Удружени западни подухват

На видело и без сумње излази да је прљава приштинска акција у Бањској планирана и потпомогнута од стране обавештајних служби највећих западних сила. Никада до сада се тако велика обавештајна, војна, дипломатска и политичка сила није устремила на тако мали простор и зато се њихово деловање не сме потцењивати

Говор председника Србије Александра Вучића на Генералној скупштини УН свима је отворио очи. Србија је схватила да на Западу нема пријатеља, бар што се тиче онога дела Уније и Алијансе који тамо нешто значи. Курти је схватио да постоји само један пут остварења косовске независности – етничко чишћење Срба са КиМ и то му је сада једина стратегија. Одлучио је, и на томе веома успешно ради, да насиљем и парадржавним мерама сваке врсте створи такав амбијент за Србе на КиМ, где нормалан живот и опстанак нису могући. Куртијеви насилници могу да раде шта хоће јер они су давно по америчким стандардима „добри момци“, а тај став је пресликан на Колективни запад. Зато је Курти, као и сви претходни приштински лидери, бар троструки агент када су у питању најмоћније западне обавештајне службе (ЦИА, МИ-6 и БНД), где свака од њих настоји да прикаже како је његово насиље баш њихов успешан дугорочни пројекат за Балкан. Тако Курти има фантастичну подршку јер политику коју води не креира сам, иако понекад у свом фанатичном заносу „лидера свих Албанаца“ измакне контроли. Његов занос и тешко оствариви циљеви које је поставио не чуде ако се зна да никада ниједан албански лидер није имао толику подршку најмоћнијих западних сила, било да је у питању независност „Косова“ или пројекат „Велике Албаније“.
Водеће западне силе су коначно схватиле да се Срби никада неће одрећи КиМ, и да перфидне дипломатске подвале, лажна обећања или притисци и претње не дају резултате. Рачунали су да су „црвене линије“ које чувају српске стратешке државне и националне интересе само привремена лажна представа за народ српског државног врха који ће на крају играти на карту реал-политике и приклонити се Колективном западу. Сада и њима постаје јасно да Срби искрено инсистирају на суштинској независности и војној неутралности, без обзира што таквим ставом поново постају (остају) „лоши момци“ према којима је све дозвољено и где свака врста деструкције и насиља према њима постаје пожељна.
Чини се да је пала одлука да најмоћније обавештајне службе, које то могу брзо и ефикасно, поново сатанизују Србе и Србију, ако српски државни врх не почне да испуњава серију ултиматума – да уведе санкције Русији и сврста се у антируски фронт, призна државу „Косово“, прихвати унитарну БиХ и гашење Републике Српске и уведе Србију у НАТО. Прва прљава операција са тим циљем (Бањска), заснована на Куртијевом насиљу, треба да Албанцима врати ореол жртве а Србе обележи као терористе, што би оправдало санкције и нове претње силом. САД и В. Британија већ најављују нове контингенте војника за ојачање Кфора, док је Француска именовала свог изасланика за западни Балкан, дипломату Рене Тракеза. Иако за нас ново име, лош сигнал је што је својевремено био саветник нама добро познатог Бернара Кушнера. Сада је основна дилема да ли гомилање НАТО снага на КиМ иде у правцу обуздавања насиља Куртија или нових притисака према Србима и Србији. Приштински премијер наставља с насиљем и чини се да на одговор о разлозима јачања Кфора нећемо дуго чекати.

ПРЉАВА ОПЕРАЦИЈА Битни фактори на Западу прљаву акцију приштинске полиције већ називају бриљантном, а то значи само једно – да су посредно у њој учествовали. Њихов битан допринос овој акцији је што нису реаговали, а по многим проценама учествовали су у њеном планирању и обавештајном обезбеђењу. Ако се анализира пасивност Кфора и немоћ Еулекса током ове акције, постаје јасно у којој мери је умешан страни фактор преко својих обавештајних служби. Координација је препознатљива по томе што Приштина без зазора примењује крајње облике насиља као што су убиство заробљеника и рањеника из непосредне близине, знајући да никакве одговорности неће бити. Ипак, за сваки случај, потпуно су паралисали рад Кфора и Еулекса, тако да увиђаје, истраге и обдукције ради искључиво Приштина, без икаквог надзора. По инерцији, баш нико на Западу на то не реагује, сем Ричарда Гренела, који се једини усудио да каже да је код истрага и обдукције неопходна трећа страна.
Кфор се током пуцњаве понашао као да то није у његовој надлежности и није изашао на терен, иако њихова војна мисија УН обухвата управо такве случајеве. Наравно да су инструкције и наредбе из Команде НАТО-а у питању. Ради поређења треба приметити да су излазили на терен приликом сваког ненасилног протеста голоруких Срба. Штавише, њихова последња вежба, као и претходне, била је разбијање демонстрација и уклањање барикада, што значи да се искључиво увежбава наступ против српског народа.
Ситуација са улогом Еулекса је још гора – њима је приштинска „полиција“ буквално забранила приступ месту обрачуна са Србима и сместила их у неку просторију одакле су, наводно, селективним снимцима Приштине пратили ситуацију. Нису учествовали, па ни присуствовали увиђајима, нити обдукцијама тела убијених Срба и албанског полицајца уз невероватну тврдњу „да немају мандат“ за те радње. Па ко онда има? Приштина и само Приштина? Ко коме може нешто да забрањује или дозвољава, да ли Приштина Кфору и Еулексу или је ствар обратна ако се поштује Резолуција 1244 која је основа свега на КиМ? Види се да службеници у мисијама УН и ЕУ у својој пасивности и пристрасности више и не знају шта им је „мандат“.
Тако су приштинске институције добиле прилику да лажним увиђајима и обдукцијама креирају своју истину у складу са унапред припремљеном пропагандом и оптужбама да српски државни врх плански опрема и шаље терористе да подривају „косовску државу и демократију“, при чему као тајне базе и склоништа терориста користе инфраструктуру СПЦ. Истовремено западни лобисти и пропагандисти попут Алише Керн лансирају лажи типа „српски терористи напали косовски манастир“, уз захтев да се хитно шаљу војне снаге на „Косово“ какао би заштитиле Куртија.

ПОЛИЦАЈЦИ ТЕРОРИСТИ А ко су у ствари ти „српски терористи“? Већ, по разним оптужбама из Приштине, чувени Милан Радоичић, признао је да је организовао наоружану групу за одбрану села Бањска од приштинског терора. Уз толико извиђачко и обавештајно присуство приштинских и страних обавештајних служби то се одмах сазнало. То је прави разлог покретања приштинске прљаве операције, а повод је инсцениран или испровоциран убиством приштинског полицајца. Још се не зна поуздано како је тај полицајац страдао, да ли у размени ватре, да ли од детонације експлозива коју је наводно сам изазвао покушавајући да уклони барикаду, или је упуцан са дистанце од стране снајперисте, професионалног ликвидатора. Сведоци наводе да су тога дана приштински снајперисти запажени на околним узвишењима, а обавештајни подаци указују на то да су међу приштинском полицијом били окорели терористи који су прошли обуке у терористичким камповима. Они су наравно спремни да по инструкцијама ликвидирају било кога без устезања.
Иако Приштина и Запад сада спекулишу тврдњама да је ове „терористе“ опремио и тајно послао на КиМ српски државни врх, већ на први поглед види се да то није тачно и да су они деловали самостално и на своју руку, као што тврди Радоичић. Потпуно су се демаскирали непотребним униформисањем, деловали су неорганизовано и нису пружили скоро никакав отпор. Да су некакав оружани отпор планирале српске државне структуре преко српских полицијских и војних специјалаца, то би сасвим другачије изгледало и сигурно нико не би могао приштинску прљаву операцију звати „бриљантном“.
Отпор приштинском насиљу од стране Радоичићеве групе је испао штетан за Србију јер је дошао у најгорем политичком тренутку, када је Курти био на удару западне дипломатије, и то је кључни аргумент да српски државни врх не стоји иза њиховог организовања. Међутим, након силине Куртијевог терора на који надлежни међународни фактори нису реаговали нити су имали намеру да га обуздају, тајна одлука и акција ове групе Срба се и те како може разумети. Они су кренули да својим животима штите свој народ на КиМ и они ће за српски народ увек бити хероји, посебно они који су дали живот иако имају малу децу. Од људи који свакодневно трпе насиље и тортуру и који се сваки дан боре за голи живот и опстанак, не може се очекивати да се баве стратешким интересима Србије на државнички начин. Јер само за Србе важи неправедни и пристрасни критеријум да је одбрана од насиља тероризам.
Не можемо учинити оно што Запад од нас тражи, да забранимо свом народу да се брани да би остао на својим огњиштима. Амерички државни секретар Ентони Блинкен је телефоном позвао нашег председника и затражио хитну деескалацију, као да су Срби нападачи и терористи, а ћутао је за време дугогодишњег свакодневног приштинског терора. Тражи осуду српских нападача и не жели да види да се Срби само бране. И као да та неистина није довољна, захтева хитно повлачење Војске Србије „из пограничног подручја са Косовом“ и укидање повишеног степена борбене готовости, чиме поручује да смо ми војна претња и опасност по мир, а не Куртијеве армаде. Блинкенове ставове, као и увек, по инерцији прихвата Колективни запад. Ми наравно нећемо, па и када би сви моћници са Запада на томе инсистирали. Све ово је уједно и оцена успешности бомбасте пропагандне акције на промовисању америчко-српског „традиционалног пријатељства“. Све је остало декларативно и вербално, а прва провера тог пријатељства у пракси, где се оправдано очекивала некаква елементарна објективност и непристрасност, пала је у воду.

ПРИЈАТЕЉСКА УПОЗОРЕЊА Покушаји успостављања коректних односа са САД нису грешка, али би прекид веза с Русијом и Кином, на чему они упорно инсистирају, била огромна грешка. Јер ко нас је једини подржао док нас велики део Колективног запада осуђује да смо угрозили „суверену државу Косово“ и инсистира на увођењу санкција Србији? Па наравно, Русија. Тамо су експресно осванули огромни билборди, уз јавна оглашавања разних удружења и партија у смислу јавне подршке Србији и Србима на КиМ. Руски амбасадор је одмах осудио систематско насиље над Србима а министар иностраних послова Сергеј Лавров је, непосредно након говора на Генералној скупштини УН, упозорио нашег министра Ивицу Дачића да ће Вучића сви са Запада жестоко напасрти. Сведоци смо да се управо то и дешава. Тако нема никакве дилеме да је прљава приштинска акција у Бањској планирана и потпомогнута од стране обавештајних служби највећих западних сила. Њихове обавештајне процене указују да силу и агресивну дипломатију треба усмерити у три правца.
Прво, треба на било који начин, прогоном, хапшењем, затварањем, физичком ликвидацијом, неутралисати деловање виђенијих Срба на КиМ, где се у првом реду подразумевају припадници „Српске листе“. Друго, треба уценама, претњама и притисцима онемогућити или бар ометати сваки утицај државног руководства Србије на дешавања на КиМ. И треће, добро су проценили значај СПЦ за опстанак Срба на КиМ, и зато су се немилосрдно устремили на њену компромитацију под лажним оптужбама да је то инфраструктура за логистику и скривање „српских терориста“, са циљем да се и српска црква прогласи за терористичку организацију и протера са КиМ, а да се наше светиње прогласе за албанску културну баштину. Увелико тече њихова тајна операција „Звоник“, где су се у оркестрирану пропагандну акцију укључили страни и унутрашњи НАТО лобисти, али и неке авети прошлости као што је амерички генерал Весли Кларк.
Велике обавештајне машинерије имају велике амбиције. Никада до сада се толика обавештајна, војна, дипломатска и политичка сила није устремила на тако мали простор и зато се њихово деловање не сме потцењивати. Спас је у српском јединству, али и о томе су западни обавештајни моћници водили рачуна стварајући унутрашњу агентуру и политичко-тајкунске структуре које служе њиховим интересима, а основни задатак им је да нам минирају највећу снагу, драгоцено јединство око стратешких интереса Србије и српског народа. Имамо ли шансе да се одбранимо? Наравно, као и увек у српској трагичној али поносној историји, с тим што и наш отпор мора ићи у три правца – неутралисање Куртијевог насиља, смањење утицаја страног фактора и неутралисање унутрашњих подривача српских интереса.