Мења ли Сириза „личну карту“?

Део чланства највеће опозиционе странке у Грчкој сматра да јој нови лидер, доскорашњи политички анонимус Стефанос Каселакис жели да избрише левичарску идеологију и одвуче је, неком врстом десничарског популизма, ка политичком центру

Да ли је крах Сиризе на летошњим парламентарним изборима био и почетак краја ове левичарске странке, макар у смислу губљења идеолошког идентитета и лидерског места у опозицији – питање је које, ових дана, доминира на политичкој сцени Грчке. Подстакнуто је расколом на прошлонедељној седници Централног комитета те странке, на којој је она подељена на три прилично супротстављене струје, од којих би једна могла да прерасте у посебну партију, што многи виде као увод у још дубље поделе и масовнији губитак поверења бирачког тела у Сиризу.

ОДЛАЗАК ЦИПРАСА И ПРИЗНАЊЕ СЛАБОСТИ Да Сиризи предстоји турбулентно време било је јасно већ после дебакла који је доживела на јунским изборима. Освојила је 17,8 одсто гласова, много мање него што је очекивала, док је победничка Нова демократија имала подршку 40,6 процената гласача. За бригу присталицама Сиризе, осим заостатка за партијом Кирјакоса Мицотакиса, претходног и актуелног премијера, био је и податак да је, трећепласирани, социјалистички ПАСОК освојио свега четири одсто гласа мање од ње, и тиме јој постао озбиљан такмац у борби за водеће место у опозицији.

Пошто је изборни пораз оцењен као резултат слабог рада у претходних неколико година, уследила је оставка лидера странке Алексиса Ципраса, који ју је водио пуних 15 година. „Сиризи је неопходан процес обнове и дубоких промена, и то са новим људима на челу“, рекао је тада Ципрас и обећао да се, на наредним изборима, неће кандидовати за председника. Казао је, такође, и да ће остати у партији коју је, 2015. године, у време дужничке кризе, довео на чело Грчке када је постао и премијер. Сириза је тада била прва левичарска партија на власти у Европи, а 41-годишњи Ципрас је сматран политичком звездом и изван граница Грчке, „симболом отпора израбљивачком капитализму“.

Аналитичари, који су изборни неуспех Сиризе објаснили дугим трвењима у странци, организационим слабостима, лоше одрађеном кампањом, али и Ципрасовом „алергичношћу“ на критике његовог рада, ипак су проценили да ће његово повлачење додатно ослабити ову левичарску партију. Просто зато што у њеним редовима нису видели човека способног да је уздигне до висине до које ју је уздигао њен бивши лидер.

ДОЛАЗАК НОВОГ ЛИДЕРА На септембарским изборима за председника Сиризе догодило се велико изненађење: ниједан од кандидата за то место из Ципрасовог окружења није добио подршку чланства за преузимање водећег места у странци. Уместо неког од „старих вукова“, лидер је постао 35-годишњи Стафанос Каселакис, политички анонимус из грчке дијаспоре у САД, бизнисмен који је имао улогу у Бајденовој председничкој кампањи, али и човек без раније повезаности са Сиризом. Иако „пао с неба“, тај млади човек, који је признао да је геј, добио је подршку чак 57 одсто од око 150.000 чланова странке. Говорило се тада да га је „гурао“ Ципрас, који га је, пред изборе, уврстио у изборни списак као представника грчке дијаспоре.

Медији су потом писали да је тај амерички Грк, својим шармом и харизмом, успео да, за кратко време, Сиризи привуче око 50.000 нових чланова, већином младих. Популарност Каселакиса подсећала је на ону коју је Ципрас уживао пред избор за премијера. Каселакис је обећао ред у партији и просперитет Грчкој, стално понављајући да добро познаје капитализам изнутра и да ће му то помоћи да прави хуманије и праведније друштво, што је основно гесло левичарских партија.

У Каселакисову слатку причу нису, међутим, сви поверовали. То најпре нису учинили искуснији кадрови Сиризе, пребацујући му идеолошку недореченост и примећујући да је код њега исувише популизма, а мало конкретних планова за подизање угледа партије и њеног враћања у борбу за власт с реалним шансама. Није се допао ни осталим странкама с левог крила: за социјалистички ПАСОК он је „сувише урбан“, а за комунисте из ККЕ превише либералан. У критикама новог председника од Сиризине старе гарде могу се препознати и завист и љубомора због његовог прилично естрадног држања и симпатија које ужива на јавним местима, од теретане у којој вежба, до ресторана у којима седи. Истовремено, многе Грке је обрадовала и вест да је Каселакис недавно у Атину преселио свог љубавног партнера и да планирају да имају двоје деце.

Охрабрен добијеном подршком на страначком гласању и симпатијама од великог броја грађана, Каселакис је одлучио да се енергично обрачуна са свима који га оспоравају и доводе у сумњу његов план за препород Сиризе. И то под паролом „Ја и народ“, чиме је неистомишљеницима у странци поручио да му њихова помоћ није ни потребна, јер га подржавају грађани.

ОБРАЧУН НА ЦЕ-КА Минула седница Централног комитета Сиризе потврдила је да су односи у њој далеко од хармоничних, због чега је реално очекивати даље цепање странке. Каселакис, који је већ почео да искључује непослушне, у највишем партијском органу је, током прилично свађалачког говора, нагласио да му не требају „петоколонаши“ и они који, преко медија, руше углед партије, тврдећи да је разједињена.

Прва група незадовољних Каселакисом, фракција Амбрела, предвођена бившим министром финансија у Ципрасовој влади Еуклидом Цакалотосом, одлучила је да после ове седнице ЦК напусти партију и наговестила могућност прављења нове странке. Друга групација противника актуелног лидера Сиризе, на чијем је челу бивша министарка Ефи Ахциоглу, његова противкандидаткиња у борби за место председника, сада је пред опцијом „отићи или остати“. На партијским излазним вратима је и више појединаца. Дисиденти оптужују Каселакиса да странку вуче с левице у центар, што јавност „преводи“ као његову жељу да Сиризи „промени личну карту“. Поједини чланови ове левичарске партије буквално исмевају Каселакисову веру у могућност стварања хармоничног друштва „на основу идеолошког консензуса“. На удару су и његово инсистирање на секуларности грчке државе, залагање да ЛГБТ особе могу да се венчавају и усвајају децу и професионалност војске чему се управо левица увек највише противила.

Каселакис не показује да га очигледна побуна у странци узрујава. Он чак сматра да су одласци дугогодишњих кадрова добра ствар за Сиризу, јер ће је то подмладити и дати јој нову енергију неопходну за нови узлет. Врло је поносан на податак да је у странку „довео“ 50.000 нових чланова, што често истиче у полемикама са онима који би да му виде леђа. Потпуно хладан остао је на пароле „Врати се у дијаспору“, „Иди твојим капиталистима“ и сличне, које су се чуле током бурне дводневне седнице ЦК Сиризе.

Занимљивост ове ситуације је приметно неоглашавање Алексиса Ципраса. Бившег лидера на ћутање, вероватно, тера чињеница да стање у Сиризи није добро откако је на њено чело дошао човек ког је он протежирао. Странка је, после парламентарних, лоше прошла и на недавним локалним изборима, а најновија истраживања показују да је, по подршци јавног мњења, већ ушла у тесну трку са ПАСОК-ом за другу позицију на грчкој политичкој сцени. Какву и колику штету ће Сириза претрпети од најновијег потреса знаће се, вероватно, врло брзо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *