ДА ЛИ ЈЕ БУДУЋНОСТ СТИГЛА?

Епохалне поруке упућене с дискусионог клуба Валдај

Нема сумње да су говор Владимира Путина и шест принципа наведених у њему плод озбиљних анализа и сагледавања будућег развоја кроз призму стратешких интереса Русије! Али још мање треба сумњати да је то добрим делом и синтеза суштинских опредељења, како проширеног и снажнијег БРИКС-а, тако и глобалне већине светске заједнице. Ако је Путин у ичему заоштравао, онда су то принципи, мање или више, исти као они речени у Минхену 2007. Тада није био схваћен. Хоће ли бити схваћен данас?

Јубиларни годишњи састанак Валдај дискусионог клуба, ове јесени 20. по реду, одржан 2–5. октобра 2023. у Сочију, Русија, био је посвећен теми „Фер мултиполарност: Како постићи безбедност и развој за свакога“. У раду је учествовало око 150 политичара, експерата, дипломата и угледних интелектуалаца из преко 40 земаља Европе, Азије, Африке и Латинске Америке. Састанак је одржан након самита БРИКС-а у Јужноафричкој Републици на коме је ова интеграција више него удвостручила број чланова и даље ојачала своју стратегију изградње новог светског поретка заснованог на сувереној равноправности свих чланица светске заједнице. Ово је свакако значајно утицало и на теме и на ставове који су били најзаступљенији на скупу у Сочију.

ПРИНЦИПИ ЗА БУДУЋНОСТ Велику пажњу учесника састанка и светске јавности изазвао је програмски говор председника РФ Владимира Путина. То се, у првом реду, односи на шест основних принципа којима ће се Русија руководити у изградњи нових, праведнијих међународних односа у будућности.
Прво, Русија, по Путиновим речима, жели да живи у отвореном друштву међуразвијања стваралаштва и напретка за све. Циљ је амбијент без препрека.
Друго, очување и поштовање различитости као основе за свеопшти напредак. Покушаје наметања било којој земљи или народу како треба да уређује свој живот и развој или како да се осећа – треба забранити.
Треће, Русија се залаже за максималну заступљеност земаља и народа у међународним односима. Нико не треба дa управља светом за друге, у њихово име. Свет будућности је свет колективног одлучивања на свим нивоима. Не може један одлучивати за свакога и у свему, већ они којих се ствар директно тиче.
Четврто, безбедност је недељива. Русија је за универзалну безбедност и трајни мир заснован на поштовању сваког – од великих до малих земаља. Кључно је – ослободити међународне односе од блоковских прилаза, наслеђа ере колонијализма и Хладног рата. Недопустиво је да неко гради своју безбедност тако што угрожава безбедност другога. Усклађеност у том погледу је могућа.
Пето, ера експлоатације је прошлост. Наступа време правде за све. Све земље су свесне својих интереса и својих потенцијала и спремне су да их користе за своје добро. Свако има право слободног приступа благодетима савременог света.
Шесто, Русија је за поштовање равноправности и различитости потенцијала сваке земље. Нико није спреман, рекао је Путин, да прихвата наређења других или да његови интереси или права зависе од воље другога, најмање од богатих и моћних.
Путин је нагласио да ће се Русија придржавати наведених принципа и позвао пријатеље да јој се придруже. Глобални систем је урушен, сматра он. За време југословенске кризе, подсетио је, Запад је тврдио да је систем Уједињених нација застарео, непотребан. САД и њихови сателити су бомбардовали Београд без одобрења и санкција Савета безбедности, без оправдања или страха, чак су бомбардовали и амбасаду НР Кине. „Где је тада било међународно право?“, упитао је Путин додајући да су са Запада тада тврдили да је право сувишно, да је сметња. Иако је у прошлости било много настојања да се међународно право кроји према потребама моћника, лидер РФ сматра да оно има значај као референтна чињеница и да није тога, светом би завладао хаос.
Рекао је да је Русија била и да остаје један од покретача изградње новог праведнијег мултиполарног светског поретка, да је спремна на конструктивну сарадњу са свима који теже миру и напретку, али и на чврст отпор према онима који наступају методама диктата и силе. Изразио је уверење да ће превладати прагматизам и здрав разум и да ће мултиполарни свет бити успостављен.

КРАТКОВИДОСТ ЗАПАДНЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ Владимир Путин је оштро критиковао западну политичку елиту: за двоструке стандарде, егоизам, корупцију, умишљену „изузетност“, за одсуство реализма и одговорности, за колонијални менталитет. Кад је реч о новим реалностима, изнео је више конкретних показатеља, како о замаху БРИКС-а, Евроазијске економске уније, синергији руских иницијатива и кинеског „Појаса и пута“, али је истакао и последице политике нелегалних једностраних санкција Запада под диригентском палицом САД. Тако је, на пример, подсетио да је ЕУ 2021. забележила раст БДП-а од 4,9 одсто, док се ове године предвиђа раст од свега 0,5 процената, с тим што ће Немачка, иако мотор економско-технолошког развоја целе ЕУ, бити за пола процента у минусу. Подсетио је да је ЕУ у ранијем периоду засновала економски развој углавном на стабилном и рационалном снабдевању руским енергентима и другим сировинама, као и на извозу у Кину и Русију, како роба и технологије, тако и инвестиција. Послушно следећи интересе и геостратегију хегемонизма САД, Европа улази у дугорочну рецесију.
Руски председник сматра да се Запад, суштински посматрано, развио и обогатио пљачком целе планете. Одржавању привилегованог положаја данас служи непрекидно изазивање тензија, нестабилности, страха, преврата, ратова под лажним изговорима. Такав однос и концепт су нераздвојни део система у коме доминирају интереси најмоћнијих компанија војноиндустријског комплекса у чијој су служби и политичке елите.
„Историја Запада у суштини је хроника експанзије без краја“, рекао је Путин, те додао да понекад пожели да им каже: „Пробудите се, то доба је давно прошло и никада се неће вратити.“
Изричито је нагласио да се његова критика не односи на народе западних земаља.
Председник Русије је рекао и да постоје различите цивилизације, да је то добро јер различитост представља потенцијал за напредак, а не препреку. Сматра да су цивилизације међусобно равноправне, да ниједна не може претендовати на супериорност над другима и да је зато њихова интеракција у интересу човечанства. Цивилизације не намећу једна другој своја схватања и своје вредности. „Можемо живети у хармоничној коегзистенцији“, оценио је Путин.
Нема сумње да су говор Путина и његових шест принципа плод озбиљних анализа и сагледавања будућег развоја кроз призму стратешких интереса Русије, али још мање треба сумњати да је то добрим делом и синтеза суштинских опредељења како проширеног и снажнијег БРИКС-а, тако и глобалне већине светске заједнице. Ако је Путин у ичему заоштравао, онда су то принципи, мање или више, исти као они речени у Минхену 2007. Тада није био схваћен. Хоће ли бити схваћен данас?
Нама остаје до кренемо бар мало даље у промишљању – од аксиома да данас и на Балкану ништа није исто као што до сада беше.