Živ je ustanički duh Srba

Aleksandar Pavić

Da li pristankom da nam kadrovsku politiku vode zapadni neprijatelji Srbija prihvata kolonijalni status?

Srbija mora da se iskristališe kao jezgro multipolarnog sveta. To je naša istorijska uloga, uloga naroda čiji ustanički duh nisu sahranili ni NATO bombarderi ni zapadni neprijatelji. Rušenje veštačkih granica sa KiM je važan potez – ako mora da bude dignuta u vazduh, neka bude. Ona vređa sve nas. Granica na Drini takođe ne sme da postoji. Srbija mora da zauzme jasan antiglobalistički stav okrenut protiv totalitarizma koji se nameće iz Davosa i Brisela. Takva pozicija biće atraktivna i za mnoge nesrbe na prostoru bivše Jugoslavije. Govorim o delu muslimanskog sveta u BiH, Raškoj oblasti i dobrom delu hrvatskog naroda – kaže u razgovoru za „Pečat“ Aleksandar Pavić, jedan od predstavnika udruženja „Mi – glas iz naroda“, koje, sudeći po imenima koja su stala iza njega, obećava iznenađenje na predstojećim izborima.

U kojoj meri je odluka da se u ovom trenutku uključite u politički život Srbije bila motivisana ličnim ogorčenjem a u kojoj činjenicom da promene na svetskoj sceni nude zamajac i za neočekivane preokrete i kod nas?
Nezadovoljstvo i analitička procena posledica dešavanja na svetskoj sceni jesu bili ključni podstrek da nas nekolicina koji smo se upoznali gostujući na raznim medijima, u rano proleće 2023, sednemo i zaključimo da nije dovoljno komentarisati stvarnost već i učestvovati u njoj. Složili smo se da stvari idu u lošem pravcu u svetu i kod nas, da smo nezadovoljni politikom koja se vodi u vezi s Kosmetom, Rusijom i NATO-om, da se naši stavovi, kao i većine Srba, ignorišu i da je nastupio trenutak da nešto o tom pitanju uradimo. Nismo raspoloženi da našu državu prepuštamo strankama čije lepe vizije i obećanja stvarnost nemilosrdno demantuje. Dovoljno dobar razlog da se angažujemo.
Bez logistike, oslanjanja na tekuće budžete i reklame, ipak ste uspeli da animirate pažnju brojnih pratilaca. Kako je teklo vaše „upoznavanje“ s građanima Srbije?
Prvo smo napravili jutjub i telegram kanal i to bez ikakve prateće reklame. Krenuli smo od nula pratilaca, došli do sedam da bi za pet-šest meseci taj broj premašio 22.000 pratilaca. To je sve bilo po čuvenju. Gledanost na jutjubu pratile su poruke ljudi koji su tražili politički angažman, rezignirani činjenicom da nemaju za koga da glasaju. Oni su tražili način da se uključe u život sopstvene zemlje. Odgovorili smo odlukom da ćemo pokušati da uđemo u izbornu trku, ali ne kao stranka već udruženje. Pravila igre moraju biti promenjena. Stranačka logika dovela je Srbiju do ove situacije, budući da su se partije pokazale kao razrađeni biroi za zapošljavanje, a stranački programi slikovnica u izlogu koja bi trebalo da prikrije surovu istinu da iza svega stoji trgovina interesom, nameštanje tendera i građenje karijera. Odlučili smo da uradimo sve suprotno od onoga kako rade stranke.
Uslov da se nađete na listi za parlamentarne i izbore u Beogradu je 10 hiljada potpisa. Šta nalaže procedura, kako se i gde overavaju potpisi?
S obzirom na to da je Pošta Srbije ušla u štrajk, preostala opcija su notari i overe u opštinama. Potpisi se sakupljaju po raznim mestima u Srbiji gde imamo neke vrste poverenika. Formular koji se nalaz na sajtu, jutjubu, telegramu, instagramu, tik-toku, fejsbuku neophodno je popuniti, odneti kod notara ili u opštinu i za to izdvojiti 30 dinara. Isto tako, na našem sajtu i društvenim mrežama se objavljuju i punktovi gde će biti notari koji će overavati potpise. Srbija koja želi da nešto uradi ima priliku da se pokrene. Mi nećemo štancovati potpise, kupovati gotove potpise, želimo da ljudi koji su spremni da nam poklone poverenje naprave taj korak i sami deponuju potpis. Ako uspemo u svom naumu – odlično, ako ne, onda će to biti tema za poseban razgovor zašto ova grupa ljudi nije u stanju da sakupi 10 hiljada potpisa. Oni koji nas prate godinama znaju za šta se zalažemo. Došlo je vreme kada ljudi veruju ličnostima, a ne programima.
Kako objašnjavate činjenicu da je narod koji se decenijama unazad zalagao za očuvanje vitalnih nacionalnih interesa naprosto izbačen iz političke igre?
Većina ljudi koja čita „Pečat“, slične sajtove i telegram kanale postavlja sebi isto pitanje – kako se desilo da budu izbačeni iz političkog života sopstvene zemlje. Odgovor leži u činjenici da su stranke kidnapovale vlast i da se kod nas, kao uostalom i u većini zemalja Zapada, elita otuđila od naroda. Retki izuzeci poput Orbana postoje. Svi oni ljudi koji su godinama bili na raznim protestima podržavajući srpske nacionalne interese, ili pojedine političke figure koje su u datom momentu personifikovale tu borbu, osetili su se s pravom izneverenim. Oni nisu vidljivi golim okom, ne učestvuju u kreiranju politike, ali zato snose sve posledice odluka za koje kao nosioci suverene vlasti nikada nisu dali saglasnost.
Protesti su se kao vid neslaganja s pojedinim odlukama vlasti pokazali apsolutno jalovim, sem u okolnostima kada iza njih stoji zapadni element. Kako to tumačite?
Iskustvo je pokazalo da ako nemaš iza sebe strukturu, domaću ili stranu, izlazak na ulicu je skoro pa besmislen. Peti oktobar se ne bi desio bez Amerikanaca, odnosno možda bi se desio, ali da nije postojala duboka američka država koja je po dubini ostvarivala svoje ciljeve i trgovala optužnicama za Hag, posledice ne bi bile takve.
S protestima i terminima moramo se odnositi veoma pažljivo. Podsetimo da su protesti „Nikad granica“ nastavljeni protestima protiv potpisivanja Briselskog sporazuma. Tada smo rekli da su posredi izdaja i gaženje Ustava, ali se umesto otrežnjenja desilo da su institucije Republike Srbije na KiM samo zamenjene Srpskom listom koja je uvažila šiptarske zakone i odgovarala stranačkom rukovodstvu u Beogradu. Usledili su izbori 2014. i 2017. kada je naprednjačko-socijalistička koalicija odgovorna za Briselski sporazum i postavljanje granice između Srbije i KiM ubedljivo osvojila vlast. Ljudi su oguglali na proteste i slika dvadeset ljudi koje danas viđamo na protestima za KiM ne oslikava osećanja Srba u Beogradu, posebno u Srbiji. Ne zaboravimo da postoje i ljudi zaduženi da obesmisle ovakva okupljanja. Ali uzmimo spontano okupljanje naroda 7. jula 2020. koji je ustao protiv kovid mera. Oni su ušli u Skupštinu. I? Ti protesti definitivno jesu ”odučili” vlast od daljih zatvaranja naroda, ali nisu mogli da utiču na promenu vlasti. Vlast se ne uzima na takav način. Kada si na ulici, ako nemaš nekakvu duboku državu, nećeš uspeti, ako imaš – više će profitirati ona nego ti. Naravno, neki put je jednostavno nemoguće a ne protestovati. Međutim, treba znati kako stvari stvarno funkcionišu, i da emocije i opravdani bunt sami po sebi nisu dovoljni za uspeh.

Istraživanja javnog mnjenja govore o ubedljivo proruskom raspoloženju, antinatovskom, simpatijama za BRIKS, sumnjama vezanim za EU. U kojoj meri se raspoloženje naroda reflektuje na tekuću politiku?
Stvarnost poriče istraživanja, kao što prenaglašeno srbovanje potire srpstvo. Reči naših političara ne prate dela i obrnuto. Mi imamo spomenike i nazive ulica koji treba da čuvaju sećanje na Košare, ali istovremeno gledamo kako se predaje parče po parče Kosova i Metohije, a naš narod bukvalno ostavlja u konclogoru s divljim zverima. To je nespojivo. Takođe, tvrdim da je naša vlast suštinski prozapadna, ali primorana da zbog raspoloženja većine naroda balanisara. Kada bi bili prepušteni sopstvenom izboru, Srbija bi se sutra našla u NATO-u, dok bi EU i dalje bila nedostupna, što opet ne bi bila stvar našeg izbora. Drugo, mi o pitanju Kosova i Metohije pregovaramo isključivo s neprijateljima. Rusija se namerno ignoriše, kao i Kina, a uvažava Kvinta, koja nije ni pravni entitet ni deo sporazuma. Da li je to odjek narodnih očekivanja? Nije.
Konačno, o čemu svedoči Vulinova ostavka? Da li pristankom na to da nam kadrovsku politiku vode zapadni neprijatelji mi prihvatamo kolonijalni status? Sutra će tražiti nešto drugo. Zar ta lekcija nije naučena?
Teško je zamisliti Srbe na strani istorije koja za neprijatelje vidi Istok, tradicionalne vrednosti i pravoslavlje.
Neprihvatljivo. Mi ne želimo Srbiju u zagrljaju zapadnog totalitarizma – antinacionalnog, antitradicionalnog i satanističkog, kao ni Srbiju spremnu da se povinuje Hilovoj tezi da treba zaboraviti Istok, da će gvozdena zavesa biti povučena i da ćemo mi biti sa zapadne strane. To je smrt za Srbe. To nećemo prihvatiti po cenu ustanka. Srbi su slobodoljubivi narod. Posebno je to nerazumljivo u okolnostima kada se većina sveta okreće u pravcu multipolarizma, i to zemlje koje nisu priznale lažnu državu Kosovo. Ruski migovi 31 sa kinžalima koji krstare iznad Crnog mora kao što mogu da gađaju američke nosače aviona u Mediteranu, mogu i Bondstil. Ali mi ne pokrećemo taj razgovor? Zašto? Da li očekujemo pomoć od NATO-a? Da li je to bila svrha akcije u Banjskoj? Mislim da je cela ideja bila da se NATO predstavi kao garant bezbednosti Srba na severu Kosova i Srbije.
Da li je moguće pokidati lance Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, povući potpise s potpisanih sporazuma i krenuti od nulte tačke u kreiranju nove politike?
Mislim da ne treba davati gromoglasne izjave. Političari su nas obavezali na mnoge stvari. Ako danas kažeš raskidam SSP i prekidam proces evrointegracija, daješ izgovor da oni otvore front. Ne treba seći trgovinu sa EU jednostrano, ali treba razviti što širu saradnju sa Istokom, što pre razviti alternative zapadnim tržištima da nas više ne bi ucenjivali, podneti kandidaturu za posmatrački status u Briksu, a možda i u ŠOS-u.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji…
To je revolucionari čin za koji zasluge snosi srpski narod. Pogledajmo mapu Evrope. Emisija Aktuelnosti je jedina slobodna informativno-geopolitička emisija s nacionalnom frekvencijom u Evropi. Važno je da se u medijima održi i proruska i antiglobalistička priča kako bi ljudi, ne samo u Srbiji, mogli da čuju da su u Kijevu neonacisti, o njihovim zverstvima, dešavanjima na Bliskom istoku.
Kako tumačite poziciju Srbije u vezi s dešavanjima na Bliskom istoku?
Ne možemo da ignorišemo da se na Bliskom istoku odigrava bitka između dobra i zla i ne postoji razlog da budemo na strani protiv islamskog sveta. U trenutku kada Jevreji razvijaju palestinske zastave u kvartovima u starom gradu u Jerusalimu, kao i u Njujorku dižući glas protiv Netanijahuove vlade, mi rizikujemo da budemo na strani sveta koja je zaratila s islamom. Ta strana mora da bude spremna na terorističke napade. Da li bi trebalo da budemo meta terorističkih napada? Drugo, nije neutralnost ako si osudio Hamas, a nisi Izrael. Izrael je priznao tzv. Kosovo, ali ne i Palestina. Pred očima sveta se dešava genocid i Zapad podržava ubijanje dece. Da li mi možemo da podržimo takav Zapad?
Tragač za promenama ima mogućnost da bira između dva pola – prozapadne opozicije i patriotskog bloka koji nastupa u više kolona. Koliko je politička scena dezorijentišuća za prosečnog srpskog glasača?
Zašto politička scena pravi konfuziju i beznađe? Imamo iste patriotske stranke koje se stalno bore za cenzus ili su malo iznad. Zaključili smo da je to neka vrsta konstruktorske greške ili pre projekta po kojem one mogu uvek biti opozicija, ali nikad deo vlasti. Hvatala me je panika od pomisli da ću na sledećim izborima biti suočen s istim izborom. Stalno biraš između manjeg zla.
Da li ste razgovarali s patriotskim strankama u smislu mogućeg zajedničkog nastupa?
Razgovarali smo, ali bez jedne liste i jedne kolone praviti izbore između njih je besmisleno. Drugo, naš stav da bi nosilac zajedničke liste trebalo da bude nestranačka ličnost uglavnom nije naišao na pozitive reakcije. Na takav način se ne može ugroziti sistem koji ti smeta. Za sedam meseci, koliko je sazrevala naša ideja da izađemo na izbore, nikada se nije otvorilo pitanje ko želi da bude ministar i da li će biti na izbornoj listi. Pojavili su se ljudi koji o tome ne razmišljaju.
Spremni ste da se suočite sa optužbama da izlaskom na izbore i uzimanjem glasova iz nacionalnog korpusa slabite pojedine patriotske stranke?
To ne može da se spreči, ali to isto može da se kaže za svaku od tih stranaka. Ukoliko bi neko izneo takvu optužbu, tretirao bi je kao klevetu za koju se snose pravne konsekvence-mada lično u životu nisam nikoga tužio. Zar nema svako pravo da se uključi u politički život? Da li je zločin? Svako je jednom morao samostalno da izađe na izbore. Dveri nisu prošle cenzus na prvim izborima, Zavetnici nisam siguran ni da su dobili jedan posto. Pri tome, ponavljam, nema jedne kolone.