DA LI JE BUDUĆNOST STIGLA?

Epohalne poruke upućene s diskusionog kluba Valdaj

Nema sumnje da su govor Vladimira Putina i šest principa navedenih u njemu plod ozbiljnih analiza i sagledavanja budućeg razvoja kroz prizmu strateških interesa Rusije! Ali još manje treba sumnjati da je to dobrim delom i sinteza suštinskih opredeljenja, kako proširenog i snažnijeg BRIKS-a, tako i globalne većine svetske zajednice. Ako je Putin u ičemu zaoštravao, onda su to principi, manje ili više, isti kao oni rečeni u Minhenu 2007. Tada nije bio shvaćen. Hoće li biti shvaćen danas?

Jubilarni godišnji sastanak Valdaj diskusionog kluba, ove jeseni 20. po redu, održan 2–5. oktobra 2023. u Sočiju, Rusija, bio je posvećen temi „Fer multipolarnost: Kako postići bezbednost i razvoj za svakoga“. U radu je učestvovalo oko 150 političara, eksperata, diplomata i uglednih intelektualaca iz preko 40 zemalja Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike. Sastanak je održan nakon samita BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici na kome je ova integracija više nego udvostručila broj članova i dalje ojačala svoju strategiju izgradnje novog svetskog poretka zasnovanog na suverenoj ravnopravnosti svih članica svetske zajednice. Ovo je svakako značajno uticalo i na teme i na stavove koji su bili najzastupljeniji na skupu u Sočiju.

PRINCIPI ZA BUDUĆNOST Veliku pažnju učesnika sastanka i svetske javnosti izazvao je programski govor predsednika RF Vladimira Putina. To se, u prvom redu, odnosi na šest osnovnih principa kojima će se Rusija rukovoditi u izgradnji novih, pravednijih međunarodnih odnosa u budućnosti.
Prvo, Rusija, po Putinovim rečima, želi da živi u otvorenom društvu međurazvijanja stvaralaštva i napretka za sve. Cilj je ambijent bez prepreka.
Drugo, očuvanje i poštovanje različitosti kao osnove za sveopšti napredak. Pokušaje nametanja bilo kojoj zemlji ili narodu kako treba da uređuje svoj život i razvoj ili kako da se oseća – treba zabraniti.
Treće, Rusija se zalaže za maksimalnu zastupljenost zemalja i naroda u međunarodnim odnosima. Niko ne treba da upravlja svetom za druge, u njihovo ime. Svet budućnosti je svet kolektivnog odlučivanja na svim nivoima. Ne može jedan odlučivati za svakoga i u svemu, već oni kojih se stvar direktno tiče.
Četvrto, bezbednost je nedeljiva. Rusija je za univerzalnu bezbednost i trajni mir zasnovan na poštovanju svakog – od velikih do malih zemalja. Ključno je – osloboditi međunarodne odnose od blokovskih prilaza, nasleđa ere kolonijalizma i Hladnog rata. Nedopustivo je da neko gradi svoju bezbednost tako što ugrožava bezbednost drugoga. Usklađenost u tom pogledu je moguća.
Peto, era eksploatacije je prošlost. Nastupa vreme pravde za sve. Sve zemlje su svesne svojih interesa i svojih potencijala i spremne su da ih koriste za svoje dobro. Svako ima pravo slobodnog pristupa blagodetima savremenog sveta.
Šesto, Rusija je za poštovanje ravnopravnosti i različitosti potencijala svake zemlje. Niko nije spreman, rekao je Putin, da prihvata naređenja drugih ili da njegovi interesi ili prava zavise od volje drugoga, najmanje od bogatih i moćnih.
Putin je naglasio da će se Rusija pridržavati navedenih principa i pozvao prijatelje da joj se pridruže. Globalni sistem je urušen, smatra on. Za vreme jugoslovenske krize, podsetio je, Zapad je tvrdio da je sistem Ujedinjenih nacija zastareo, nepotreban. SAD i njihovi sateliti su bombardovali Beograd bez odobrenja i sankcija Saveta bezbednosti, bez opravdanja ili straha, čak su bombardovali i ambasadu NR Kine. „Gde je tada bilo međunarodno pravo?“, upitao je Putin dodajući da su sa Zapada tada tvrdili da je pravo suvišno, da je smetnja. Iako je u prošlosti bilo mnogo nastojanja da se međunarodno pravo kroji prema potrebama moćnika, lider RF smatra da ono ima značaj kao referentna činjenica i da nije toga, svetom bi zavladao haos.
Rekao je da je Rusija bila i da ostaje jedan od pokretača izgradnje novog pravednijeg multipolarnog svetskog poretka, da je spremna na konstruktivnu saradnju sa svima koji teže miru i napretku, ali i na čvrst otpor prema onima koji nastupaju metodama diktata i sile. Izrazio je uverenje da će prevladati pragmatizam i zdrav razum i da će multipolarni svet biti uspostavljen.

KRATKOVIDOST ZAPADNE POLITIČKE ELITE Vladimir Putin je oštro kritikovao zapadnu političku elitu: za dvostruke standarde, egoizam, korupciju, umišljenu „izuzetnost“, za odsustvo realizma i odgovornosti, za kolonijalni mentalitet. Kad je reč o novim realnostima, izneo je više konkretnih pokazatelja, kako o zamahu BRIKS-a, Evroazijske ekonomske unije, sinergiji ruskih inicijativa i kineskog „Pojasa i puta“, ali je istakao i posledice politike nelegalnih jednostranih sankcija Zapada pod dirigentskom palicom SAD. Tako je, na primer, podsetio da je EU 2021. zabeležila rast BDP-a od 4,9 odsto, dok se ove godine predviđa rast od svega 0,5 procenata, s tim što će Nemačka, iako motor ekonomsko-tehnološkog razvoja cele EU, biti za pola procenta u minusu. Podsetio je da je EU u ranijem periodu zasnovala ekonomski razvoj uglavnom na stabilnom i racionalnom snabdevanju ruskim energentima i drugim sirovinama, kao i na izvozu u Kinu i Rusiju, kako roba i tehnologije, tako i investicija. Poslušno sledeći interese i geostrategiju hegemonizma SAD, Evropa ulazi u dugoročnu recesiju.
Ruski predsednik smatra da se Zapad, suštinski posmatrano, razvio i obogatio pljačkom cele planete. Održavanju privilegovanog položaja danas služi neprekidno izazivanje tenzija, nestabilnosti, straha, prevrata, ratova pod lažnim izgovorima. Takav odnos i koncept su nerazdvojni deo sistema u kome dominiraju interesi najmoćnijih kompanija vojnoindustrijskog kompleksa u čijoj su službi i političke elite.
„Istorija Zapada u suštini je hronika ekspanzije bez kraja“, rekao je Putin, te dodao da ponekad poželi da im kaže: „Probudite se, to doba je davno prošlo i nikada se neće vratiti.“
Izričito je naglasio da se njegova kritika ne odnosi na narode zapadnih zemalja.
Predsednik Rusije je rekao i da postoje različite civilizacije, da je to dobro jer različitost predstavlja potencijal za napredak, a ne prepreku. Smatra da su civilizacije međusobno ravnopravne, da nijedna ne može pretendovati na superiornost nad drugima i da je zato njihova interakcija u interesu čovečanstva. Civilizacije ne nameću jedna drugoj svoja shvatanja i svoje vrednosti. „Možemo živeti u harmoničnoj koegzistenciji“, ocenio je Putin.
Nema sumnje da su govor Putina i njegovih šest principa plod ozbiljnih analiza i sagledavanja budućeg razvoja kroz prizmu strateških interesa Rusije, ali još manje treba sumnjati da je to dobrim delom i sinteza suštinskih opredeljenja kako proširenog i snažnijeg BRIKS-a, tako i globalne većine svetske zajednice. Ako je Putin u ičemu zaoštravao, onda su to principi, manje ili više, isti kao oni rečeni u Minhenu 2007. Tada nije bio shvaćen. Hoće li biti shvaćen danas?
Nama ostaje do krenemo bar malo dalje u promišljanju – od aksioma da danas i na Balkanu ništa nije isto kao što do sada beše.