Будућност припада конзервативцима?

Какав одговор су на изазове савременог тренутка понудили конзервативци из Европе, САД и Индије, окупљени на првом Међународном конгресу конзервативаца одржаном у Београду?

Први Међународни конгрес конзервативаца, организован залагањем Српске народне партије (СНП), с др Ненадом Поповићем на челу, и америчког покрета Републиканци за националну обнову, окупио је у српској престоници престижна имена из регистра конзервативних странака која својим ставовима и деловањем креирају слику света супротну оној коју заговара либерална опција на глобалној сцени. Поред чланова Лиге (Италија), Националног окупљања (Француска), Слободарске партије Аустрије (Аустрија), Републиканске партије (САД), Вламс беланга (Белгија), ВОКС-а (Шпанија), Фидеса (Мађарска), па чак и Народне партије Индије (Индија), на овом престижном догађају учествовала је и делегација из Немачке (Алтернативе за Немачку – АфД) предвођена Петром Бистроном и проф. др Харалдом Вајелом – на једној од пет панел-дискусија. Конференцији је присуствовао и њихов партијски колега Омид Наџафи, посланик у државном парламенту Доње Саксоније.
Из регистра планираних гостију изостао је представник Израела због недавних терористичких напада Хамаса.

ЖИВОТ У ОПАСНОМ ВРЕМЕНУ Чињеница да је Поповић успео да у Београду окупи конзервативце из разних земаља, посебно из САД с којима Србија благо речено негује „компликоване“ односе, као ехо НАТО бомбардовања 1999. године, овај догађај чини још значајнијим. Уместо актуелне дневне политике конференција је говорницима отворила простор за метаполитичка питања.
Др Поповић је у уводном говору рекао да су „вредности као што су вера у Бога, слобода, патриотизам, [и] јаке и здраве породице угрожене агресивном левичарском и либералном идеологијом и да су конзервативни покрети и конзервативна политика једини могући одговор на ово“. Додао је да су „погрешне и неуспеле левичарске политике довеле до тога да људи живе у веома опасном времену“.
У свом запаженом излагању указао је на чињеницу штетног утицаја лево-либералне идеологије на европску економију. Такође, значајно место посветио је и критици родне идеологије, коју је описао као бесмислену пропаганду што нуди лажне изборе у погледу пола, рода и језика. Конзервативни покрети, нагласио је, једини су могући одговор на овај хаос.
„Грађани Европе већ препознају деценије катастрофалне политике лево-либералних влада. Наши пријатељи већ тријумфују и формирају владе у Мађарској, Италији, Шведској, Финској, Шпанији и Словачкој с конзервативним странкама присутним на овој конференцији“, рекао је Поповић.

УДРУЖЕНИ ПРОТИВ ЛЕВИЦЕ С Поповићем се сложио и коорганизатор конференције, извршни директор покрета Републиканци за националну обнову Марк Иванјо.
„Републиканцима за националну обнову је заиста задовољство да буду коорганизатор конгреса у Србији који представља велики успех. Што више конзервативци сарађују на глобалном нивоу, то пре можемо да пређемо из дефанзиве у офанзиву против левице. Будућност је конзервативна; то је неизбежно.“
Петр Бистрон, портпарол за спољне послове АфД и члан Бундестага, констатовао је да је добро удружити се с антиглобалистичким снагама из Сједињених Америчких Држава.
Након Поповићевог уводног говора, Филип Бруселманс (Вламс беланг), Тибо Франсоа (Национално окупљање) и Јован Палалић (СНП) у својим излагањима пажњу су посветили питањима зашто су рад са омладином и међународна сарадња важни за односе међу конзервативцима. Потом је уследило пет панел-дискусија на различите теме, укључујући начине превазилажења квазиконзервативаца и глобалистичке елите, улогу религије за десничарске странке, ефикасну комуникацију на друштвеним медијима и промоцију конзервативне политике.

ЗА ЕВРОПУ НАЦИЈА Амерички републиканци на панел-дискусијама имали су значајну улогу. Поред Иванја, прва три панела су модерирали председник Младих републиканаца у Њујорку Гевин Векс и конзервативни коментатор Џек Позобиек.
Џејку Хофману, из Младих републиканаца Флориде, било је занимљиво што је имао прилику да упозна истомишљенике из целог света и научи више о изазовима с којима се њихове земље суочавају.
„У САД се често фокусирамо на себе и игноришемо међународне вести, али морамо да наставимо да градимо мостове с нашим колегама у западном свету“, нагласио је он.
Професор др Харалд Вајел, портпарол за европске послове АфД, рекао је да се конзервативци често боре на националном нивоу против доминације међународно организоване левице.
„Домаћини су учинили велику ствар за консолидацију конзервативног контрапокрета.“
Његов колега, европски посланик Харалд Вилимски из Слободарске партије Аустрије је истакао да је сарадња патриотских и конзервативних странака на европском тлу, али и на западној хемисфери, донела много резултата током ове конференције.
„Наши српски пријатељи покренули су овде веома важан процес умрежавања, за који се надамо да ћемо ускоро моћи да поновимо и који нас јача у сарадњи за Европу нација и у борби против пробуђених левичарских идеологија и централизма ЕУ.“

БЕОГРАД – СИМБОЛ ОТПОРА ТОТАЛИТАРИЗМУ Идеју да се ова конференција одржава сваке године у Београду као нека врста америчког CPAC-а у Србији, поздравио је и Џек Позобиек.
„Била ми је част што сам замољен да говорим на првом Међународном конгресу конзервативаца у Београду. Београд је вековима био симбол отпора хришћанског Запада тоталитаризму. Захваљујући вођству и иницијативи др Поповића, ова конференција ће бити важна тачка сусрета за глобални конзервативни покрет.“
Посланик Алтернативе за Немачку Омид Наџафи, који је први пут посетио Србију, приметио је да чињеница да су на симпозијум дошли и амерички републиканци и представници Индије показује право лице међународних конзервативних снага. „У борби против глобалног социјализма, који се крије иза маске различитости и тобожње толеранције, сви присутни су уједињени у једном: држимо се заједно и разум ће победити!“
Сагласан с њим био је и Јуриј Кофнер, шеф МИВИ института придруженог АфД, који је говорио на једном од панела.
„Праве полуге моћи налазе се у ограниченој мери у парламентима, али и на универзитетима, у медијима и истраживачким институтима. Јер ту се формира суверенитет мишљења сутрашњице. Левица то зна још од Грамшија, а десница то мора да интернализује. Зато је подршка и сарадња конзервативних истраживачких центара толико важна.“
Енцо Алијас из Патриотске мреже (Француска) изнео је оцену да је конгрес у Београду био успешан догађај и по форми и по садржају, уз присуство конзервативних политичара с неколико континената који деле исте вредности.
„То је такође била прилика да Патриотска мрежа представи своје циљеве, подели слику политичке ситуације у десетинама земаља и изгради глобалну мрежу.“

АЛТЕРНАТИВА ГЛОБАЛИСТИЧКОЈ ЛЕВИЦИ Давиде Квадри из Лиге ђовани (Италија) рекао је да су у Србији одржани интензивни и важни дани на конзервативном конгресу заједно с многим гостујућим пријатељима Ненада Поповића и Јована Палалића из Српске народне партије.
„Десничарске снаге морају да раде заједно да би биле алтернатива глобалистичкој и нелибералној левици. Одбрана наше цивилизације такође укључује локалне, националне и европске изборе – конзервативци морају да раде заједно.“
Миша Ђурковић, који је модерирао последњи панел, истакао је да на овај конгрес долази свега неколико дана након повратка из Лондона, где је присуствовао покретању АРЦ иницијативе. Очигледно је да конзервативне снаге почињу да се консолидују и повезују пред годину низа важних политичких избора – амерички председнички, избори за ЕУ парламент, британски општи, аустријски парламентарни –, што захтевају мобилизацију, али и међународну сарадњу конзервативних снага.
Након догађаја у Београду Маријан Дуриш из словачке партије Република такође је био оптимистичан у погледу будућности: „Једини начин да се носимо с данашњим препрекама је да идемо напред. Идемо напред стратешки, с решењима и вредностима које носимо у себи. А конзервативне вредности ће победити. Зато веома ценим и драго ми је када странке попут нас, конзервативне и патриотске партије, расту у Белгији, Холандији, Француској, Немачкој или Аустрији. У Европи расте десни центар, десничарски савез партија, и трендови то заиста доказују.“
На крају првог Међународног конгреса конзервативаца гости су испраћени речима: „Видимо се следеће године, опет у Београду“!