IZLOG KNJIGE

Milo Lompar
MANEKENI LAŽI
Katena mundi

Knjiga o jednom režimu i jednom vremenu u kojem su poluintelektualci konačno dosegli pun potencijal svoje destruktivnosti. Zašto smo, kao narod, došli u situaciju da se predaja predstavlja kao vrhunski patriotizam? Da li u njihovoj odbrani neodbranjive laži pretežu nasleđeni nedostaci naše kulture, ili je ona odraz duha vremena? U svakom slučaju aktuelni trijumf poluintelektualca „odslikava ukrštaj sadašnjeg epohalnog ritma i neprekinutog ritma srpske kulture: kao ukrštaj koji je kroz rascvetavanje najvulgarnijih značenja i formi života ovladao sadašnjim stanjem javne svesti u nas. Ova figura ima poseban značaj kada je osmotrimo u doticaju sa sadržajima vlasti, jer omogućava saznanje o tome da su površnost, nesuvislost, sterilnost ideja i prevrtljivost u stavovima… karakteristične crte… političkih vođstava u razmerama epidemijske raširenosti i postojanosti. Upravo poluintelektualac, svojom nesaglasnošću cilja (javna kompetencija, profesionalna vrednost) i sredstava (mere koje preduzima jedna polusvest o polustvarnosti), idealno dočarava uspon beznačajnosti kao duhovnu situaciju sadašnjeg vremena i srpske kulture.“
Kao suštu suprotnost savremenom poluintelektualcu, autor afirmiše Jovana Ristića i Dimitrija Bogdanovića. Obojica, u svom vremenu i na svoj način, označavali su pouzdanu meru srpskog stanovišta. Prvi kao diplomata i istoričar, tvorac nekih od najznačajnijih državničkih poteza u našoj istoriji, a drugi kao intelektualac koji je u vreme komunizma objasnio svu lepotu naše srednjovekovne tradicije, ali i dramatičnost kosovskog zaveta. U poređenju sa njima, savremeni poluintelektualac dobija svoje zasluženo mesto.

Rene Dekart
STRASTI DUŠE
Dereta

Rene Dekart je u svetskoj filozofskoj i duhovnoj baštini postao prepoznatljiv po čuvenoj frazi Cogito, ergo sum – Mislim, dakle, postojim. Prema Dekartu, sve što je prihvaćeno kao istinito mora da se podvrgne proveri razuma. Strasti duše poslednja su Dekartova filozofska rasprava, završena 1649. godine i posvećena princezi Jelisaveti od Bohemije. Strasti o kojima Dekart piše u modernim vremenima evoluiraju u emocije. U ovom večnom filozofskom pitanju, o kojem su pisali Sveti Avgustin, Sveti Toma Akvinski, Tomas Hobs… Dekart izbegava moralisanje i psihološke perspektive, Aristotelove teze, ali i stoičko hrišćansko tumačenje, pišući ovu raspravu kao odgovor na akutnu filozofsku zabrinutost. Strasti su, smatra Dekart, suštinski dobre, ali treba izbegavati njihovu zloupotrebu ili njihov višak. Ovo Dekartovo istraživanje, prema mišljenju nekih kasnijih filozofa i istoričara, jasno pokazuje naučni pogled na percepcije kognitivnog uma u zapadnom društvu.

Žoao Morgado
FERNANDO MAGELAN I RAJSKA PTICA
Čigoja

Čitaoci prate neobične epizode iz doživljaja ličnosti koja je postala besmrtna zahvaljujući svojim podvizima, i stoga su svi čuli za nju, ili su o njoj čitali u literaturi, ali čitaoci bi zaista voleli da je upoznaju izbliza. Kako bismo dostigli tu želju i približili se ljudskom biću kakav je bio Fernando Magelan, prema rečima Žoze Manuel Garsije, istoričara koji je napisao i predgovor ovom izdanju, „moramo da dosegnemo do drama koje je proživljavao i ostvarenjima za koja se zalagao, a zbog čega je postao tako slavan“. Upravo to se nalazi u ovom delu koje predstavlja mnogo više od datuma, mesta i istorijskih referenci. Čitavo delo predstavlja poziv da se Fernando Magelan upozna kao čovek od krvi i mesa, što je i bio, sa svojom neobičnom naravi, svojom borbenom rasom, svojom neukrotivom snagom volje, koja mu je omogućila da stigne tamo gde niko pre njega nije stigao, ali i sa svojim frustracijama, slabostima i životnim razočaranjima. Žoao Morgado sada omogućava da se na inovativan način otkrije biografija Fernanda Magelana. Posredstvom putovanja kroz vreme i prostor, čitalac prati korak po korak ono što je najverodostojnije moguće ponuditi o ovom istorijskom događaju tog velikog kapetana.
Sve ovo se dešava zahvaljujući kreativnom geniju Žoaoa Morgada i njegovoj ogromnoj sposobnosti da ponovo stvara ambijente na jeziku koji ume da poštuje ton epohe ne upadajući u anahronosti, a da delo ne bude teško i naporno za čitanje, navodeći nas na ovaj način da lako uronimo u ambijent u kome po prvi put prelazimo čitavu zemljinu kuglu kao da smo se nalazili tamo pre 500 godina. Nije lako uhvatiti jedan tako silan i dramatičan život poput onoga koji je vodio Fernando Magelan. Međutim, Morgado to postiže u potpunosti jer ima talenat i zaslugu da je tražio i uspeo da dosegne istinu u onoj meri u kojoj je to bilo moguće, pokrivajući je tako pažljivom i brižljivom maštom, kako bi podario novi život jednom licu koje se uzdiglo do stanja besmrtnosti.

Burhan Sonmez
ISTANBUL, ISTANBUL
Agora

Iako je, prema rečima prevodioca sa turskog ovog romana Vesne Gazdić, ovo knjiga o zatvorenicima koji u hladnim ćelijama čekaju red na torturu, njene stranice se ne okreću da bi se otkrio novi metod mučenja već da bi se saznalo kako su se ovi ljudi oduprli diktaturi straha, šta im je pružalo utehu i mogućnost da na drugačiji način posmatraju trenutak u kome se nalaze. Svaki put kada se jedan od njih vrati sa mučenja, ostali ga promrzlog greju svojim telima, pobrinu se za njegove rane, a zatim mu pričama okrepe ranjenu dušu: pričama koje su dovoljno dobre i lekovite kao one iz Dekamerona i Hiljadu i jedne noći kojima su inspirisane.
Glavni i jedini nepromenljiv junak tih zagonetki, bajki, lovačkih, monaških, životnih priča je Istanbul sa svim različitostima koje u njemu žive, stvaraju se i izmišljaju. Narativ podzemlja polako prerasta u narativ o onome na površini zemlje. Pod zemljom, Istanbul se posmatra kao grad smrti i stradanja, dok je na njenoj površini to grad slobode, ljubavi, mašte. Međutim, skoro u svakoj rečenici može se osetiti da Burhan Sonmez vidi ćeliju pod zemljom kao mesto gde se može živeti, a Istanbul na njenoj površini kao zatvorsku ćeliju: „Zatočeni u hladnoj ćeliji čeznuli su za ulicama i gužvom napolju. A oni napolju su bili srećni jer spavaju u toplim posteljama daleko od zatvora. Međutim, Istanbul je bio pun ljudi koje je gušilo beznađe i koji su kao kišne gliste puzali ujutru na posao.“ Osuđenici začas postaju junaci za primer izolovani od ovozemaljskog zla, a ćelija postaje životni prostor. Jer, prema Sonmezu, čovek je taj koji mestu daje smisao.

E. K. Grejling
ISTORIJA FILOZOFIJE
Vulkan izdavaštvo

Priča o filozofiji jeste priča epskih razmera – ona predstavlja istraživanje ideja, stavova i učenja nekih od najblistavijih umova poznatih čovečanstvu. Ipak, nakon Istorije zapadne filozofije Bertranda Rasela – godinama omiljenog klasika, prvi put objavljenog 1945. godine – nije bilo sveobuhvatne i uzbudljive istorije ovog intelektualnog putovanja. Putem ideja slavnih filozofa, ali i onih manje poznatih uticajnih mislilaca, profesor Grejling obrađuje – na način koji je pristupačan učenicima i prosvetljujući za sve one koje filozofija zanima – epistemologiju, metafiziku, etiku, estetiku, logiku, filozofiju uma, filozofiju jezika, političku filozofiju, kao i istoriju rasprava koje su se u tim oblastima istraživanja vodile. A kako je priča o filozofiji nepotpuna ukoliko se, pored zapadnih, u obzir ne uzmu i istočne filozofske tradicije, Grejling daje i njihov komparativni pregled. Uz to, on otvara i pitanje o tome šta smo iz ovog korpusa znanja (zapravo) naučili, te u kom nam pogledu ostaje da napredujemo.

Andrej Makin
FRANCUSKO ZAVEŠTANJE
Laguna

U najudaljenijem kutku Sibira odrastao je mladić slušajući priče svoje bake Francuskinje o životu u Francuskoj uoči Velikog rata – nostalgični portret nestalog sveta, očaravajući u vreme sovjetskog režima. Ova Francuska za njega postaje prava Atlantida. Nakon pada Berlinskog zida on konačno odlazi u Pariz, ali otkriva koliko daleko ga je mašta odvukla od stvarnosti. Međutim, ostaje tamo sve dok ne stigne bakino pismo koje sadrži zapanjujuće otkriće.
Ovo je roman frankofonog ruskog pisca Andreja Makina, koji govori o njegovom odnosu sa Francuskom, ali predstavlja i tragičnu fresku života ljudi u Sibiru u sovjetskoj eri. U ovom višestruko nagrađivanom romanu prepliću se glad, beda, ekstremni životni uslovi i toplina ljudskih odnosa, prve ljubavi, radost i nada.

Karl Gustav Jung
PSIHIJATRIJSKE STUDIJE
Miba buks

Ovo izdanje obuhvata nekoliko autorovih spisa u verziji koju je sam redigovao. Autor je, primera radi, detaljno preradio poznati spis Promene i simboli libida (1912), koji se ovde pojavljuje pod naslovom Simboli promene (1952). Sabrana dela obuhvataju i nemačku verziju rada Psihologija i religija, prvobitno objavljenog na engleskom jeziku. Članci koji dosad nisu bili dostupni na nemačkom uvršćeni su u ovo izdanje u novom prevodu na nemački jezik. Po autorovoj želji, u svakom tomu nemačkog izdanja zadržan je redosled iz Collected Works, što omogućava ujednačeno korišćenje njegovog dela u naučne svrhe i na jednom i na drugom jezičkom području.
Kao prva referentna i pristupačna istorija filozofije u poslednjih nekoliko decenija, objavljena u jednom tomu, te izuzetna zahvaljujući opsegu tema i jasnoći, ova knjiga predstavlja pravu prekretnicu.