Кренимо из почетка

РАСТАКАЊЕ СРБИЈЕ И ПОСЛЕДИЦЕ

Догађаји у Бањској су показали сву погубност одрицања Србије од правног поретка на КиМ. Сада је прилика да се те грешке исправе и врати међународном праву уз претходну суспензију свих споразума од 2012. године

Државност Србије на простору Косова и Метохије се годинама растаче. Мало преостале државности је укинуто Бриселским споразумом. Каснијим споразумима (Споразум из Вашингтона, тзв. Француско-немачки предлог, Охридски споразум) Србија се сама одрекла својих права на Космету разбијајући правни поредак у Србији у парампарчад. Последњи догађаји у Бањској оголили су погубност такве политике, излажући српски народ погибељи и новим прогонима. Иако се власт у Србији тако лако одрекла правног поретка на КиМ, овај сегмент функционисања државе данас се изнова поставља као једини излаз у односу на националну катастрофу која се помаља иза хоризонта.
Размишљање над протеклим догађајима прилика је да се формалноправно изнова сагледа правни статус Косова и Метохије. Из правног статуса српске јужне покрајине могу се извући и закључци у погледу означавања, те кривичноправног третирања учесника последњих догађаја. Зато је потребно утврдити релевантан правни оквир. Данас, и након свих знаних и незнаних споразума и договора то су ипак: Устав РС и Резолуција 1244 (као и резолуције Савета безбедности УН бр. 1160, 1199 и 1293 из 1998. године – којима се потврђује територијални суверенитет и интегритет СРЈ). У ширем смислу релевантни су Повеља УН и Завршни акт из Хелсинкија, као и Декларација о принципима међународног права који се тичу пријатељских односа и сарадње међу државама у складу с Повељом УН, те Међународни пакт о грађанским и политичким правима.
У ужем смислу важни су још и: Резолуција Народне скупштине Републике Србије о основним принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, Резолуција Народна скупштине Републике Србије о неопходности праведног решавања питања АП Косово и Метохија заснованог на међународном праву, Одлука о поништавању противправних аката привремених органа самоуправе на Косову и Метохији о проглашењу једностране независности, Резолуција Народне скупштине о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије.

Болно подсећање Догађаји у Бањској прилика су да се изнова подсетимо страдалих припадника МУП-а Србије на Косову и Метохији. Али ово подсећање има за циљ да се историјско искуство и претрпљена бол за изгубљеним животима претворе не само у колективну и појединачну свест и савест већ у источнике државне идеје и правац одређивања метода дневне политике. Тако схваћене жртве омогућиће да се у нашој земљи створи права државна политика. И тек тада ће жртве бити у функцији новог живота и вредности новог живота.

Сада, када је релевантним изворима права омеђен делокруг поступања државних органа, могуће је утврдити и принципе за разматрање догађаја и одговорности за догађаје у Бањској.
Имајући у виду напред наведено, важно је на почетку одбацити (само)наметнути наратив да се ради о терористима који су убили „косовског полицајца“. Ваља подсетити на чињенице да је током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији убијено 297 припадника МУП-а (25 се и данас води као нестало), и да те акције део међународне заједнице није третирао као тероризам. Данас присуствујемо једној (не баш неочекиваној) инверзији, па се лица која су пуцала на наоружаног припадника паравојне формације подводе под терористички акт. Следећи потез биће изручење оптужених Срба органима тзв. Републике Косово, под оптужбама за тероризам или угрожавање територијалног интегритета „Косова“, што би заиста представљало моралну катаклизму без преседана.

У циљу опредељивања према праву, као и према систему вредности које једно друштво мора да баштини и заступа, напред наведено формалноправно исходиште нуди одговоре на постављена питања.
У том смислу, убијени косовски Албанац не може да представља припадника МУП-а, већ само део побуњеничке војске, који може бити под заштитом норми ратног права. Било каква релативизација ове чињенице нужно читав српски народ на Косову и Метохији претвара у терористе, а државу Србију подсећа да прихватањем устава и закона тзв. Републике Косово признаје лажну државу као релевантан међународноправни субјекат, чиме у крајњем укида и постојање Републике Србије.
Одговор на постављена питања не представља пуку одбрану појединаца који су посегли за оружјем бранећи своју земљу. Тај одговор подсећа на нове могућности одбране земље у борби за очување Косова и Метохије.
Данас су питања појединачних судбина људи на Косову и Метохији у потпуности изједначена с будућношћу целе државе Србије. Једини излазак из тренутне ситуације је враћање међународном праву уз претходну суспензију свих споразума од 2012. године.