ZAVNOBIH-a. Logično je što u Republici Srpskoj ne žele da proslavljaju Dan ZAVNOBIH-a kao državni praznik, ali su i pored toga čelnici vladajuće „trojke“ iz Sarajeva Nermin Nikšić, Elmedin Konaković i Edin Forto odlučili da 25. novembra doputuju u Banjaluku i u ovom gradu obeleže „svoj praznik“.
To su učinili i pored toga što je Policijska uprava Banjaluke zabranila javni skup u organizaciji Gradske organizacije Socijaldemokratske partije BiH zakazan za 25. novembar. Zabrana je, kako je obrazloženo, doneta „zbog procene da na ovom skupu može doći do većeg ugrožavanja ljudi i imovine zbog operativnih informacija da pojedinci javno pozivaju građane na masovno okupljanje u cilju sprečavanja održavanja ovog skupa“.
Kada su nezvani gosti iz Sarajeva došli pred prostorije Gradske organizacije Socijaldemokratske partije BiH u Banjaluci, dočekali su ih pripadnici Boračke organizacije Republike Srpske koji su, zvižducima i porukama, izražavali nezadovoljstvo zbog pokušaja bošnjačkih političara da obeleže Dan ZAVNOBIH-a u gradu na Vrbasu. Prisutan je bio i kordon policije RS, a pripadnici Boračke organizacije su tokom dolaska i boravka lidera sarajevske „trojke“ u prostorijama Gradske organizacije SDP uzvikivali poruke – Živela Republika Srpska, Živela Srbija!, Živeo 9. januar, Živeo Milorad Dodik. Nakon kraćeg vremena gosti iz Sarajeva su napustili prostorije SDP-a. Pre nego što su čelnici „trojke“ okončali svoj boravak u glavnom gradu manjeg entiteta, predsednik SDP BiH Nermin Nikšić je, odgovarajući na pitanje novinara da li su došli u Banjaluku da provociraju, objasnio „da je Banjaluka u BiH, a ne u Srbiji“, kao i da je „Republika Srpska deo Bosne i Hercegovine“. Milord Dodik je, međutim, ocenio da su „Konaković, Nikšić i Forto došli u Banjaluku da provociraju“, naglasivši „da on 9. januara na Dan Republike Srpske ne ide u Sarajevo da pravi gluposti“. Očigledno je da će dok god bude postojala dejtonska BiH, biti prisutan nepremostiv jaz u tretiranju praznika koji se slave u njena dva entiteta, ali je problem u tome što bošnjačka strana nastoji da taj jaz prevaziđe nametanjem proslave Dana ZAVNOBIH-a Banjaluci i ukidanjem Dana Republike Srpske.
Važnija vest od ovih nesuglasica je da je Predsedništvo BiH, nakon dugotrajnih opstrukcija „bosanskih patriota“, konačno imenovalo srpskog generala Gojka Kneževića za načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Knežević će na ovoj dužnosti zameniti „provereni ratni kadar Armije BiH“ generala Senada Mašovića, kome je mandat istekao još pre dve godine. I pored te činjenice Bećirović i Komšić su stalno pronalazili način da produže Mašovićev ilegalni mandat, odnosno spreče izbor, za njih neželjenog, srpskog generala. Da je prihvatanje neminovnosti išlo teško, pokazuje i podatak da je Bećirović više puta, „radi dodatnih konsultacija“, prekidao sednicu Predsedništva pre nego što se konačno saglasio s Kneževićevim imenovanjem.