ТУРСКА НУДИ ПОСРЕДОВАЊЕ ДО ТРАЈНОГ МИРА

Рат Хамаса и Израела

Председник Ердоган изразио је спремност да његова земља, као једна од ретких које имају добре односе са обе сада зараћене стране на Блиском истоку, посредује не само у циљу постизања примирја него и налажења трајног мира између Израела и Палестинаца

Иако је Турска врло оштро критиковала контраудар Израела на Појас Газе – из ког је палестински Хамас напао јеврејску државу – и избегла да подржи генералну оцену Запада, чији је савезник у НАТО-у, о искључивој кривици Хамаса за најновију ескалацију и терористичкој природи тог покрета, у дипломатским круговима је доста изражено уверење да би баш Анкара могла да буде озбиљан посредник у трагању за примирјем у најновијем сукобу на Блиском истоку, а онда и у налажењу трајног мира између Израелаца и Палестинаца. Разлог, наравно, није само то што је Реџеп Тајип Ердоган први понудио посредовање своје земље него првенствено чињеница да је Турска једна од свега неколико земаља које, истовремено, одржавају везе с Хамасом и имају добре односе с Израелом. Турско-израелски односи су чак знатно напредовали од минуле године, а на том таласу је, прошлог месеца, дошло и до првог сусрета турског председника Ердогана и израелског премијера Бењамина Нетанијахуа, на ком су једна од тема били и односи Палестинаца и Израела. Разлог веровању у способност турске дипломатије свакако је и њен допринос споразуму између Русије и Украјине о извозу житарица, што је, до данас, практично једина ствар око које су се сагласиле те две зараћене стране.

ЗНАЧАЈАН СУСРЕТ Ердоган и Нетанијаху су се састали на маргинама септембарског заседања Генералне скупштине УН у Њујорку, а свој први дијалог у четири ока обојица су оценили као врло подстицајан за унапређење сарадње између њихових земаља и важан за општу сигурност одавно нестабилног региона Блиског истока. У саопштењу о разговору истакнуто је да су претресли низ билатералних питања и крупних међународних тема, као што су намера Израела да нормализује односе са Саудијском Арабијом и дуги израелско-палестински спор, често обележаван крвавим сукобима.
Израелски медији су знаке побољшаних веза, односно жеље да оне јачају уочили у Ердогановом говору у УН у ком се, за разлику од ранијих година, уздржао од осуда Израела и, са свега неколико реченица, исказао подршку Палестинцима у борби за њихова легитимна права, што укључује и право на стварање палестинске државе. У ранијим приликама било је, међутим, битно другачије: Ердоган је, поводом палестинског питања, био кудикамо оштрији према израелским властима, а пре три године је представник Израела у УН због тога напустио конференцијску дворану на Ист Риверу.
То „отопљавање“ сад је нагло пресечено новим нападом Хамаса и жестоким одговором Израела, односно врло оштрим Ердогановим критикама акције израелских оружаних снага на Појас Газе због, како је рекао, њихових „срамотних метода“. Одмазда Израела изазвала је жестоке реакције и турске јавности – у неколико највећих градова одржани су ноћни маршеви на којима су ношене палестинске заставе и узвикиване антиизраелске пароле. Влада Израела је потом, „безбедности ради“, из Анкаре повукла своје дипломатске представнике и грађанима Израела препоручила да не путују у Турску. Гнев турског народа и његовог лидера због бруталне одмазде Израела ипак није убио жељу Анкаре да помогне ублажавању последица новог рата и посредује у тражењу решења за успоставу трајног мира. Да ли ће Турска у томе успети тешко је рећи, јер њена жеља није одлучујућа у сложеном послу ког би да се прихвати.

ИНИЦИЈАТИВЕ АНКАРЕ Ердоган је, одмах по избијању рата, изјавио да је његова земља приправна за посредовање између Израела и Палестинаца ако обе стране дају такав предлог. Рекао је то после обављених разговора с палестинским председником Махмудом Абасом и израелским председником Исаком Херцегом са којим је, у марту прошле године, трасирао пут учвршћењу турско-израелских односа. Ердоган је Абасу предочио планове Анкаре за слање хуманитарне помоћи Појасу Газе, где живи око 3,5 милиона људи, и намеру Турске да „уложи све напоре да се сукоб оконча и што пре обезбеди мир у региону“. У разговору са Херцегом, турски лидер је, према саопштењу његове канцеларије, нагласио да је „неопходно деловати здраворазумски, јер је успостава мира од огромног значаја за читав Блиски исток“.
Шеф турске дипломатије Хакан Фидан изјавио је ових дана да је више држава замолило Анкару да покуша да посредује између зараћених страна, и додао да се Турска, кроз разговоре са политичким крилом Хамаса, одмах заложила за ослобађање заробљене деце и страних држављана. Хакан је разговарао и са америчким колегом Ентонијем Блинкеном, после чега је изјавио да ће Анкара, која заговара дводржавно решење, ускоро имати и конкретне предлоге који би могли бити основ за мировни дијалог Палестинаца и Израелаца. Он је, међутим, тада изразио и сумњу да би препреку настојањима његове земље да се рат што пре заустави и онда, уз евентуално њено посредовање, уђе у трагање за праведним и трајним миром, могло да представља то што је Израел добио безрезервну подршку Америке и Запада за започети обрачун са Хамасом, који га је напао 7. октобра.

ТУРБУЛЕНТНА ПРОШЛОСТ Турска је дуго имала добре односе са Израелом, док они нису драматично погоршани 2010. Тада су израелске снаге убиле 10 Турака на једном броду из „Флотиле за слободу“, која је носила хуманитарну помоћ Палестинцима у Појасу Газе, држаном под блокадом Израела. До нормализације је дошло 2016, али је осцилација било и касније, добрим делом и због турске наклоности Палестинцима, због чега је Ердоган и даље популаран у Појасу Газе, на Западној обали и у већем делу арапског света. Мирнији период почео је од прошлогодишњег доласка у Анкару председника Херцога који је Ердоган назвао „историјским“ и „прекретницом“ у односима Турске и Израела, иако се Хамасу та посета израелског челника није нимало допала.
С друге стране, Израелу није по вољи што је Турска једна од ретких земаља које одржавају тесне контакте с Хамасом и што тај покрет има своје представништво у Анкари. После напада од 7. октобра у израелским круговима су се чуле тврдње да су у ту акцију били умешани и чланови Хамаса са седиштем у Турској. Израелци, такође, знају да турска јавност листом подржава циљеве Палестинаца, што се јасно видело у прохамасовским демонстрацијама ових октобарских дана.
Министар Фидан је уверен да Турска има капацитет да, као посредник између Израелаца и Палестинаца, „отвори врата трајном и свеобухватном миру“. А за то су, како је прецизирао, потребне нове методологије, које је Анкара спремна да презентира врло брзо, сагласност супротстављених страна и, коначно, спремност светске заједнице и међународних организација да дуготрајни и кључни проблем Блиског истока посматрају објективно и са искреном жељом да допринесу његовом решавању.