У току је друга Церска битка

МАРИЈА АЛИМПИЋ

Тачка на пројекат Јадар, односно на рудник литијума може се ставити само на један начин, а то је судском одлуком, било наше било неке иностране судске инстанце под чијом смо јурисдикцијом, иначе би се одлуке Владе могле бесконачно мењати, да ли у нашу или корист „инвеститора“

У немогућности да право и правду нађе у судовима Србије, Удружење Заштитимо Јадар и Рађевину, које са честитим и храбрим Момчилом Алимпићем и његовом ћерком Маријом на челу води бескомпромисну борбу против претходних одлука власти Србије да британско-аустралијској компанији „Рио Тинто“ дозволи отварање рудника у циљу добијања литијума, обратило се надлежним европским институцијама жалбама на понашање одређених домаћих институција. Пре око месец дана отуд им је стигла потврда да су њихове жалбе оправдане и прихваћене, те да је Влада Србије потврдила своје одустајање да наведеној компанији „Рио Тинто“ и њеној „ћерки“ званој „Рио Сава експлорејшн доо“ изда потребне дозволе за отварање рудника на подручју Јадра и Рађевине.
О томе шта су све предузели да богату и прелепу земљу и природу Западне Србије заштите од насилника који би да је прекопају зарад извлачења сировине за сопствени интерес, а према најновијим сазнањима вероватно и нечег најважнијег за опстанак живота у 21. веку, најквалитетније пијаће воде, разговарали смо за „Печат“ са, рекли бисмо, јединим истинским и на сваки начин у проблем најупућенијим чуварима Јадра и Рађевине.

На шта сте се конкретно жалили Секретаријату Бернске конвенције?
Познато је да Бернска конвенција штити станиште заштићених врста. Кад би се реализовао пројекат Јадар ту где је планиран, значи на подручју територије обухваћене Просторним планом од 294 километра квадратна (жртвована 22 села, од тога 17 у општини Лозница и пет у општини Крупањ), директно би било угрожено станиште за више од 60 заштићених животињских врста које се налазе на листи Бернске конвенције. Наша жалба се и зове „Наводно угрожавање дивљих животињских врста и заштићених подручја услед предложене изградње рудника литијума у долини Јадар“. С обзиром на то да је држава Србија потписала и ратификовала Бернску конвенцију, из приложеног је јасно да је она и најдиректније крши. Наше удружење се због тога обратило Савету Европе, којем су наши званичници потврдили да остају при томе да нема експлоатације јадарита и да неће издати потребне дозволе „Рио Тинту“ за отварање рудника. А Секретаријат Бернске конвенције подсећа да „заштита природе и подручја која Бернска конвенција покрива превазилазе одређена заштићена подручја и да су уговорне стране, значи и држава Србија, дужне да заштите станиште и врсте на целој својој територији“. То је шамар Заводу за заштиту природе који у свом извештају каже да стотинак хектара није под заштитом, јер птице не знају за административне границе.
Јесте ли се надали таквом одговору Секретаријата Бернске конвенције при Савету Европе са седиштем у Стразбуру?
Имали смо наду будући да је Србија потписница Бернске конвенције и као таква у обавези је да је поштује, али морам да признам да је Секретаријат у Стразбуру превазишао сва наша очекивања и потврдио да ни он не верује Влади Србије, којој је оставио још годину дана да је стварно посвећена укидању пројекта Јадар, баш онако како се изјашњава у својим извештајима Секретаријату Бернске конвенције. Јер ако је Влада сада потврдила да је одустала од намере отварања рудника, они су рекли – добро, али за годину дана нам доставите нове извештаје о дешавањима у вези са отварањем рудника. Важна је и чињеница да је Секретаријат на основу нашег извештаја о томе шта се налази у интегрисаном енергетском и климатском плану затражио од Владе Србије да се изјасни о томе у каквој је вези планирани литијум са пројектом Јадар, одакле они мисле да га добију! И Влада Србије у следећем извештају мора да им одговори на то и детаљно их обавести о активностима „Рио Тинта“.
Морамо бити свесни тога да се тачка на пројекат Јадар, односно на рудник литијума може ставити само на један начин, а то је судском одлуком, било наше било неке иностране судске инстанце под чијом смо јурисдикцијом, иначе би се одлуке Владе могле бесконачно мењати, да ли у нашу или корист „инвеститора“, зависно од владе.
Дакле, и ваше удружење, као жалилац, и надлежни званичници дужни сте да одговарате на упите Секретаријата сасвим конкретно?
Тако је, ми са још два удружења с којима смо заједно поднели жалбу, јер Секретаријат скоро пред свако заседање тражи од нас извештаје о стварном стању у вези с рудником. Након наше жалбе први извештај је доставила само Влада Србије не би ли се изјаснила по нашој жалби, а онда за свако следеће заседање и ми и Влада Србије имамо рок за слање извештаја. Они све то надгледају, а и ми посматрамо шта раде српске власти. Пошто је последње заседање било 12. и 13. септембра, последњи извештај смо послали 7. августа 2023, у коме смо их известили да у Интегрисаном енергетском и климатском плану који држава треба да усвоји с пројекцијом до 2050. године стоји да власти хоће да се вади литијум, али нису прецизирали локацију. С тим у вези известили смо Секретаријат да је „Рио Тинто“ и даље без дозвола, али да су активни у смислу маркетинга и рекламирања, у смислу да наши званичници дају изјаве да жале због литијума, известили смо их да тај интегрисани енергетски и климатски план са пројекцијом до 2050. предвиђа експлоатацију литијума и да то, с обзиром на количине које су планиране да се изваде у Србији, сугерише одакле ће га вадити.


Како је у извештају Секретаријату реаговала надлежна министарка Ирена Вујовић, која га је потписала у име Владе Републике Србије?
Министарка је у извештају написала да је пројекат укинут, да су укинуте све преостале дозволе и да су чланови Владе посвећени тој одлуци у складу са одлуком Бироа Бернске конвенције, коју је држава Србија потписала и дужна је да је поштује. Такође је рекла да надлежно Министарство заштите животне средине прати спровођење Бернске конвенције за Републику Србију и да је упутило захтев за извештавање о напретку. Међутим, самим тим што су првобитно одобрили пројекат Јадар, они су прекршили и Конвенцију и бројне домаће законе. У међувремену, након укидања пројекта у јануару 2022, компанија је поднела неколико жалби административној комисији Владе Србије због укидања Просторног плана и све документације која из њега произлази, али им је жалба због обустављања поступка за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину 8. јуна 2023. одбијена. Одбијена им је и жалба на решење Министарства за заштиту животне средине којим се обуставља поступак у вези с изградњом саобраћајнице Лозница–Ваљево. Воде се још неки управни поступци, али они морају да буду укинути после доношења уредбе о престанку важења Просторног плана.

СНАЖАН ШАМАР СТРУЧЊАЦИМА

Секретаријат Бернске конвенције подсећа да „заштита природе и подручја која Бернска конвенција покрива превазилазе одређена заштићена подручја и да су уговорне стране, значи и држава Србија, дужне да заштите станиште и врсте на целој својој територији“. То је шамар Заводу за заштиту природе који у свом извештају каже да стотинак хектара није под заштитом, јер птице не знају за административне границе и лете диљем васељенског поднебесја. Важна је и порука Влади Србије да за годину дана поново достави извештај о дешавањима у вези са отварањем рудника и да се изјасни о томе у каквој је вези планирани литијум с пројектом Јадар, одакле они мисле да га добију! И Влада Србије у следећем извештају мора да им одговори на то и детаљно их обавести о активностима „Рио Тинта“.

Међутим, Завод за заштиту природе Србије послао је један несувисли извештај Секретаријату Бернске конвенције који му, у најмању руку са стручног становишта, не служи на част!?
Не само да му не служи на част него је сраман. У извештају Завода стоји да се „подручје на коме се планира експлоатација јадрита у лежишту Јадар не налази у оквиру заштићеног подручја у оквиру кога је спроведен поступак заштите нити у границама еколошки значајног подручја еколошке мреже Републике Србије“. Дакле, стручњаци Завода за заштиту природе су посматрали издвојено само неколико стотина хектара који би се експлоатисали а нису узели у обзир цео Просторни план, јер све што је компанија тражила у Просторном плану је с разлогом тражено. Друго, Просторни план обухвата и део Цера чији су делови од јуна ове године под заштитом исто као и Тршић и Троноша. Након заседања Секретаријата добили смо обавештење да наша жалба није одбачена, да и даље остаје приправна и да је Влада Србије и даље под мониторингом. За годину дана смо поново у обавези и ми као и кожалиоци и Влада Србије као друга страна да доставимо извештај о дешавањима на терену, с тим што су навели да „одмах јавимо уколико се деси неко зелено светло Владе Србије за рудник“.
Ипак, компанија „Рио Тинто“ је присутна у вашем крају, видимо да су закупили још једну огромну зграду, да се оглашавају у медијима, запошљавају људе! Шта, онда, све то значи?
Интересантно, али „Рио Тинто“ заправо не ради ништа. Присутни су, али нема машина које би наговештавале отварање рудника. Канцеларије раде, оно што су откупили и даље је њихово, није било нових откупа земљишта и кућа сигурно годину дана уназад. У међувремену су због нерешених имовинских односа имали закаснела уписивања у катастар. А купили су тачно 162 хектара, с тим што им за рудник и постројење за прераду треба 220 хектара, а с јаловиштем им треба 2.000 хектара. Истина је да запошљавају и нове раднике, али то њима није проблем јер имају пара да купују и земљу и људе, али мислим да им то служи само за одржавање илузије да нешто раде. При томе ми немамо илузију да они могу и 50 година да чекају прилику за остварење свога циља, али сигурни смо да – рудника неће бити! Све у свему, ствара се лажна слика да запошљавају стручњаке, али њихови људи се не крећу без обезбеђења, што говори да им је јасно да нису добродошли. Осим тога, не могу да раде ништа од делатности за које је регистрована „Рио Сава експлорејшн“ у Србији. А то је експлоатација и прерада руде. Једино могу да дају донације, да плаћају летњу праксу студентима. Значи, као мултинационална компанија која функционише као обавештајна служба и поставља владаре света, као и све велике мултинационалне компаније има заједничке акционаре од којих је „Блек Рок“ свуда. „Блек Рок“ је и „Зиђинов“ акционар, а присутан је и у Украјини. Па зашто онда „Рио Тинто“ не би чекао и 50 година да оствари циљ, кад је већ 20 година овде. Али то не треба да нас деморалише и баца у дефетизам, као они су велики и моћни, јер ми смо на свом кућном прагу, имамо право да живимо у складу са својим традиционалним вредностима, тако да је њихово да се покупе и оду на један или други начин.
Наша ситуација је сада много боља него 2020. године, али неко мора да сноси одговорност за сва узнемиравања над нама као неоколонизованим народом.

Они би да сакрију и пораз и победу

Ако би „Рио Тинто“ отворио рудник, он би уништио нашу квалитетну пијаћу воду, и то је иста штета као да нам је узму. Зато, нико не може да ме убеди да је циљ пројекта Јадар да се наша земља уништи и расели, а нама је врло битно да чувамо место Церске битке која је и њима и нама једнако важна. Њима да затру место свог историјског пораза, а нама да сачувамо доказ наше историјске победе. Зато овде водимо другу Церску битку коју не смемо да изгубимо као ни ону прву!

Да ли је, по вашој процени, народ овде уплашен од свега тога?
Наш народ није уплашен! Јер „Рио Тинто“ је само црвена тачка у коју се слило целокупно незадовољство поводом проблема у земљи. Напротив, ми смо успели да проширимо одбрану по целом региону. Секретаријат Бернске конвенције је констатовао да има превелик број рударских жалби из Србије, а уверена сам да ће их бити и из БиХ, и они позивају тамошњу владу да се консултује и сарађује са локалним заједницама. Срећом, судије у Стразбуру не поставља Влада Србије него неко други. Нашем народу је мука од наметања идеја странаца, чији се концепт живота разликује од нашег. Нама земља и њени ресурси значе живот, а странцима не јер их отимају од других држава и народа. У томе се разликујмо, али као што видимо и томе полако долази крај! Јер сваки народ има право на своју идеју развоја, а наша идеја није рудник него пољопривредна производња.
По сазнањима доспелим до јавности, а не знам колико су она тачна, циљ „Рио Тинта“ и није рудник већ огромно и драгоцено језеро најквалитетније питке воде које може да снабде целу Европу а које се налази испод долине Јадар? Знате ли нешто о томе?
Компанија „Бекстел“ која сарађује с „Рио Тинтом“ је позната по приватизацији воде широм свеза, у Боливији и Колумбији где је замало избио рат због воде. Знам да је више од 90 извора воде у Србији дато под концесију приватним компанијама. Међу њима су и странци, па је „Кока-Кола“ приватизовала „Росу“ и „Књаз Милош“. Будући да су вода и храна стратешки елементи, а вода и јавно добро, количина извора датих приватницима под концесију је застрашујућа чињеница. Пошто је планетарно загађење настало управо деловањем богатих, а не сиромашних, свака кап чисте пијаће воде мора да се чува и брани, а отварањем рудника би дошло до загађења највећег резервоара питке воде на Балкану испод површине земље у Мачви. Истина је и да литијума овде нема много, максимално 1,8 одсто на појединим местима, што је ништа за компанију каква је „Рио Тинто“. Све остало је јаловина, а знамо да у руди има и уранијума. Иверак и Цер се сматрају најбогатијим налазиштем уранијума у југоисточној Европи што су потврдила и истраживања рађена у време СФРЈ.

2 коментара

  1. Јелена

    Интересује ме: која влада је издала концесије на пијаћу воду странцима?
    Зар то није злочин – који подлеже казни? Зар се пијаћом водом може трговати?!
    Као што не може ни земљом, а колико је земље продато странцима? Ко је продао, коме, зашто?
    Ко је напунио приватне џепове новцем од блага које НИКАД није било на продају, а то су добро знали наши стари.
    СРАМОТА ОД ДРЖАВЕ СРБИЈЕ! И што лаже, па се будућа продаја блага крије иза идеје о експлоатацији литијума кога и нема вредног за експлоатацију, а “имали бисмо корист од рудне концесије”- јој, кукавна Србијо, тако си јефтина!
    Сваки успех желим покрету за очување Рађевине и њеним храбрим лидерима!

  2. “Као и сви алкални метали, елементарни литијум реагује одмах већ при додиру са влагом на кожи те тако може проузроковати тешке опекотине и озледе због нагризања. Многа једињења литијума, која у воденим растворима дају јоне литијума сматрају се опасним за здравље.”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *