Љубав под вешалима

Да ли ће верници канонске цркве у Украјини имати судбину Јевреја у Лавову 1940. године?

Упркос забрани, УПЦ ће волети све људе и молити се за њих, јер је наша црква – црква љубави. Ове речи митрополита Онуфрија, изговорене у лаврској Цркви Светог Агапита 22. октобра, нису само коментар поглавара забрањене цркве на скандалозан закон 8371 којим је Врховна рада поништила установу стару вековима. Ово је израз духовне зрелости испосника који сведочи о томе да времена зла долазе и пролазе, али да црква остаје, јер трагови духовног средишта одакле се „контролише“ монаштво, ма колико се агенти СБУ упињали да докажу, не воде ка Москви већ, како је митрополит назначио, ка небу.
Аргумент који Врховна рада, изгласавајући противуставан закон који судовима дозвољава да забране деловање канонске цркве, није била спремна да уважи. Ретки посланици који су покушали да укажу на последице овакве одлуке суочили су се с претњама лидера радикалне групе С14 који је поручио да ће их научити памети.
„Наравно, не могу све сам. Али даћу пример“, поручио је Јевхен Карас.

ЦРКВА У ПЛАМЕНУ И градске власти, попут градоначелника Ивано-франковске области, пожелеле су да дају пример. Након затварања последњег храма УПЦ први човек поменуте области позвао је представнике осталих региона да се угледају на њега.
„Желим да цела наша независна држава, за коју су наши момци и девојке пролили крв, буде очишћена од Московске патријаршије.“
Резултат – 267 гласова за и свега 15 против. Вешала су постављена.
Цркве катакомбе у којима су се верници окупљали на молитви почеле су да горе, друштвене мреже преплавили су позиви да се уведу оштрије репресалије, а градске власти запретиле су да ће „пронаћи и казнити“ свакога ко се усуди да се насамо моли Богу. На западу Украјине тајна богослужења су најстроже забрањена, а спискови верника који следе своје прогоњене пастире достављени су службама безбедности.
Константин Шемлјкук пореди фотографије погрома Јевреја у Лавову 1940-их година и видео-записе на којима православни верници иду на богослужења или се враћају с њих.
„Све је исто, ’ходници срама’, понижења, увреде… Једина разлика је што још не убијају. Највероватније зато што не постоји ’тим’. Али, интимно, ’аријевски’ становници Украјине, а посебно њеног западног дела, већ су спремни за то.“

ПОТРАГА ЗА ДИВЕРЗАНТСКИМ ГРУПАМА За потребе распламсавања још веће мржње, СБУ је на свом Телеграм каналу 4. октобра објавила вест о кривичном гоњењу више од 60 представника УПЦ који су „радили за Руску Федерацију, продавали оружје и порнографију“.
„СБУ је од почетка рата разоткрила више од 60 представника УПЦ МП, од којих 14 митрополита, који су сарађивали са окупаторима. СБУ је истражила 20 случајева издаје, сарадње и саучесништва са Русијом, још 18 случајева се односило на подстицање верске мржње. Било је и случајева да су свештеници продавали оружје и дистрибуирали дечју порнографију. До данас је осумњичено 26 оптужених, 19 осуђено.“
Колико је доказни материјал валидан открива случај митрополита Ијонафана (Елецког), којег је Виницки градски суд осудио на пет година затвора уз конфискацију имовине због порнографског садржаја у компјутеру који је постављен четири дана након претреса епископских просторија, тачније у време док је био предмет истраге у полицијској станици. Провере података о коришћењу просторија УПЦ за скривање диверзантско-извиђачких група, страних држављана и складиштење оружја завршавале су се неславно – уместо руских шпијуна пронађени су руске богословске књиге и часописи и они су, по потреби, накнадно увршћени у доказни материјал.

УНИЈАТИ НА ПОСЛУ ЧИШЋЕЊА УПЦ У овој хроници страдања још један детаљ буди на опрез. Позиви да се земља очисти од УПЦ не долазе само из редова нове структуре и државних власти. Недавно је и свештеник унијатске цркве Николај Медински рекао својим парохијанима да „морамо очистити и помоћи у чишћењу оних који су нам блиски… од присуства духовног окупатора“. Поступци и изјаве откривају да није реч о изнуђеној солидарности са ПЦУ већ о координираној акцији која упућује на један центар – САД.
Речима митрополита сумског Евлогија, без сагласности САД предлог закона о забрани УПЦ никада не би био изгласан.
„Украјинска влада је добила дозволу од Сједињених Држава да крши одређене слободе, укључујући и верске. Вашингтон је Кијеву послао сигнал да је спреман да зажмури на ово. Због тога је Рада одлучила да ванредно достави нацрт ових амандмана на разматрање и гласала о њему“, написао је епископ УПЦ.

ТЕЛО ИГУМАНА МЕРКУРИЈА И док рат против свега руског поприма шизофрене размере, расколничка ПЦУ је 22. октобра прославила годишњицу обретенија тела руског игумана Меркурија (Матвијенка), којег је „канонизовао“ Филарет Денисенко. Тело игумана који је цео овоземаљски живот провео као верно чедо Руске православне цркве, за шта га је и наградио руски патријарх Алексеј, ископано је у току ноћи и украдено. Како то да Филарет Денисенко, као један од идеолога реторике мржње према РПЦ, „благосиља“ ископавање тела игумана Руске православне цркве?
„Једноставно речено, расколници су украли тело свештеника Руске православне цркве и ’канонизовали’ га. Слажем се да би ова прича могла бити добар заплет за трилер. Нажалост, у Украјини су такве приче део обичног живота, свакодневне стварности“, коментарише протојереј Василиј Кучер.
Али прича о отмици тела оца Меркурија разоткрива још један детаљ на који протојереј указује. Одузимање цркава помоћу пајсера, маљева, брусилица и сузавца више никога не изненађује, као и пребијање жена, стараца и деце, али реч је о крађи светиња, икона и моштију.
„Немају своје светиње (а с таквим односом према цркви и неће), па су једноставно принуђени да или ’канонизују’ митрополита све мале Русије, или ископају из земље и ’канонизују’ игумана Руске православне цркве.“

ОНЛАЈН-ВЕРНИЦИ Али ни отети руски игуман није испунио Думенкова очекивања, већ су за потребе праћења богослужења, у недостатку верника, власти организовале долазак политичких присталица из мањих градова.
По мери њихове вере и поимања православног предања, ПЦУ је уз подршку „архијереја“ ПЦУ Симеона Зинкевича и „епископа“ Матеја Шевчука покренула и „е-цркву“, где корисници могу наручити услуге као што су „онлајн-свећа“ и „онлајн-белешка“.
За паљење онлајн-свеће довољно је на сајту навести разлог паљења свеће након чега корисници за 100 гривни могу изабрати икону у близини које ће свећа бити упаљена.
„Паљење свеће на мрежи је прилика да истински изразите своје молитве и намере Богу“, напомиње „е-црква“.
Какве год да су намере Цариграда, Ватикана и САД биле, ПЦУ није испунила очекивања. Украјински верници су се показали жилавијим него што су то непријатељи православља могли да претпоставе. Спреман да исповеда веру по цену голог живота, овај несрећни народ је одлично разумео речи митрополита Онуфрија да УПЦ, оптужена за сарадњу с Русијом, има само једно родно место и да је оно на небу.