VRAĆANJE BRAZILA „U NORMALU“

Dok traje sudski proces pristalicama bivšeg desničarskog šefa države Žaira Bolsonara, za pokušaj državnog udara, aktuelni predsednik, levičar Lula da Silva uporno nastoji da ojača nacionalno jedinstvo, što smatra uslovom za odbranu brazilske demokratije i napredak zemlje

Vrhovni sud Brazila osudio je prošle sedmice na 17 godina zatvora 51-godišnjeg Lusija Kostu Pereiru, pristalicu bivšeg desničarskog predsednika Žaira Bolsonara, zbog učešća u napadu na najviše državne institucije 8. januara, organizovanom sa ciljem da se novoizabranom šefu države levičaru Luizu Inasiju Luli da Silvi onemogući preuzimanje funkcije. Pereira je jedan od mnogih uhapšenih pobunjenika optuženih za više krivičnih dela, počev od zločinačkog udruživanja i izvođenja državnog udara do nepoštovanja pravnog poretka i uništavanja društvene imovine.
U javnosti je ovo suđenje predstavljeno kao važan korak u vraćanju „u normalu“ najveće latinoameričke zemlje, pod čim se podrazumeva nastojanje Lule da Silve da Brazilu povrati poverenje i toleranciju, kao uslove za odbranu demokratije i ukupni napredak, čemu, naravno, značajan doprinos treba da pruže i pravosudni organi.
Januarski puč, za čijeg je organizatora Lula da Silva označio svog pobeđenog rivala Bolsonara, iako se on tada nalazio na Floridi, bio je usmeren na glavne državne institucije u prestonici Braziliji – Predsedničku palatu, Kongres i Vrhovni sud, a plan je bio i da se podstakne pobuna vojske protiv novog predsednika. Taj događaj je, po osnovnoj ideji i ponašanju učesnika, po mnogo čemu ličio na juriš sledbenika Donalda Trampa na američki Kapitol, izveden dve godine ranije. Bolsonaro, inače, nije priznao zvanični izborni rezultat po kom je izgubio tesnom većinom, najmanjom u novijoj istoriji Brazila.

PRAVNE GLAVOBOLJE BIVŠEG PREDSEDNIKA Doprinosom pravosudnih organa vraćanju reda i stabilnosti u zemlji smatra se i letošnje suđenje Bolsonaru za „podrivanje brazilske demokratije“, što je, prema optužnici, učinio saopštavanjem stranim diplomatama da su elektronski listići, korišćeni i na poslednjim predsedničkim izborima, podložni hakovanju, odnosno falsifikovanju, iz čega proističe da trijumf Lule da Silve nije bio čist. Bolsonaro je, kao favorit SAD, za predsednika Brazila bio izabran početkom 2019, a na čelu države ostao je do kraja prošle godine, što je period koji se smatra vremenom ozbiljne stagnacije brazilske demokratije.
Zbog pomenutog dela, Vrhovni sud je Bolsonaru oduzeo pravo da se kandiduje na izborima u narednih osam godina. Ako ta presuda ostane na snazi i posle uložene žalbe njegovih branilaca, on neće moći da uđe u izbornu trku za šefa države 2026, niti da se kandiduje na lokalnim glasanjima koji treba da se održe 2024. i 2028. godine. Javnost sada s velikim interesovanjem očekuje rasplet ovog slučaja, a pojedini analitičari zaključuju da bi odbijanje žalbe moglo označiti i početak kraja političke karijere ovog tvrdog desničara, poznatog i po tome što je otvoreno hvalio godine diktature u Brazilu. Ta teza zasniva se na činjenici da je Bolsonaro rođen 1955. godine i uverenju da bi ga tako dugo odsustvo iz glavnih izbornih trka moglo u potpunosti potisnuti na političku marginu.
Ovo, međutim, nije jedina Bolsonarova pravna glavobolja jer je optužen i za „mućke“ s dijamantskim nakitom, pozlaćenim statuama i skupim satovima koje je, kao šef države, dobijao u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu. Na teret mu se stavlja da te poklone, vredne više od tri miliona dolara, nije prijavio i da je deo tog dobijenog „blaga“ prodao u SAD, a novac stavio u vlastiti džep.
U prvom pojavljivanju pred sudom, poslednjeg dana avgusta, Bolsonaro se branio ćutanjem, a istražitelji tvrde da su prikupili dovoljno dokaza za njegovo upućivanje u zatvor i da im je u tome pomogao i američki FBI. Među onima koji su u ovoj aferi, u medijima nazvanoj „Nakitgejt“, spremni da svedoče protiv Bolsonara je i njegov dugogodišnji saradnik, visoki vojni oficir Mauro Cid, koji se od maja nalazi u zatvoru. Cid se, navodno, već dogovorio sa istražiteljima da, radi dobijanja blaže kazne, ispriča sve što zna o Bolsonarovim „akcijama“ s dobijenim dragocenostima koje nije prijavio iako je, po zakonu, bio obavezan da to učini.
Mnogi Brazilci smatraju da bi Bolsonaro morao da odgovara i za kriminalno i šarlatansko ponašanje u vreme epidemije kovida 19. Zbog sumnji da je falsifikovao kovid potvrde, policija je jednom upala u njegovu rezidenciju, ali prava istraga o tome ipak nije povedena. Lažne potvrde o vakcinisanju korišćene su da bi se zaobišle restrikcije koje su uvele vlasti u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama.
U vreme epidemije, narod je bio gnevan na Bolsonara i zbog toga što je, kao deklarisani antivakser, smatrao nepotrebnom vakcinaciju protiv kovida koji je u Brazilu odneo oko 700.000 života. Njegova često ponavljana izjava da vakcina „može da pretvori ljude u krokodile“, u javnosti je tumačena kao zapanjujuća neozbiljnost prvog čoveka u državi u izuzetno teškom vremenu za naciju.

VIZIJA NOVOG ŠEFA DRŽAVE Lula da Silva strpljivo, bez revanšizma, otvara novu perspektivu Brazila, i to tako što na unutrašnjem planu teži postizanju jakog nacionalnog jedinstva, a na spoljnom jačanju pozicije svoje zemlje u BRIKS-u i njenoj tešnjoj saradnji i sa ostalim državama.
Način na koji želi da obavi prvi zadatak jasno je pokazao i tokom obeležavanja Dana nezavisnosti Brazila (7. septembra) koje je proteklo pod parolom „Demokratija, suverenitet i jedinstvo“, i isticanjem potrebe snaženja pozicije vojske u interesu naroda. To je suprotno onome što je činio Bolsonaro, koji je i taj praznik koristio prvenstveno za ličnu političku promociju. Da Silva je tom prilikom pozvao Brazilce da, bez obzira na veru, fudbalski tim za koji navijaju ili partiju koju podržavaju – slave zajedno.
„Sutra neće biti ni mržnje ni straha, biće samo jedinstva“, poručio je on sunarodnicima. List „Globo“ je ovogodišnju proslavu, uveliko lišenu ranijih političkih nadgornjavanja, predstavio kao potvrdu da se Brazil vraća mirnom i normalnom životu.
Lula da Silva je sada i jedan od najaktivnijih lidera BRIKS-a, platforme za saradnju u kojoj su još Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a pridruživanje joj je zatražilo više od 20 zemalja. Vremešni predsednik (78) to čini uveren da radi za dobro Brazila, odnosno za više od 200 miliona Brazilaca.
Osim toga, on uporno radi na izgradnji što tešnjih veza BRIKS-a sa zemljama Latinske Amerike i Afrike, uz napomenu da članice BRIKS-a nemaju cilj da izazivaju druge međunarodne organizacije i činioce, kao što su G7 i SAD, već da „organizuju Globalni jug“ koji se nalazi u razvoju. Značaj Luline politike za svet je i njegova posvećenost zaštiti Amazonije, najveće tropske prašume, veoma važne za ekološku stabilnost planete.
Da Silvi je tekući predsednički mandat treći po redu. Prvi je osvojio 2002, a drugi 2006. Svoju levičarsku stranku je osnovao u vreme diktature. Do pre četiri godine služio je kaznu zatvora od 12 godina zbog korupcije, ali je presuda ukinuta kad je utvrđena pristrasnost sudije koji ga je poslao iza rešetaka.
Najvažnija dostignuća njegove vladavina su veliko smanjenje broja siromašnih i primena socijalnih programa kojima koji su porodicama omogućili školovanje dece i njihovu redovnu vakcinaciju. Iako svestan da će teško ponoviti rezultate iz svojih prethodnih mandata, Lula da Silva veruje da Brazil, ako prevaziđe duboke političke podele, ima sigurnu perspektivu i zato predano radi da se to postigne.