ЦВЕЋЕ ЗЛА

ФОРМИРАЊЕ „КОСОВСКЕ ВОЈСКЕ“

Обележавањем „Дана косовских безбедносних снага“, 27. новембра, власти у Приштини још једном су показале шта заиста мисле и спремају Србима, а Колективни запад се поново направио луд у вези с „војском Косова“

Дубоко смо узнемирени и енергично осуђујемо неприхватљиво насиље које спроводе терористичке групе на „Косову“. Ослободилачка војска Косова је, без сумње, терористичка група. Не прихватам никакво оправдање. Радећи годинама на проблемима активности терориста, добро умем да препознам и дефинишем терористичку групу – изјавио је 23. фебруара 1998. године специјални изасланик САД за Балкан амбасадор Роберт Гелбард. Није био једини који је у то време на тај начин видео ОВК. Напротив. Већина је ствари посматрала на тај начин, па је у закључцима из Лондона, од 9. марта 1998, Контакт група, коју су тада чиниле САД, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија и Русија, експлицитно осудила „тероризам ОВК“, као и Савет безбедности УН у Резолуцијама број 1160, 1199 и 1203.
Тако је било све док се 24. јуна 1998, у селу Јуник крај Дечана, Ричард Холбрук није сликао у чарапицама с локалним командантима терористичке организације (није био сам – с њим је био и ондашњи амбасадор САД у Скопљу, а данас у Београду Кристофер Хил). То је била јавна манифестација почетка сарадње САД и ОВК, преломни тренутак у односима Америке и косовских Албанаца – Хашим Тачи, Јакуп Краснићи, Рам Буја и остатак „друштва из Шуме“ и званично су заменили умерене албанске лидерепопут Ибрахима Ругове или Фехмија Аганија. Та транзиција окончана је званично Хиловим састанком с горенаведеним ОВК тројцем као представницима „Главног штаба ОВК“ 17. новембра 1998, у селу Драгобиљу код Ораховца. Тиме је ОВК постала кључни фактор сукоба на Косову и Метохији. Уследили су НАТО агресија, Кумановски споразум, Резолуција 1244, повлачење српских безбедносних снага, разоружавање ОВК…

ОД РАЗОРУЖАВАЊА ДО НАОРУЖАВАЊА Према Резолуцији 1244, као што смо до сада много пута писали, предвиђено је да међународне мировне снаге Кфор буду једина оружана формација на простору Космета, са задатком, поред осталог, да спроведе „демилитаризацију ОВК и других наоружаних група косовских Албанаца (тачка 9, став б Резолуције). Од тада до данас прешли смо скоро подједнако дугачак, али брз пут као овај гореописани – од третирања ОВК као терориста до њиховог прихватања за партнера и савезника. Дакле, прво је било разоружавање ОВК, њихово преобликовање у Косовски заштитни корпус, чија је званична намена била суштински пружање помоћи при елементарним непогодама и сличним ванредним ситуацијама, после чега је уследило формирање „косовских безбедносних снага“ 2009, након проглашења сецесије. Ту је затворен круг и с разоружавања се прешло на наоружавање и обучавање.
Скоро истовремено (21. новембар) док је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у Београду јавно тврдио да транзиција „косовских безбедносних снага“ у војску „није добра“, као и да савез на чијем је челу „не подржава“ наоружавање те формације и да је „против тога“, стигла је вест из Албаније, чланице НАТО-а, да ће „Ратно ваздухопловство Албаније отворити врата за пилоте КБС“ који ће „пратити теоријски и практични програм обуке летова на хеликоптерима у ваздухопловној бази Фарка“. Добро, могло би се помислити да то, ето, Албанија, иако је верна чланица Алијансе, ради помало на своју руку, али онда се поставља питање чему све то, јер „косовске снаге“ немају хеликоптере, а још мање „ратно ваздухопловство“. Проблем је, међутим, што смо пет дана пре најаве о „отварању врата“, 16. новембра, из уста тзв. министра одбране Косова Ејупа Маћедонција, добили вест да Приштина намерава да у наредних годину дана (до 2025) купи прве хеликоптере. А од кога? Искључиво од неке чланице НАТО-а, или неке државе која би за препродају хеликоптера морала да добије дозволу НАТО чланице која их је произвела.
Пре ће бити да се Столтенберг, што би се народски рекло, мало прави луд када каже да НАТО „не подржава“ наоружавање косовских Албанаца, јер то спроводе, нема сумње, управо државе чланице његове алијансе. Последњих година приштинске снаге наоружале су се јуришним пушкама „Хеклер унд Кох“ Г36 немачке производње, аутоматским пушкама М16 америчке производње, пиштољима „Глок“ 17, бацачима ракета 40 мм, и снајперским пушкама немачке и америчке производње, а располажу и турским оклопним транспортерима „кобра“, „вуран“, „кирпи“, као и амерички М1117 „гардијан“ и „хамви“. Не треба заборавити ни противтенковске системе „џавелин“, које су добили из САД и британске NLAW, а ни америчке беспилотне летелице „пума“ и турске „бајрактар“ ТБ2. Све набројано је из НАТО држава, па ако НАТО не подржава наоружавање косовских Албанаца, ко га, онда, подржава? Северна Кореја?
Поред наоружавања, ту је и врло интензиван програм обуке, који, притом, не спроводи само Албанија него „најугледније“ државе западне алијансе. Тако су у априлу ове године, на пример, припадници „косовских снага“ на предлог Велике Британије упућени на обуку у једну базу НАТО-а у Немачкој. У истом месецу је „војна полиција“ КБС прошла кроз обуку коју су јој обезбедили италијански карабинијери. Припадници оружане формације косовских Албанаца учествовали су у мају ове године чак (и то не први пут) на званичним НАТО вежбама „Дифендер Јуроп 23“ заједно са 7.000 америчких војника и 17.000 мултинационалних војника из више од 20 савезничких и партнерских земаља НАТО-а. Да се обука интензивира, потврђује податак да је 2023. на вежбама учествовало 1.300 „косовских војника“, што је три пута више него на претходним НАТО маневрима.
Успут, комплетно организовање ових вежби, а не само учествовање „косовске војске“ на њима, представља флагрантно кршење Резолуције 1244, јер према њеним одредбама, једина војна снага која може бити легално распоређена на простору Косова и Метохије јесу јединице мисије Кфор, па је распоређивање снага појединих држава у оквиру вежбе грубо кршење овог акта Савета безбедности.
Програм обуке настављен је и у јулу, када су припадници КБС у Америци вежбали са 133. пешадијским батаљоном Националне гарде Ајове, и у септембру када су их у Језерцету крај Урошевца обучавали инструктори Британског војног тима за саветовање и обуку.

Ричард Холбрук са ОВК у Јунику 24. јуна 1998.

НАЈСВЕТЛИЈА ТРАДИЦИЈА Пошто смо ван сваке разумне сумње, рекло би се, установили да не само да НАТО зна за обуку и наоружавање оружане формације косовских Албанаца већ напорно и великодушно ради на томе, ред је да се запитамо да ли су свесни са чиме имају посла. За почетак, стварање „војске Косова“ није само противно Резолуцији 1244, за коју државе НАТО-а и овако не маре, него и „косовском уставу“, до којег им је много стало и то и када позивају Приштину да коначно примени одлуку њиховог „уставног суда“ у вези с манастиром Високи Дечани, и када наглашавају да Заједница српских општина, на коју су и они и Приштина пристали у априлу 2013, мора бити у складу с „косовским уставом“, односно на нивоу невладине организације. Када је у питању „косовска војска“, они су се (сасвим неочекивано) послужили преваром – да би избегли промену „устава“, јер би им за то била неопходна и подршка косовских Срба у скупштини, задржали су назив „косовске безбедносне снаге“ и кроз изгласавање закона у парламенту 2018. регулисали њихову трансформацију у дефакто војску, тако да је трансформација КБС у војску по закону, али је закон у супротности с „уставом“.
Према плану Мартија Ахтисарија, који јесте мртво слово на папиру јер нигде није званично прихваћен, али који је послужио као основа за „устав Косова“, КБС могу да имају до 2.500 припадника у активном и 800 у резервном саставу и не смеју да поседују тешко наоружање. Већ сада их је двоструко више, око 5.000, а план је да их буде најмање 8.000, што је двоструко више него што је припадника једине легалне војне формације на Косову и Метохији – Кфора. Ако вам нешто није јасно у вези с наоружањем, вратите се уназад и поново прочитајте.
Какав дух влада у овој формацији, подсећају нас стално и такозвани премијер такозваног Косова Аљбин Курти и такозвани министар одбране Маћедонци, који с поносом тврде да КБС, али и „косовска полиција“, баштине дух Ослободилачке војске Косова. Курти је управо у оквиру централне прославе „Дана косовских снага безбедности“, у касарни која носи име најчувенијег албанског терористе Адема Јашарија, истакао да је та формација „наследница“ терористичке ОВК. Да је тако и да гаје исте циљеве, показали су и „косовски војници“ окупљени на прослави који су носили обележја ОВК и „велике Албаније“, али и натписе „некад ОВК, данас КБС“. Нама не морају да објашњавају шта су и да нас подсећају на ОВК на овај начин. То припадници косовских снага безбедности раде свакодневно малтретирајући и угњетавајући српски народ на Косову и Метохији. То је урадио и припадник КБС-а Азем Куртај, који је на прошло Бадње вече ранио Стефана и Милоша Стојановића из Готовуше и који је одлуком суда у Урошевцу пуштен да се брани са слободе. А очито не треба да подсећају ни лидере Колективног запада, јер их због тога и гаје и негују, као своје цвеће зла.

Један коментар

  1. drzavni atributi - politicka samovolja

    Obelezavanjem “Dana kosovskih bezbednosnih snaga” 27. novembra Kosovo demonstrira vojnu snagu i pretnje Srbiji sa upozorenjem da ce braniti integritet i suverenitet Kosova koji je dobijen od Srbije po brisrlskom sporazumu (sada je u finalnim pregovorima) – Kosovo dobilo sve statusne atribute albanske muslimanske drzave sa granicom prema Srbiji.
    Mi mozemo sebe da lazemo da smo sacuvali Kosovo i Metohiju, ali na terenu je slika drukcija. To se vidi i po proslim parolama “Ne dam Trepcu”, Ne dam Gazivode, Energetiku, Ne dam teritorijalni integritet… a Srbi ne sme da predju granicu a kamoli da brane teritorijalni integritet… sve je predato Siptarima, sa sve Srbima. Kosovo se za svo vreme branilo izmisljenim parolama: “lazna drzava Kosovo” (kad su rekli siptari da lazu, da ne prave pravu drzavu). Trebalo je da se istupi sa parolom “separatisticka drzava Kosovo… otimaju srpsku juznu pokrajinu Kosovo i Metohiju. Takodje, privremene kosovske institucije… kad su rekli siptari da prave privremene institucije? “Nasa srpska juzna pokraina KiM” – a to nigde ne pise u Briselskom sporazumu, nema ni jedna rec da pise Srbija? Brojni su primeri da ne duzim!
    Sve te “prevarantske” parole namenjene su srpskoj javnosti za unutrasnju upotrebu, da nas ubedjuju kako se nasi politicari bore kao lavovi za nase KiM!
    Posebno je neshvatljivo da se u Srbiji od starta tretirala “UCK” kao “Oslobodilacka vojska Kosova OVK” (isto kao i Albanci-Siptari sto je zovu OVK). Za Albance je navodno “oslobodilacka vojska” – za Srbe je “separatisticko-teroristicka” vojska Kosova i trebalo je tako da se tretira u medijskom ratu na medjunarodnom planu. I u medijskom ratu siptari nas sa lakocom pobedjivali! Da nije Kosovo dobilo statusne-drzavne atribute po Briselskom sporazumu Siptari nista ne bi uradili!… moram da skratimm komentar. Hvala na razumevanju!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *