ИЗЛОГ КЊИГЕ

Захарија Стефановић Орфелин
ИСТОРИЈА ПЕТРА ВЕЛИКОГ
Прометеј

Орфелин се интересује за Петра Великог као за човека новог времена у коме разум, образовање, једнакост и напредак воде ка општем бољитку човечанства. Будућност се види као тежња ка развијању рационалног поретка. Такав интерес за историју више је прагматичан, оријентисан је на будућност пре него на прошлост као такву. Историјска знања која је Орфелин понудио читаоцу у 1772. години била су функционална у његовој садашњости, треба да му послуже као упутства за сналажење у практичном животу. За српску публику она су могла имати двојаки значај, критику српске црквене јерархије као политичког вођства, и критику аустријске државе због кашњења у просветитељским реформама.
Многобројне гравире, вињете, калиграфски урађена прва унутрашња страна, повез, чине је естетским предметом. По количини унетог визуелног материјала и разноврсности њихових функција Орфелинова „Историја“ наговештава идеју интермедијалне историјске књиге. Куриозитет је његово двоструко ауторство, написао је текст, и урадио илустрације.
Орфелинова „Историја“ нуди савременом читаоцу повод за размишљање о функционалности историјског знања, вези садашњости са прошлошћу, о моделима историјске нарације на коју бисмо требали обраћати већу пажњу и култивисати је, о визуелној комуникацији као могућности паралелне тексту, најзад, о питању које се само отвара, због чега просвећеност има снижен статус у српској култури, а основ је модерности и високо цењена вредност.

Карл Густав Јунг
ПСИХОГЕНЕЗА БОЛЕСТИ
Миба букс 

Пред нама је „Психогенеза болести“ чувеног психијатра и научника Карла Густава Јунга, који се сматра зачетником аналитичке психологије. Бавио се и другим наукама не би ли у њима открио оно што их повезује са човеком, тачније, са његовом психом и душевним животом, те поремећајима у тој сфери. Велику пажњу посветио је симболици снова, симбиози свесног и несвесног која чини психолошки интегритет личности, затим улози, снази и моћи људског ега, уводећи у своју науку појам комплекса као несавладивог господара који као из заседе управља нама а да ми то и не осетимо, и који у ствари представља део несвесног потиснут из страха да би могао продрети у свест и тиме изазвати разне поремећаје. Представљени су и теорије и гледишта о томе да ли су душевна обољења последица неког органског поремећаја (претежно мозга), и ту имамо прилике да се упознамо са веома интересантним ставовима и мишљењима.
Др Јунг даје одличне и занимљиве психолошке анализе појединих пацијената и кроз њихове примере сугерише закључке до којих и сам читалац долази водећи се његовим аналитичким смерницама. И, најзад, посредством др Јунга сазнајемо да шизофренија, болест душе, није једна болест, него група великог броја душевних обољења, од оних лакших, самоизлечивих, или лечивих одређеним врстама терапија, све до случајева који ће због свог нереалног виђења и доживљавања реалности остати заробљени у вечитом мраку своје душе.

Никола Кајтез
ФИЛОЗОФИЈА ЕНТРОПИЈЕ
Агора

Ниједан филозоф се до сада није позабавио контроверзама ентропије, иако је овај филозофски најважнији аспект природе свемира термодинамика описала и објаснила још пре сто педесет година! Духовну ситуацију нашег времена и даље одликује одсуство свести о нестајању света. Због онтолошких консеквенција термодинамичких начела, феномен ентропије заслужује да овде буде уведен не само као филозофски појам већ и као нова филозофска категорија!
Суочавање са сазнањем о неумитној судбини васељене, кључ је суочавања са самим собом и са целокупним постојањем. Потцењивањем те чињенице, потпомажу се ентропијски токови. Пошто сâм проток времена дезорганизује, онај ко не сабира – заправо расипа. Једини начин да се преусмери природни пут ствари (какав предвиђа термодинамика) јесте да се, поред успостављања кохерентног јединства неорганског и органског, трасира и веза са натприродним (при том, натприродно не треба разумети као нешто волшебно, мистериозно, езотерично у традиционалном смислу речи, већ као саставни део епистемолошки проширеног и продубљеног, рафинираног, неизмерно разноликог великог ланца бића). Ако је човек биће од космичког интегритета, истраживањем ентропије природе и природе ентропије, приближиће се разумевању порекла и смисла постојања; ако није – онда ни у сазнајном ни у егзистенцијалном смислу нема чему да се нада.

Иван Иљин
О РУСКОМ НАЦИОНАЛИЗМУ
Катена мунди

Мало је аутора који су, и код нас и код Руса, пружили образац родољубља за православни народ – књига Ивана Иљина О руском национализму је управо то. Она је настала као покушај да се међу једним корицама нађу најважнији текстови руског емигрантског мислиоца. Јер светскоисторијске околности упућују управо на њега. Тренутак националног препорода Русије, започет још пре двадесет година, истовремено је и тренутак Иљиновог повратка у отаџбину. Његови посмртни остаци више не почивају у Швајцарској, већ у Москви. Исто тако, његове књиге више се не читају међу малобројним руским царским емигрантима, већ у Русији, и то од стране највишег руководства.
Књига обухвата аксиоматске текстове Ивана Иљина, о руској идеји, природи национализма и појму грађанина. Такође, она се бави изазовима друштвених процеса у нихилистичком добу 19. и 20. века, али и погубним последицама подивљалог сцијентизма на личност човека. Томе смо сведоци највише данас, у добу које најављује превласт вештачке интелигенције. Заступљени су и текстови о правом и корумпираном бављењу политиком, као и кључно поглавље: Како обновити Русију, у којем је дат сажет програм аутентичне православне политике.

Ентони Бивор
СТАЉИНГРАД: СУДБОНОСНА ОПСАДА 1942–1943
Лагуна

Стаљинградска битка није била само психолошка прекретница Другог светског рата; она је променила карактер модерног ратовања. Августа 1942. Хитлерова огромна Шеста армија стигла је до града који је носио Стаљиново име. Током петомесечне опсаде Црвена армија борила се да заустави нацисте по сваку цену, а затим је, у запањујућем преокрету, опколила и ухватила у клопку нацистичког противника. Ова битка за рушевине града однела је више од три милиона живота. Књига доноси искуства војника обе стране који су се борили у нељудским условима, и сећања цивила заточених на овом градском бојишту. Ентони Бивор је разговарао с преживелима и открио потпуно нов материјал у бројним немачким и совјетским архивима, укључујући записнике са саслушања заробљеника и извештаје о дезертирањима и погубљењима. Као прича о суровости, храбрости и људској патњи, Стаљинград је ненадмашно и незаборавно дело, најбољи приказ најмучније битке Другог светског рата. Богдана Кољевић Грифит у књизи Промена епоха и Запад на раскршћу успела да покаже и докаже шта се у свету мења и на који начин. Ауторка је пажљиво, детаљно и аргументовано показала шта се све десило у периоду од 2015. до 2021. године и зашто су ове године весници промена.

Сергеј Гуријев, Данијел Трајсман
СПИН ДИКТАТОРИ
Архипелаг

Можда најзначајнија и најпровокативнија политичка студија о новом руху тираније у 21. веку.
Гуријев и Трајсман показују зашто су старе диктаторе који су владали страхом и физичком репресијом заменили нови спин диктатори који владају пропагандом, полуинформацијама, јавном конфузијом и спиновима.
Описујући политичке лидере од Путина до Трампа, од Орбана до Ердогана, од Чавеза до Рафаела Корее, од Фуџиморија до Болсонара и Мануела Лопеза, „Спин диктатори“ детаљно анализирају изворе политичке спин диктатуре, али и саму технику владања нових ауторитарних владара. Међу описаним политичарима у овој књизи налази се и Александар Вучић.
Књига „Спин диктатори“ преведена је на све веће светске језике и проглашена је за „једну од најбољих књига објављених у 2022. години“ у изборима магазина „Њујоркер“ и „Форин аферс“, за најбољу политичку књигу објављену у 2022. по избору „Фајненшел тајма“, као и за једну од књига „које су нас натерале да размишљамо 2022“, у избору магазина „Атлантик“ и „Момент.

Богдана Кољевић Грифит
ПРОМЕНА ЕПОХА И ЗАПАД НА РАСКРШЋУ
Катена мунди

Кољевић Грифит анализу започиње кључним догађајима из 2015. који су показали рађане нове Европе и успон Русије и Кине. У наредном поглављу посебна пажња је посвећена прекретници у рату у Сирији. После ове прекретнице, показује ауторка, свет је све више нагињао мултиполарном облику, уз „америчке турбуленције“. Пишући, у овој својеврсној хроници западног опадања, о 2017. и 2018. години, Богдана Кољевић Грифит уочава кључни сукоб почетка 21. века: суверенизма против глобализма. Са распадом трансатлантизма и крахом неолиберализма (2018) дефинитивно се може рећи да је свет у предворју новог хладног рата (2019). Његов важан део, према мишљењу Богдане Кољевић, биће и Нова Eвроазија.