Широм затворених очију

Терор над Србима

Низ провокација и бруталности сваке врсте коју приштинска полиција спроводи над Србима показују шта су намере Куртија и његових западних ментора. Србија на све то немушто реагује, без одговарајућих контрамера, а камоли силе, да заштити Србе од насиља којем су изложени

Oтворено, не скривајући своје намере приштински премијер Аљбин Курти је одмах после неуспелог састанка у Бриселу оптужио Српску листу да је „колективном оставком хтела да постигне да систем у северном делу Косова имплодира“, али да је тај, како је рекао, покушај, пропао. „За ту злонамерност и грешку они треба да плате и пате“, поручио је Курти и тиме недвосмислено оголио разлог присуства припадника специјалне јединице косовске полиције у општинама са српском већином на северу Косова и њихове често бруталне интервенције, што је досад „оправдавано“ изговором „борбе против шверца“. Срби су с правом све уплашенији за своју сигурност и, како кажу, не виде крај Куртијевом терору и лудилу.
У претходних годину дана, посебно након напетости и кризе на административном прелазу Јариње из октобра 2022, поводом приштинских мера о српским таблицама, припадници специјалних јединица полиције почели су стално да долазе у оклопним возилима, приметни су дуж магистралних путева који воде у правцима Јариње и Брњак, а успоставили су и пунктове недалеко од административних прелаза. За то време низали су се инциденти, провокације, рањавања, хапшења и уопште бруталности приштинске полиције. Врхунац је био упад у седишта општина на северу КиМ, уз тешко наоружање, сукобе и хапшења.

КОЛОСЕЦИ НАСИЉА Слободно се може рећи да је простор севера Косова и Метохије окупиран а приштинска полиција се претворила у институцију терора. На другом колосеку примењује се правосудни терор, Срби се хапсе и њима пуне затвори без јасног образложења, одређује им се притвор с неизвесним исходом. На страну забране допремања српске робе, укључујући лекове, како би Срби били доведени у ситуацију да се осете несигурно и бесперспективно…
Свима је и даље свеже сећање на упад полиције у Звечан прошле јесени када су из аутоматског оружја тешко ранили Срећка Софронијевића. Сличну судбину је пре месец дана доживео А. Д. када је на територији општине Лепосавић ухапшен под оптужбом за шверц робе, приликом лишавања слободе је брутално претучен а на његов камион полиција је испалила рафале метака.
Последњих неколико недеља грађани јављају да их припадници специјалне косовске полиције заустављају, контролишу им возила, нарочито у ноћним сатима, и да приликом тих контрола држе уперене дуге цеви у недужне људе, иако су у аутомобилима често и деца. Најчешће се овакве контроле дешавају у општинама Лепосавић и Зубин Поток, у местима Сочаница, Лешак, Ибарска Слатина, Брњак, Газиводе.
Последњи инцидент је забележн пре неколико дана када су припадници косовске полиције у вечерњим сатима у центру Грачанице претукли двојицу српских младића А. А. (24) и М. М. (19), одредили им прво притвор од 48 сати, да би им Основни суд у Приштини, огранак у Грачаници, одредио меру кућног притвора у трајању од 30 дана, а све због наводног кривичног дела – напад на службено лице и ометање службеног лица у вршењу службене дужности. Они су тренутно у болници у Грачаници, јер су повређени током привођења.
Како су навели људи који су се окупили испред полицијске станице, а пренео „Косово онлајн“, до инцидента је дошло када је полицијска патрола зауставила младиће у колима не би ли им написала казну за појас. Очевидац тврди да возач није насрнуо на полицију ни у једном тренутку.
„Ваљда су му писали казну негде горе пола сата пре тога и зауставили су га ту поново. Покушао је да изађе из кола да их пита зашто му пишу казну два пута за пола сата, али нису му дозвољавали да изађе. Када су му уручили казну, његов брат је дошао ту и рекао је – зашто сте писали казну на албанском, и ту је почело гурање, оборила су га три албанска полицајца. Они су га бацили на асфалт, дечко је покушао да се одбрани и викао је – нисам ништа крив, стварно ништа није рекао, само је његов брат рекао зашто сте писали казну на албанском, ништа друго“, рекао је очевидац за „Косово онлајн“.
Пре три месеца припадници специјалних јединица тзв. Косова претукли су двоје деце, брата и сестру, од 18 и 15 година у Житковцу. „Бруталност Куртијевих параполицајаца на северу се наставља. Из Српске листе наводе да су без икаквог разлога криминалци у униформама насрнули на девојчицу и дечака српске националности и претукли их наневши им телесне повреде“, које су захтевале медицински третман у КБЦ Косовска Митровица.
„Сада је јасно шта Куртијева специјална полиција ради у Звечану и уопште на северу Косова и Метохије“, рекли су тим поводом из Канцеларије за КиМ. „Они нису ту да би наводно чували мир, него да би сејали страх међу српским породицама на Косову и Метохији. Застрашујуће је да се институционално и физичко насиље које над Србима свакодневно врши Аљбин Курти поново прелива на нашу децу, која такође нису поштеђена Куртијевог терора“, упозорили су из Канцеларије за КиМ и додли да очекују хитну реакцију међународне заједнице и кажњавање починилаца.
Реакције те „међународне заједнице“ нема, нити је било приликом низа најтежих инцидената. Поменимо, рецимо, хапшење 26. марта 2018. Марка Ђурића из Северне Митровице. Он је након хапшења спроведен у Приштину, а његово задржавање трајало је више сати иако је у том тренутку Ђурић био главни преговарач у дијалогу са Приштином. Или када је 28. маја 2019. у упаду припадника Росу на север Косова у општинама Зубин Поток, Лепосавић, Звечан и Северна Митровица повређено око стотинак Срба. Током блокаде путева након упада јединице Росу на север Косова и заузимања прелаза Брњак и Јариње у близини административног прелаза Брњак припадници ове јединице су 23. септембра 2021. нанели тешке телесне повреде тројици Срба који су секли дрва за огрев. Да би 12. јануара 2022. специјална полиција упала у зграду општине Грачаница захтевајући да провере да ли је ту организована прослава Српске Нове године. Нешто касније, у фебруару, косовска полиција је раскопавала путеве на северу Косова у општинама Зубин Поток и Лепосавић, под изговором да су у питању алтернативни путеви за кријумчарење. У потпуности су одсекли седам села. Пет месеци касније више од 30 припадника Росу упало је у Штрпце на дан сеоске славе, пленећи четири камере и задржавајући се неколико сати…

ГЛУВИ КФОР Има чак најава да у Приштини постоје захтеви да командант Кфора дозволи припадницима Косовских безбедносних снага – будуће тзв. војске Косова – да уђу на север. Зна се да за то одобрење мора дати Кфор, што је до сада изостало, уз обећања да ће тако бити и убудуће. Мада, не треба веровати онима који су окупирали КиМ и са одобравањем гледају терор приштинске полиције на северу КиМ. У Београду тврде да то правило важи и за приштинске полицијске специјалне снаге, док Кфор не мисли тако. Чак ни после врло милитантне Куртијеве изјаве да је косовска полиција наставак тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), „која се жртвовала за слободу“ лажне државе Косово.
Једино је на вишемесечни терор над Србима на КиМ реаговао бивши изасланик САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел, наглашавајући да је ЕУ наградила приштинског премијера састанком у Бриселу, упркос Куртијевом игнорисању њихових захтева. Гренел је истакао да је ЕУ 3. јуна 2023. јасно ставила до знања да је за актуелну кризу између Београда и Приштине криво Куртијево једнострано деловање на северу тзв. Косова. Том приликом је подсетио да је ЕУ саопштила да Курти мора да обустави полицијске операције у близини општинских зграда, да распише изборе на северу што пре, и да спроведе претходно договорено опредељење владе тзв. Косова да формира Заједницу српских општина, односно, како је ЕУ навела у саопштењу, „да се без даљег одлагања или предуслова почне са радом на успостављању Заједнице српских општина“.

Из Београда се перманентно инсистира на очувању мира, да је Србија увек спремна за компромисе, уз детаљна објашњења шта Курти све ради на северу КиМ и шта он то хоће, са чиме је јавност и иначе упозната. Председник Републике Србије Александар Вучић је у јулу изјавио да се Србија налази у до сада најтежој ситуацији о питању Косова и Метохије и то не својом кривицом, као и да је у току етничко чишћење Срба на КиМ које спроводи приштински режим. Евидентно је одсуство контрарешења и јасног плана деловања, ако занемаримо повремено дизање борбене готовости Војске Србије, што многи тумаче више као поруку за унутрашњу употребу него за одистинску намеру. Толико је пута поновљено да ми не можемо и не смемо доћи у сукоб са Кфором, што вероватно и Курти жели. Међутим, изостају многи други начини, док Приштина све више јача своје присуство на северу јужне српске покрајине.
Прошло је десет месеци откад је Вучић у Рашки разговарао са Србима са КиМ и убеђивао их да уклоне барикаде, постављене као знак револта због хапшење Срба, бивших полицајаца, и терора Приштине. „Морате да ми кажете шта је план. Јер ја план имам и рекао сам шта имам. А ви морате да ми кажете шта је ваш план. Ви јесте јунаци… Није питање има ли неко страх или нема. Питање није како да изгинемо него како да не изгинемо“, објашњавао је тада Вучић. Предочио им је да на папиру има да се не процесуирају људи који су били на барикадама (чашу је прелило хапшење Дејана Пантића, једног од бивших припадника косовске полиције српске националности, а пре њега су већ били ухапшени Миљан Аџић и Слађан Трајковић), а као највећи успех навео да су први пут добили нешто што се односи на наша права а то је да без сагласности локалних Срба не може бити присуства приштинских снага на северу КиМ. Послат је и захтев Кфору да се одређени број, „у стотинама до хиљаду“, припадника полиције и војске врати на КиМ, што је предвиђено и Резолуцијом УН 1244; Кфор је то, очекивано, одбио.
Од тада су се десили многи, већ поменути догађаји, од упада лажних и нелегитимних албанских председника општина у зграде општина на северу, уз сузавац и димне бомбе специјалне приштинске полиције, до затварања границе за робу и лекове из Србије. Србе лове ко зечеве, иако је председник Вучић рекао да „ако крену, па ухвате једног од нас или двојицу као зечеве, нема више зечева, пошто зечеви постају вукови. То је крај сваке приче, више нема ниједног споразума, ни разговора о томе, ни гаранција…“
Иако је велика нервоза и међу Албанцима јер нису решили ниједан проблем, ни лични ни национални, зашта кривца виде у Куртију, када је у питању однос према Србима нема никакве разлике. Ако би на Куртијево место дошао неко други, био би исти као Курти ако не и гори.

УЗАЛУДНИ ПРЕГОВОРИ Прошло је безмало две деценије од завршетка рата и 15 година откад је Приштина прогласила независност. До данас, не само да односи Србије и албанске стране нису дефинисани него се намеће утисак да су све даље. А разлог није у одсуству разговора. Бриселски дијалог, актуелни формат преговора о нормализацији односа две стране, почео је још 2011, најпре као дијалог о „техничким питањима“, да би 2012. био настављен на највишем нивоу. Исход овог процеса је био тзв. Први бриселски споразум априла 2013, којим је отворен пут Србији за отпочињање преговора о чланству у Европској унији од јануара 2014. године. Од тада су две стране водиле преговоре и постизале споразуме о конкретним питањима – статусу полицијских снага, правосуђа, образовног система и др. Србија, по неким евиденцијама, учинила је 25 важних уступака везаних за државност „Косова“.
Многи ће рећи да је још 2013. године, када је потписан Бриселски споразум, било евидентно да Приштина неће испунити преузете обавезе. У прилог томе је чињеница да ни данас није формирана ЗСО. Само им је дато време да се организују, наоружају, формирају специјалне јединице и све остало. Као и у случају Минских споразума између Русије и Украјине који су Кијеву испословали време да се припреми за рат.
По многима, стекли су се и потребни и довољни услови да се Срби на северу КиМ под хитно врате у наше институције, па макар их звали и паралелним и да то очекује и већина народа. Сагласно тим очекивањима је и сваки потез власти легитиман, без обзира на цену. Насупрот томе је губитак 15 одсто територије. Па они који вагају о томе треба да воде рачуна.