Udruženi zapadni poduhvat

Na videlo i bez sumnje izlazi da je prljava prištinska akcija u Banjskoj planirana i potpomognuta od strane obaveštajnih službi najvećih zapadnih sila. Nikada do sada se tako velika obaveštajna, vojna, diplomatska i politička sila nije ustremila na tako mali prostor i zato se njihovo delovanje ne sme potcenjivati

Govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN svima je otvorio oči. Srbija je shvatila da na Zapadu nema prijatelja, bar što se tiče onoga dela Unije i Alijanse koji tamo nešto znači. Kurti je shvatio da postoji samo jedan put ostvarenja kosovske nezavisnosti – etničko čišćenje Srba sa KiM i to mu je sada jedina strategija. Odlučio je, i na tome veoma uspešno radi, da nasiljem i paradržavnim merama svake vrste stvori takav ambijent za Srbe na KiM, gde normalan život i opstanak nisu mogući. Kurtijevi nasilnici mogu da rade šta hoće jer oni su davno po američkim standardima „dobri momci“, a taj stav je preslikan na Kolektivni zapad. Zato je Kurti, kao i svi prethodni prištinski lideri, bar trostruki agent kada su u pitanju najmoćnije zapadne obaveštajne službe (CIA, MI-6 i BND), gde svaka od njih nastoji da prikaže kako je njegovo nasilje baš njihov uspešan dugoročni projekat za Balkan. Tako Kurti ima fantastičnu podršku jer politiku koju vodi ne kreira sam, iako ponekad u svom fanatičnom zanosu „lidera svih Albanaca“ izmakne kontroli. Njegov zanos i teško ostvarivi ciljevi koje je postavio ne čude ako se zna da nikada nijedan albanski lider nije imao toliku podršku najmoćnijih zapadnih sila, bilo da je u pitanju nezavisnost „Kosova“ ili projekat „Velike Albanije“.
Vodeće zapadne sile su konačno shvatile da se Srbi nikada neće odreći KiM, i da perfidne diplomatske podvale, lažna obećanja ili pritisci i pretnje ne daju rezultate. Računali su da su „crvene linije“ koje čuvaju srpske strateške državne i nacionalne interese samo privremena lažna predstava za narod srpskog državnog vrha koji će na kraju igrati na kartu real-politike i prikloniti se Kolektivnom zapadu. Sada i njima postaje jasno da Srbi iskreno insistiraju na suštinskoj nezavisnosti i vojnoj neutralnosti, bez obzira što takvim stavom ponovo postaju (ostaju) „loši momci“ prema kojima je sve dozvoljeno i gde svaka vrsta destrukcije i nasilja prema njima postaje poželjna.
Čini se da je pala odluka da najmoćnije obaveštajne službe, koje to mogu brzo i efikasno, ponovo satanizuju Srbe i Srbiju, ako srpski državni vrh ne počne da ispunjava seriju ultimatuma – da uvede sankcije Rusiji i svrsta se u antiruski front, prizna državu „Kosovo“, prihvati unitarnu BiH i gašenje Republike Srpske i uvede Srbiju u NATO. Prva prljava operacija sa tim ciljem (Banjska), zasnovana na Kurtijevom nasilju, treba da Albancima vrati oreol žrtve a Srbe obeleži kao teroriste, što bi opravdalo sankcije i nove pretnje silom. SAD i V. Britanija već najavljuju nove kontingente vojnika za ojačanje Kfora, dok je Francuska imenovala svog izaslanika za zapadni Balkan, diplomatu Rene Trakeza. Iako za nas novo ime, loš signal je što je svojevremeno bio savetnik nama dobro poznatog Bernara Kušnera. Sada je osnovna dilema da li gomilanje NATO snaga na KiM ide u pravcu obuzdavanja nasilja Kurtija ili novih pritisaka prema Srbima i Srbiji. Prištinski premijer nastavlja s nasiljem i čini se da na odgovor o razlozima jačanja Kfora nećemo dugo čekati.

PRLJAVA OPERACIJA Bitni faktori na Zapadu prljavu akciju prištinske policije već nazivaju briljantnom, a to znači samo jedno – da su posredno u njoj učestvovali. Njihov bitan doprinos ovoj akciji je što nisu reagovali, a po mnogim procenama učestvovali su u njenom planiranju i obaveštajnom obezbeđenju. Ako se analizira pasivnost Kfora i nemoć Euleksa tokom ove akcije, postaje jasno u kojoj meri je umešan strani faktor preko svojih obaveštajnih službi. Koordinacija je prepoznatljiva po tome što Priština bez zazora primenjuje krajnje oblike nasilja kao što su ubistvo zarobljenika i ranjenika iz neposredne blizine, znajući da nikakve odgovornosti neće biti. Ipak, za svaki slučaj, potpuno su paralisali rad Kfora i Euleksa, tako da uviđaje, istrage i obdukcije radi isključivo Priština, bez ikakvog nadzora. Po inerciji, baš niko na Zapadu na to ne reaguje, sem Ričarda Grenela, koji se jedini usudio da kaže da je kod istraga i obdukcije neophodna treća strana.
Kfor se tokom pucnjave ponašao kao da to nije u njegovoj nadležnosti i nije izašao na teren, iako njihova vojna misija UN obuhvata upravo takve slučajeve. Naravno da su instrukcije i naredbe iz Komande NATO-a u pitanju. Radi poređenja treba primetiti da su izlazili na teren prilikom svakog nenasilnog protesta golorukih Srba. Štaviše, njihova poslednja vežba, kao i prethodne, bila je razbijanje demonstracija i uklanjanje barikada, što znači da se isključivo uvežbava nastup protiv srpskog naroda.
Situacija sa ulogom Euleksa je još gora – njima je prištinska „policija“ bukvalno zabranila pristup mestu obračuna sa Srbima i smestila ih u neku prostoriju odakle su, navodno, selektivnim snimcima Prištine pratili situaciju. Nisu učestvovali, pa ni prisustvovali uviđajima, niti obdukcijama tela ubijenih Srba i albanskog policajca uz neverovatnu tvrdnju „da nemaju mandat“ za te radnje. Pa ko onda ima? Priština i samo Priština? Ko kome može nešto da zabranjuje ili dozvoljava, da li Priština Kforu i Euleksu ili je stvar obratna ako se poštuje Rezolucija 1244 koja je osnova svega na KiM? Vidi se da službenici u misijama UN i EU u svojoj pasivnosti i pristrasnosti više i ne znaju šta im je „mandat“.
Tako su prištinske institucije dobile priliku da lažnim uviđajima i obdukcijama kreiraju svoju istinu u skladu sa unapred pripremljenom propagandom i optužbama da srpski državni vrh planski oprema i šalje teroriste da podrivaju „kosovsku državu i demokratiju“, pri čemu kao tajne baze i skloništa terorista koriste infrastrukturu SPC. Istovremeno zapadni lobisti i propagandisti poput Ališe Kern lansiraju laži tipa „srpski teroristi napali kosovski manastir“, uz zahtev da se hitno šalju vojne snage na „Kosovo“ kakao bi zaštitile Kurtija.

POLICAJCI TERORISTI A ko su u stvari ti „srpski teroristi“? Već, po raznim optužbama iz Prištine, čuveni Milan Radoičić, priznao je da je organizovao naoružanu grupu za odbranu sela Banjska od prištinskog terora. Uz toliko izviđačko i obaveštajno prisustvo prištinskih i stranih obaveštajnih službi to se odmah saznalo. To je pravi razlog pokretanja prištinske prljave operacije, a povod je insceniran ili isprovociran ubistvom prištinskog policajca. Još se ne zna pouzdano kako je taj policajac stradao, da li u razmeni vatre, da li od detonacije eksploziva koju je navodno sam izazvao pokušavajući da ukloni barikadu, ili je upucan sa distance od strane snajperiste, profesionalnog likvidatora. Svedoci navode da su toga dana prištinski snajperisti zapaženi na okolnim uzvišenjima, a obaveštajni podaci ukazuju na to da su među prištinskom policijom bili okoreli teroristi koji su prošli obuke u terorističkim kampovima. Oni su naravno spremni da po instrukcijama likvidiraju bilo koga bez ustezanja.
Iako Priština i Zapad sada spekulišu tvrdnjama da je ove „teroriste“ opremio i tajno poslao na KiM srpski državni vrh, već na prvi pogled vidi se da to nije tačno i da su oni delovali samostalno i na svoju ruku, kao što tvrdi Radoičić. Potpuno su se demaskirali nepotrebnim uniformisanjem, delovali su neorganizovano i nisu pružili skoro nikakav otpor. Da su nekakav oružani otpor planirale srpske državne strukture preko srpskih policijskih i vojnih specijalaca, to bi sasvim drugačije izgledalo i sigurno niko ne bi mogao prištinsku prljavu operaciju zvati „briljantnom“.
Otpor prištinskom nasilju od strane Radoičićeve grupe je ispao štetan za Srbiju jer je došao u najgorem političkom trenutku, kada je Kurti bio na udaru zapadne diplomatije, i to je ključni argument da srpski državni vrh ne stoji iza njihovog organizovanja. Međutim, nakon siline Kurtijevog terora na koji nadležni međunarodni faktori nisu reagovali niti su imali nameru da ga obuzdaju, tajna odluka i akcija ove grupe Srba se i te kako može razumeti. Oni su krenuli da svojim životima štite svoj narod na KiM i oni će za srpski narod uvek biti heroji, posebno oni koji su dali život iako imaju malu decu. Od ljudi koji svakodnevno trpe nasilje i torturu i koji se svaki dan bore za goli život i opstanak, ne može se očekivati da se bave strateškim interesima Srbije na državnički način. Jer samo za Srbe važi nepravedni i pristrasni kriterijum da je odbrana od nasilja terorizam.
Ne možemo učiniti ono što Zapad od nas traži, da zabranimo svom narodu da se brani da bi ostao na svojim ognjištima. Američki državni sekretar Entoni Blinken je telefonom pozvao našeg predsednika i zatražio hitnu deeskalaciju, kao da su Srbi napadači i teroristi, a ćutao je za vreme dugogodišnjeg svakodnevnog prištinskog terora. Traži osudu srpskih napadača i ne želi da vidi da se Srbi samo brane. I kao da ta neistina nije dovoljna, zahteva hitno povlačenje Vojske Srbije „iz pograničnog područja sa Kosovom“ i ukidanje povišenog stepena borbene gotovosti, čime poručuje da smo mi vojna pretnja i opasnost po mir, a ne Kurtijeve armade. Blinkenove stavove, kao i uvek, po inerciji prihvata Kolektivni zapad. Mi naravno nećemo, pa i kada bi svi moćnici sa Zapada na tome insistirali. Sve ovo je ujedno i ocena uspešnosti bombaste propagandne akcije na promovisanju američko-srpskog „tradicionalnog prijateljstva“. Sve je ostalo deklarativno i verbalno, a prva provera tog prijateljstva u praksi, gde se opravdano očekivala nekakva elementarna objektivnost i nepristrasnost, pala je u vodu.

PRIJATELJSKA UPOZORENJA Pokušaji uspostavljanja korektnih odnosa sa SAD nisu greška, ali bi prekid veza s Rusijom i Kinom, na čemu oni uporno insistiraju, bila ogromna greška. Jer ko nas je jedini podržao dok nas veliki deo Kolektivnog zapada osuđuje da smo ugrozili „suverenu državu Kosovo“ i insistira na uvođenju sankcija Srbiji? Pa naravno, Rusija. Tamo su ekspresno osvanuli ogromni bilbordi, uz javna oglašavanja raznih udruženja i partija u smislu javne podrške Srbiji i Srbima na KiM. Ruski ambasador je odmah osudio sistematsko nasilje nad Srbima a ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, neposredno nakon govora na Generalnoj skupštini UN, upozorio našeg ministra Ivicu Dačića da će Vučića svi sa Zapada žestoko napasrti. Svedoci smo da se upravo to i dešava. Tako nema nikakve dileme da je prljava prištinska akcija u Banjskoj planirana i potpomognuta od strane obaveštajnih službi najvećih zapadnih sila. Njihove obaveštajne procene ukazuju da silu i agresivnu diplomatiju treba usmeriti u tri pravca.
Prvo, treba na bilo koji način, progonom, hapšenjem, zatvaranjem, fizičkom likvidacijom, neutralisati delovanje viđenijih Srba na KiM, gde se u prvom redu podrazumevaju pripadnici „Srpske liste“. Drugo, treba ucenama, pretnjama i pritiscima onemogućiti ili bar ometati svaki uticaj državnog rukovodstva Srbije na dešavanja na KiM. I treće, dobro su procenili značaj SPC za opstanak Srba na KiM, i zato su se nemilosrdno ustremili na njenu kompromitaciju pod lažnim optužbama da je to infrastruktura za logistiku i skrivanje „srpskih terorista“, sa ciljem da se i srpska crkva proglasi za terorističku organizaciju i protera sa KiM, a da se naše svetinje proglase za albansku kulturnu baštinu. Uveliko teče njihova tajna operacija „Zvonik“, gde su se u orkestriranu propagandnu akciju uključili strani i unutrašnji NATO lobisti, ali i neke aveti prošlosti kao što je američki general Vesli Klark.
Velike obaveštajne mašinerije imaju velike ambicije. Nikada do sada se tolika obaveštajna, vojna, diplomatska i politička sila nije ustremila na tako mali prostor i zato se njihovo delovanje ne sme potcenjivati. Spas je u srpskom jedinstvu, ali i o tome su zapadni obaveštajni moćnici vodili računa stvarajući unutrašnju agenturu i političko-tajkunske strukture koje služe njihovim interesima, a osnovni zadatak im je da nam miniraju najveću snagu, dragoceno jedinstvo oko strateških interesa Srbije i srpskog naroda. Imamo li šanse da se odbranimo? Naravno, kao i uvek u srpskoj tragičnoj ali ponosnoj istoriji, s tim što i naš otpor mora ići u tri pravca – neutralisanje Kurtijevog nasilja, smanjenje uticaja stranog faktora i neutralisanje unutrašnjih podrivača srpskih interesa.