Преваре и поуке

Последице Бањске

Тужни догађаји из Бањске само су оголели намере многобројних актера о питању будућности наше јужне покрајине. Вајкање и признање грешака и не користи. Време је да се окрене лист и делује на нов начин

Изостанак реакције силних западних емисара на терену и ван њега, западних државних званичника, њихових медија и „бораца за људска права“ на изјаву Аљбина Куртија да „Срби треба да пате и плате“, наговестио је оно што се догодило у Бањској – покушај отпора Куртијевом насиљу и жестока, неадекватна и неодмерена реакција приштинске полиције, уз саслуживање Кфора и Еулекса. Тим више многе је изненадила самоубилачка акција тридесетак ондашњих Срба против петсто-шестсто наоружаних полицајаца Албанаца, са вишеструким политичким, безбедносним и иним последицама, без обзира што је то био одговор на терор, који нарочито интензивно последњих месеци Срби трпе од наоружаних приштинских формација.
Уместо да разради повољну позиције у односу на Аљбина Куртија, Србија и њен главни експонент, председник Александар Вучић враћени су уназад, с тим да је Куртију, у политичком смислу, бачен појас за спасавање и дата излазна стратегија, после низа опструкција које је вршио у оквиру дијалога под окриљем ЕУ. Сада му је само олакшано да своја поступања назове оправданим и легитимним, што он бесомучно користи. Тим пре што се наша позиција градила на захтевима примене права и на критици приштинских институција управо зато што не примењују право, уз толеранцију западних покровитеља.
Има чак мишљења да је побуњене Србе „осоколио“ Вучићев говор у УН и да су несмотрено упали у замку која им је дуго припремана. Да се овим потезом Вучић потисне у дубоку дефанзиву, с тим да му оставе прилику да лакше „прогута“ Охридски споразум, правдајући то спасавањем српских живота. Европски специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак је на хитном састанку окупио Габријела Ескобара и дипломатске саветнике председника Француске, Немачке и Италије, форсирајући наратив о терористичком чину драматичним изразима, и његовим и високог представника ЕУ Жозефа Бореља – „мучки с леђа“, „кукавички“ и томе слично.

ПОЈАЧАНО НАСИЉЕ У славодобитној еуфорији Курти не само да није смањио перманентни притисак и насиље над Србима у северном делу КиМ већ, уз вербалне тираде о криминализованом Северу, с додатком тероризма (бивша учесница у преговорима Едита Тахири тврди да је догађај довољан разлог за хитан пријем тзв. Косова у НАТО), појачава насиље. Шта је друго бахати упад до зуба наоружаних полицајаца у Клиничко болнички центар у Косовској Митровици, или извлачење из колоне возила грађана који су ишли на сахрану трагично настрадалог Стефана Недељковића и хапшење и одвођење у непознатом правцу Лазара Јанићијевића, без икаквог објашњења. Или дан пре тога, када је приштинска полиција у Горњим Варагама малтретирала тројицу Срба који су пошли у своје шуме да секу дрва.
„Сада је више него јасно да је српски народ пред очима Кфора, Еулекса, Унмика и свих лажних душебрижника за људска права остављен на милост и немилост Куртијевог режима“, саопштиће Српска листа коју је, испоставиће се, њен потпредседник Милан Радоичић довео у незавидну ситуацију. Без обзира што се покушај Приштине да догађај у Бањској наметне као подизање народа на оружани сукоб не уклапа, нити одговара на питање која је тиме корист за Србију, која се тек изборила за неку, макар и благу наклоност управо косовских покровитеља. Или коју корист од овог инцидента имају косовски Срби у коме су се угасила три млада српска живота.
Овај догађај је бацио озбиљну сенку и унео озбиљно узнемирење међу Србе. На Северу је значајно опао број ђака, родитељи све чешће уписују децу ван „Косова“, а директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић је изјавио да се због Куртијевог насиља око 11 одсто Срба с Космета одселило у централну Србију.
Али ни реакције из Србије нису биле на нивоу догађаја. Збуњујуће и неблаговремене углавном су се тицале описа догађаја (објашњења да је албански полицајац страдао од експлозије минираног камиона барикаде), детаља који би требала да нагласе окрутност шиптарских специјалаца (хладнокрвно убијање беспомоћних и рањених Срба из непосредне близине), потезања и поређења с терористичком акцијом УЧК у Северној Македонији, када је страдало много више македонских полицајаца, а да Запад није адекватно реаговао (инсистира се на изразу „амнестирао“ их и жмурио на „државне почасти“ под којима су погинули терористи сахрањени), нити је ико од терориста одговарао, кукања због одсуства деловања Кфора и Еулекса… и без јасне стратегије како даље, ако у њу не рачунамо инсистирање да је Курти једини кривац за ово што се дешава. На страну што је Запад акцију у Бањској оценио као терористички акт и на томе инсистира јер су Кфор и Еулекс били задовољни акцијом косовске полиције коју су пратили и контролисали и нису, како су саопштили, приметили никакво прекорачење овлашћења.
Било је ту и конфузија, од састава Срба отпораша, њиховог предводника, начина извлачења према централној Србији (неки рањени Срби су завршили у болници у Новом Пазару), дронова и пресретнутих разговора шиптарских полицајаца, до упитаности шта су радиле наше обавештајне и контраобавештајне службе (шеф БИА био је у Израелу).
Требало је да прође доста времена па да се изађе са чињеницом да је главни организатор ове немуште и аматерске реакције на терор приштинске власти био Милан Радоичић, од кога сада сви перу руке. Од Српске листе до Александра Вучића, иако је некадашњим помињањима био штићен и тетошен. Углавном, овај контроверзни бизнисмен и професионални патриота је сам иступио и признао да је организовао акцију у Бањској, при томе никога не консултујући нити обавештавајући, што би требало да скине сумњу са српске власти да је у том чину имала било каквог удела.
Његов адвокат Горан Петронијевић поручио је за „Косово онлајн“, након што је бивши потпредседник Српске листе у МУП-у Србије у својству грађанина дао изјаву о дешавањима у Бањској од 24. септембра, да верује да нема основа за покретање било какве процедуре против њега. „Након изјаве коју је Радоичић дао у својству грађанина, или ће уследити некаква процедура или не, то не зависи од нас, већ од полиције, Тужилаштва. Искрено се надам да до тога неће доћи јер за то нема ни основа. Они нису отишли на територију неке друге државе, они су били на територији своје државе, на територији својих кућа, општина. Дакле, никако се не може третирати на онај начин на који су се третирали припадници некаквих организација са Косова и Метохију који су одлазили у Македонију и тамо правили разноразне проблеме. Они су људи који су покушали да се врате својим кућама, и ништа више“, објаснио је Петронијевић. Он још једном истиче да нема основа за покретање истраге, али да због притисака на државу Србију са свих страна, не искључује ни то.
Тај притисак се убрзо показао и дошао је кроз медије, у интервјуу за Си-Ен-Ен нама добро познате Кристијан Аманпур с председником Вучићем, када је он нагласио да је то на правосудним органима Србије који ће поступати онако како закон налаже, а не би се рекло да за то нема разлога. Председник није рекао, али је могуће претпоставити да неће бити удовољено ни захтеву Куртијеве власти ни некима са Запада да се он испоручи Приштини, односно назовидржави коју Србија не признаје.
Несумњиво је да ће случај Радоичић бити оптерећење за Србију, па ће његово процесуирање бити и прилика да се коначно рашчисти место и улога овог Србина са КиМ о коме се већ дуже време говори и провлачи епитет контроверзне личности, било да је у питању политика, безбедност или линија криминала.

ОСЕЋАЊЕ КРИВИЦЕ Ако се вратимо самом догађају и ономе што је следило, вреди поменути и последњу изјаву председника Вучића (а боло их је много ових дана) на ТВ Хепи да се осећа кривим што је веровао да ће западни изасланици испоштовати оно што су потписали. А то је било обећање да неће хапсити људе који су били прошле године на барикадама. „Печат“ је у прошлом тексту елаборирао Вучићев разговор са Србима који су држали барикаде, убеђујући их да се повуку јер има обећање (од Лајчака до Ескобара) да неће бити хапшени, што се накнадно није потврдило. Напротив, уследила су хапшења (ловили их ко зечеве) и још жешћи Куртијев терор, који је случајем Бањска само добио на замаху.
Када смо већ код изневерених обећања, неће бити да је то само овај пут. Шта ћемо са преварама које трају више од десет година, када је Србија испунила све из Бриселског споразума (па и легализацију ове полиције коју сад оспорава), а Приштина ништа. Зар смо заборавили окапања око Бриселског споразума и Уставног суда – те то је политички а не правни акт, те Уставни суд није надлежан. А онда, када је Курти одбио да формира Заједницу српских општина, као једину обавезу Приштине из Бриселског споразума, на сва звона се викало да он крши међународне уговоре.
Вреди подсетити на знаменитог академика Милана Бартоша, који је пре осамдесетак година рекао да се смисао уговора види из његове примене. Јасно је да између Београда и Приштине није био закључен уговор о некаквом спортском савезу, пријатељству и помоћи. Све владе након 2013. беспоговорно га испуњавају. Коначно, председник Србије је 2017. изјавио да је Бриселски споразум међународни правни уговор који обавезује Републику Србију, и тако у потпуности дискредитовао своје правнике и Уставни суд. Сетимо се изјава из тог времена да Устав није Свето писмо (Ивица Дачић), да се патриотизам не сипа у тракторе (Драган Марковић Палма).
Да не спомињемо већ избледела подсећања на преваре Запада када је говорио да је питање Косова демократско питање, па ништа. Да се решавају прво стандарди па статус, па ништа. Дакле, преваре су биле одувек и није то било само сада, поводом барикада.
И као што је за власт Србије кривац за све Аљбин Курти, тако је за српску опозицију која себе назива прозападном главни кривац Александар Вучић, иако су за многе грешке у вези КиМ и сами били криви док су били власт. Сваки пут ће рећи да Вучићева политика угрожава европски пут Србије, док је угроженост Срба на северу КиМ па и сам статус наше јужне покрајине за њих секундарно важан и то помињу само у контексту Вучићеве кривице.

НОВЕ ПОЛИТИКЕ То само иде наруку Приштини која тек сада сматра и изјављује да од ЗСО нема ништа нити ће је бити. Мада вреди подсетити и на нека мишљења из Београда да су догађаји у Бањској дуго били очекивани, с обзиром на политику Аљбина Куртија, и да главна порука за убудуће не би требало да буде разговор о статусном питању Косова, већ само као о КиМ у саставу Србије, како је то изложио бивши дипломата Зоран Миливојевић.
На том трагу је и део опозиције која носи епитет патриотска. Тако су за председника Нове Демократске странке Србије Милоша Јовановића последњи догађаји на Косову и Метохији и њихове последице још једном потврдили потпуни слом косовске политике која се води од 2008, као и да су ти догађаји показали „нашу националну неодговорност и сву дубину нашег историјског и моралног посрнућа“. Јовановић је рекао да сва остала питања која се данас чине важним, од питања просечних плата и пензија, преко Рио Тинта постају сувишна ако „не успемо да пружимо потврдан одговор на питање ’да ли смо као народ достојни наше историје’, или тачније постављено ’да ли смо још увек уопште народ’“.
„Напослетку ако се настави с непоштовањем јединог обавезујућег документа међународног права, а реч је о Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, која предвиђа повратак српских снага безбедности на Косово до 999 припадника, ако се та резолуција буде и даље кршила, мораћемо у неком тренутку да се одлучимо за проглашење Косова и Метохије окупираном територијом“, навео је Јовановић и напоменуо да је потребна коренита промена спољне политике и да је на првом месту важно дефинисати односом према ЕУ, који „данас почива на ставу да ЕУ нема алтернативу“.
То ће, изгледа, бити и главне теме кампање за најављене превремене изборе који долазе управо у овом тешком тренутку за Србе. Кажу да невоље и кризе окупљају народ око важеће власти, али има до њих и прилично времена да се сви изјасне о намерама, било да су у власти или у опозицији. На народу и гласачима је да то извагају и својим гласом оцене. А то ћемо знати 17. децембра увече, када се преброје гласови из бирачких кутија.