СУДИЈА ДЕДОВИЋ ПОТВРЂУЈЕ ОПТУЖНИЦУ ПРОТИВ ДОДИКА?

Председник РС најавио хитно усвајање уредбе по којој би лажни високи представник, у случају да дође у мањи ентитет БиХ, био ухапшен, а затим и одстрањен с територије Републике Српске, а Шмит узвратио најавом доласка и претњом Додику

Суд БиХ одбио је захтев Додиковог адвоката Горана Бубића за изузеће судије Јасмине Ћосић Дедовић у одлучивању о дорађеној тужби које је Тужилаштво Босне и Херцеговине подигло против председника Републике Српске и вршиоца дужности директора Службеног гласника РС Милоша Лукића. Одлуком да с разлогом оспоравана госпођа Ћосић Дедовић буде арбитар који ће пресудити да ли ће тужба бити прихваћена или одбачена Суд БиХ је потврдио процене да процесуирање председника РС има политички карактер, али и наговестио да ће прихватити захтев Тужилаштва дејтонске творевине.

ОПРАВДАНЕ СУМЊЕ У НЕПРИСТРАСНОСТ СУДИЈЕ Као разлог за изузеће судије, рођене 1980. у Сарајеву, наведена је чињеница да се првооптужени Милорад Додик, у својству српског члана Председништва БиХ, противио 2020. године Дедовићкином именовању да, у име Босне и Херцеговине, буде арбитар у Међународном суду правде у Хагу. Иако би то требало да буде довољан аргумент да се дотичној одузме право да пресуђује о валидности оптужнице против председника РС, ваља подсетити да у њеној правничкој биографији има још мрља које, реално, доводе у питање њену непристрасност и објективност.
Какав је однос Јасмине Ћосић Дедовић према „глобалној правди“ оличеној у институцијама високог представника за БиХ и Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију може се наслутити из података да је приправнички стаж, од 2002. до 2003, одрадила у канцеларији тадашњег „гувернера Босне“ Педија Ешдауна, после чега је на том месту била саветница. Репутацију правнице која успешно брани „браниоце Босне“ стекла је као члан адвокатског тима који је допринео да ратни злочинац Насер Орић изађе из хашког трибунала као слободан човек. Заслужна је била и за благу казну Елфети Весељи, која је на свиреп начин убила српског дечака Слободана Стојановића. Судско веће Суда БиХ је ту жену монструма осудило на само 10 година затвора.
Пошто је реч о правници „босанске и глобалистичке политичке оријентације“, коју је Сања Вулић, шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, назвала „судијом СДА“ и „салонском Српкињом“, реално је очекивати да ће Јасмина Ћосић Дедовић нови корак у судијској каријери направити испуњавањем захтева амбасадора САД у Сарајеву Мајкла Марфија и Кристијана Шмита.

ГРАЂАНИ РС УЗ ДОДИКА А како грађани Републике Српске гледају на планирано судско гоњење њиховог председника показали су митинзи подршке Додику одржани на четири локације уз међуентитетску границу. Првобитно је било предвиђено да се протест под називом „Српска пред судом“ организује пред Тужилаштвом и Судом БиХ, а пошто је МУП Кантона Сарајево то забранио, митинзи су одржани у Источном Сарајеву, Лопарама, Добоју и Невесињу, где је дошло и до получасовне блокаде путева. На тим окупљањима народ је, носећи фотографије Додика и Владимира Путина, изражавао снажно незадовољства правосуђем БиХ и поручивао да „странци треба да иду кући“.
Подршка коју су не само Додику већ и угроженим институцијама РС пружили обични људи, интелектуалци, студенти и чланови борачких организација није се допала челницима прозападне опозиције који су покушали да је релативизују, а учеснике протеста дискредитују. Народни посланик и лидер Покрета за правду Небојша Вукановић рекао је да „власт на силу уписује раднике на спискове и приморава их да иду на протест“, као и „да дезертери и ратни профитери врше принудну мобилизацију чланства својих странака и поданика да оду на протесте и блокаде“.
Шеф посланичког клуба ПДП-а у Скупштини РС и бивши шеф дипломатије БиХ Игор Црнадак, иако је донедавно тврдио да Додику „неће отежавати ситуацију у којој се нашао“, сад је од председника РС затражио „да поднесе оставку ако Суд БиХ потврди оптужницу против њега“. Није јасно да ли је овај високи функционер странке, за коју у владајућој коалицији у Бањалуци тврде да је „продужена рука“ британске политике, овакав захтев упутио на своју руку или на миг страних саветодаваца.
А да се оптужени Додик не плаши Шмита и његових налогодаваца, показао је неочекиваном најавом усвајања уредбе (у року од неколико дана) којом се предвиђа да лажни високи представник, уколико дође у РС, буде ухапшен и затим депортован са њене територије. Председник РС је додуше објаснио да ће немачки политичар у случају да буде ишао у транзиту преко територије мањег ентитета „добити пратњу да што пре прође“, али то ни у ком случају не умањује озбиљност поруке некадашње наде „међународне заједнице“ у БиХ.
„Од идуће седмице Шмит неће моћи да уђе у Републику Српску. Ако дође на неки састанак у РС, биће избачен. Полицијске станице ће имати задатак да, чим сазнају да се та белосветска лопурда нашла у Републици Српској, организују јединице и избаце га“, рекао је Додик и нагласио да ће „у случају да Шмит наметне закон о имовини бити донета одлука о самосталности Републике Српске“.

Тешко до договора о Уставном суду БиХ Као што се и претпостављало, три националне стране у заједничким органима БиХ не успевају да усагласе ставове о новим законским решењима за судове БиХ, при чему је најтеже постићи компромис о Уставном суд из чијег рада би биле одстрањене стране судије. На предлог министара из РС је са седнице Савета министара БиХ скинут с дневног реда Закон о судовима БиХ, док Бошњаци с друге стране не скривају своје противљење захтеву из Бањалуке да у Уставном суду БиХ више не буде судија из иностранства. Међутим, они инсистирају да се примени недавна пресуда Европског суда за људска права, који је прихватајући апелацију Комшићевог саветника Славена Ковачевића „пресудио“ да чланови Председништва БиХ, као и чланови Дома народа Парламентарне скупштине БиХ убудуће треба да се бирају гласовима свих грађана БиХ, а не само из ентитета из којих долазе. Ова пресуда је у супротности с дејтонским уставом БиХ, али и неприхватљива за Србе и Хрвате, пошто би у случају њене примене Република Српска добила свог Жељка Комшића и добар део чланова Дома народа изабраних гласовима Бошњака.

ШМИТОВ ОДГОВОР ДОДИКУ Уследила је реакција гаулајтера из Баварске, који је и саопштио да ће доћи у Српску, и упутио претњу „главном проблему Босне“. „У Републици Српској имам термине за састанке у наредних неколико дана и седмица, посебно у Бањалуци, али и у другим градовима. Ја се тога држим и препоручујем Додику да више не тера своје себичне лудости. Заштићен сам Бечком дипломатском конвенцијом и уживам имунитет, а Додик не би имао надлежност да ме ухапси или нареди хапшење јер нема овлашћења да даје наређења полицији. Његово понашање је шамар Европској унији која покушава да унапреди владавину права у БиХ. Господин Додик би се требао припремити за неке прилично неугодне тренутке. Тада ће његове присталице схватити да он не ради увек оно што каже и да својој земљи не доноси ништа добро“, поручио је Шмит.
Додикова најава депортовања Шмита из РС изазвала је реакције „забринутих“ домаћих и страних политичких фактора. Већ спомињани Игор Црнадак је изразио страховање да би приликом покушаја хапшења могло доћи до сукоба између полиције РС и наоружаног обезбеђења Шмита, док је бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић затражио од високог представника да Додика смени с функције. Огласила се и Амбасада САД оценом да је „Додикова претња ограничавања слободе кретања високом представнику Кристијану Шмиту неуставна и представља још један напад председника РС на Дејтонски мировни споразум, уставни поредак и државу БиХ“.
Сад остаје да се види шта ће се стварно догодити ако Шмит одлучи да дође у РС. Јасно је да би Додик одустајањем од најављене депортације високог представника изгубио огроман део садашњег политичког кредибилитета, али је извесно и да би најављено хапшење и протеривање изазвало нову жестоку негативну реакцију увређених западних сила. Западњаци би то схватили и као понижавање њиховог извршиоца задатака у БиХ, и као довођење у питање њихове, досад неоспораване, моћи на простору који сматрају својом неоколонијалном територијом. Тога је, наравно, свестан и Додик коме је пак, због одбране интереса РС, максимално сужен маневарски простор. Зато би свако његово одступање у овом важном одмеравању снага не само представљало пораз Додика и мањег ентитета БиХ већ би га многи патриотски опредељени Срби доживели и као дефинитивну предају лидера нашег народа западно од Дрине.