Ако не ми, ко? Ако не сад, кад?

БЛИЖЕ СЕ СРПСКИ ДАНИ ОСИГУРАЊА

Oд 28. новембра до 1. децембра на Златибору ће бити одржана традиционална Конференција „Српски дани осигурања“ коју организује Удружење осигуравача Србије. То је кровни скуп тог сектора, највећи код нас и један од највећих у региону који је у потпуности посвећен осигурању. За назив предстојеће Конференције одабране су речи „Ако не ми, ко? Ако не сад, кад?“ да би се, како каже генерални секретар УОС Душко Јовановић, грађани мотивисали да што пре почну сами да брину о имовини, свом и здрављу најближих. Помоћ државе у кризној ситуацији или после неке катастрофе је добродошла, али се, појашњава Јовановић, улога државе ту завршава, јер није њен задатак да надокнађује штету. То раде осигуравајућа друштва по основу полисе осигурања.
Које су главне теме предстојеће конференције?
Издвојићу две теме о којима ћемо највише разговарати, то су осигурање пољопривреде и добровољно здравствено осигурање. Што се пољопривреде тиче, и ове године смо били сведоци штета које су ратари претрпели од олуја које су нас задесиле. Некима ће бити потребне године да опораве земљиште како би поново могли да живе од тога. О томе морамо да причамо и да видимо која су могућа решења, да ли држава има неки план и како осигуравачи могу да помогну. Ако говоримо о приватном здравственом осигурању, значај и потенцијал тог осигурања видели смо током короне. Сада нам треба одговор на питање да ли и како можемо да постанемо нека врста партнера државном здравственом систему који, очигледно, не може у потпуности и увек да задовољи потреба грађана за нормалним здравственим услугама.
20Осигуравачи стално упозоравају да осигурање у пољопривреди није задовољавајуће, с обзиром на значај тог сектора. Да ли се ситуација поправља?
Да, али споро и не темпом који желимо. На нивоу Републике, осигурано је око 15% обрадивог земљишта што је повећање у односу на ранији период, али то није ниво којим би требало да будемо задовољни с обзиром на значај и потенцијале пољопривредне производње. Посебан проблем је што само 5% индивидуалних пољопривредних произвођача осигурава своју имовину и засаде, а у њиховом власништву је више од 80% обрадивог земљишта. Додатни проблем је што се пољопривредници у великом проценту одлучују за основну полису осигурања. Чак 90% оних који се одлуче да своје засаде заштите полисом осигурања имају основну полису осигурања, којом су покривени град, пожар и удар грома. Олује, које су све већи проблем или нпр пролећни мраз су допунски ризици, али се мали број пољопривредника одлучује и за то осигурање.
На које износе пољопривредници осигуравају род? Да ли нпр. малине или неко друго воће осигуравају на симболичне суме знајући да цене  тог воћа нису адекватне трошковима производње?
Интерес пољопривредника је да максимизирају и цене и приносе и њихови су захтеви углавном такви. У пракси, цена зависи од реалних приноса и реалне тржишне цене, јер се само тако могу избећи проблеми приликом исплате евентуалне штете – у којима једна страна неће бити задовољна.
Колики је поврат новца када је штета 100 посто?
Приликом исплате накнаде штете, пољопривредници добијају осигуран део умањен за неизвршене радове – а то могу да буду скупљање рода, прскање или жетва. У зависности од културе, неизвршени радови могу да умање одштету до 20 посто.
Пред нама су седми „Српски дани осигурања“. Који је значај Конференције?
Крећемо се ка жељеном нивоу на којем нећемо постављати питање да ли се осигурати, већ код кога и чија је понуда најбоља. Значај Конференције је у унапређењу тржишта и развоју струке, јер тиме убрзавамо пут до жељеног циља, у интересу грађана, али и у едукацији. Ово је и прилика да се на једном месту нађу представници струке, регулатора и међународни стручњаци и да размене искуства и идеје. Свима нам је исти циљ, а то је да евентуалне будуће кризне ситуације, дочекамо спремнији и способнији да брзо заштитимо клијенте.
На Конференцији ће бити још око 15 предавања о тренутно најважнијим темама. Говориће се о осигурању од одговорности, посебно у светлу елементарних непогода које су све чешће на овим просторима, најновијим трендовима у сектору осигурања у Европи и међународним рачуноводственим стандардима.