32. BASSOMANIA

Од 13. до 18. децембра, у организацији Факултета музичке уметности у Београду, одржана je 32. Bassomania на неколико локација. Фестивал је настао по одличној идеји професора контрабаса Небојше Игњатовића и Слободана Герића, да би се популарисали уметничка музика и свирање контрабаса

До сада су на фестивалу Bassomania гостовала многа велика имена, а програм се састоји од комбинације концерата еминентних музичара, мајсторских курсева и наступа ученика и студената из Србије и региона. Тако су наступили, 16. децембра у Хришћанској адвентистичкој цркви, Иван Китановић (контрабас) и Душан Егерић (клавир), Љубинко Лазић (контрабас) и Марко Јосифоски (виолина) 17. децембра у сали Београдске филхармоније, са ансамблом 13 гудача и диригентом Срђаном Сретеновићем. На ФМУ могао се чути концерт ђака и студената контрабаса. Фестивал је затворен реситалом младог контрабасисте Филипа Докљанова и пијанисте Душана Егерића, 18. децембра у великој сали Студентског културног центра. Као и протеклих година, улаз на све манифестације у оквиру Фестивала био је бесплатан.
Последњи концерт фестивала пружио је публици прилику да чује занимљив програм. Филип Докљанов (1998), млад, перспективан, али и врло остварен контрабасиста, заволео је музику Франца Шуберта, па је десет соло песама (лидова) аранжирао за контрабас и клавир, у транскрипцијама које ће му бити издате у издавачкој кући Композитор из Санкт Петербурга. Иначе, он је докторанд на ФМУ, где је запослен као истраживач-приправник са циљем стварања и промовисања српске националне музике на контрабасу. Двоструки је добитник Доситејеве стипендије Фонда за најбоље студенте Републике Србије.
Велико поље лида (соло песма за глас и клавир) Франца Шуберта свакако спада у најлепше творевине романтизма. Малу велику музику, јер је најтеже изразити музичку идеју у малом простору, а Шуберт је то маестрално урадио, изводили су највећи певачи на свету, ако су се усудили да се ухвате укоштац с наведеним проблемом. Легендарна су и непревазиђена извођења немачког баритона Дитриха Фишера Дискауа са пијанистом Свјатославом Рихтером. Баритон као водећи глас је, у случају младог контрабасисте, био његов распевани инструмент. Нисмо навикли да брундајући контрабас чујемо на овај начин, суптилно и нежног тона, али са звучном дубином коју пружа физичка могућност великог инструмента.
Гете је био поетски предложак за прве три нумере – Gretchen am Spinnrade (тема из Фауста), An den Mond и мрачни Вилински краљ у коме је бурну атмосферу приредио изванредни пијаниста Душан Егерић. Ода музици, An die Musik, једна од најпознатијих Шубертових песама, од које је популарнија само Ständchen (која, невероватно, није укључена у ову антологију) и Гетеова Auf dem See (На језеру), у којој се назиру обриси немачког Sturm und Dranga, водили су до врхунца вечери, Sei mir gegrüsst. Складно сазвучје Шубертових хармонија, смирено и поетично, све је било музика и звездани сјај. Auf dem Wasser zu singen (наратор је у чамцу, а текстуру таласа креира клавирска пратња), Pilgerweise, Im Frühling и Alinde са умирујућим ритмом баркароле, заокружили су ово поетско представљање на најлепши начин.
Следио је Bass Trip за соло контрабас савременог летонског композитора и контрабасисте Петериса Васкса, такмичарски комад са великим техничким и звуковним захтевима. Искористивши све могуће техничке и музичке егзибиције довољно дуго, аутор доноси потпуно изненађујућу коду – басиста мора да пева (или звижди) једноставну мелодију пратећи се пицикатом на свом инструменту. Овај део је био чаробан. Смотра контрабаса отпраћена је суптилно, нежно певајући. До следеће године.