ПУЛС ДАЛЕКОГ ИСТОКА

Макронова посета Кини

Сада се већ може рећи да синергија земаља Далеког истока и југоистока Азије покреће свет

Неодласком на Самит Г20 у Њу Делхију, Си Ђинпинг није упутио поруку Индији, како су то пренели западни медији, неизоставно и злурадо помињући спорадичне инциденте на спорним деловима кинеско-индијске границе. Пославши премијера Ли Ћијанга и у Њу Делхи и на нешто ранији Самит земаља југоисточне Азије (АСЕАН), који је одржан у Џакарти, Кина је свету послала поруку да су се појавили и да су оснажили нови формати регионалне и међународне сарадње на које она сада рачуна.

АСЕАН ВАЖНИЈИ ОД ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ АСЕАН представља важан механизам и сада већ економски ослонац Пекинга, као што је Кина за поменуте земље, након што се испоставило да их Пекинг ничим не угрожава, важан ослонац и партнер.
Током прошле године билатерална трговина Кине и АСЕАН-а порасла је чак за 11,2 одсто у односу на претходну, достигавши вредност од 975,3 милијарде долара, што је скоро двоструко више него пре деценије. Земље АСЕАН-а сада су по вредности међусобне размене с Кином важнији партнер Пекингу него Европска унија.
До јула ове године двосмерне инвестиције на релацији Кина–АСЕАН премашиле су 380 милијарди долара. Према подацима објављеним у кинеској штампи, више од 6.500 кинеских предузећа директно је инвестирало у земље АСЕАН-а.
Уколико је железница Кина–Лаос, дуга 1.035 километара, до сада узимана као пример домета и могућности инфраструктурне сарадње Кине и АСЕАН-а, након самита ове организације у Џакарти то је, извесно, и пруга Џакарта–Бандунг, прва пруга за возове великих брзина у некој земљи поменуте асоцијације.
На страну чињеница да је Јапан први био изразио спремност да оствари овај пројекат и што у томе није успео, као што није успео да оствари још један, већи железнички пројекат који му је тамо нуђен (Џакарта–Сурабаја, око 600 километара).
Суштина је у томе да се Кина, упркос кампањи која је у западним медијима вођена и против овог пројекта, показала као сигуран и поуздан партнер.

ЕВРОПА ПОСТАЈЕ ПРОВИНЦИЈА ЕВРОАЗИЈЕ Управо су поузданост и стабилност, грађени током протеклих деценија, основ сарадње АСЕАН-а с Кином која је довела до можда најперспективније економске синергије на свету. Уколико завиримо у структуру Регионалног свеобухватног економског партнерства, које чини 15 нација Далеког истока и југоисточне Азије, видећемо да је то највећи трговински блок на свету.
Основу тог трговинског блока чини десет земаља АСЕАН-а, на које се наслањају најпре Кина, Јапан и Јужна Кореја, затим Аустралија и Нови Зеланд, који ипак не желе да буду изузети из ове плодоносне иницијативе.
Док се Европска унија бави трансродним правима, парадама сексуалних група и одриче се економски исплативе енергије и при томе војно подржава једну страну у конфликту у Украјини, Далеки исток и југоисток Азије, упркос повременим политичким неслагањима, ипак доминантно говоре о развоју технологија, инфраструктуре, производње и међусобне трговине. И не само да говоре, ти односи и разговори су, као што овај текст показује, одавно преточени у пројекте и завидне статистичке податке.
Европа се евроатлантском субмисивношћу провинцијализује у евроазијским релацијама. Она није спремна да се суочи са собом и отргне из поменутог стања, како би била обновљена не само њена економија већ и популација, а тиме култура и способност да овај део света коначно иступи из ере ратова и нестабилности.

ШТА ЈЕ КИНА ПРЕДЛОЖИЛА? Кина и земље АСЕАН-а наставиће да раде на развоју властитих економских односа и сарадње. Регионално свеобухватно економско партнерство и преговори о развоју слободне зоне трговине већ су присутни. Преговори о унапређењу слободне зоне трговине Кина– АСЕАН требало би да буду окончани догодине.
У Џакарти је издата заједничка изјава о обострано корисној сарадњи на релацији Иницијатива „Појас и пут“ – АСЕАН, као и перспективама ширења сарадње на Индо-Пацифик. Усвојен је и низ темељних докумената у областима као што су наука и технологија, пољопривреда и електронска трговина.
Кина ће, сасвим сигурно, наставити да шири сарадњу са својим суседима у региону југоисточне Азије. То је у њеном интересу, као и у интересу њених суседа.
Овај ужурбано напредујући кутак света, са око 2,2 милијарде становника и тридесетак одсто светског БДП-а (тридесетак билиона долара), посматрано у оквирима Регионалног свеобухватног економског партнерства, напросто је гладан инфраструктуре, економског и научно-технолошког повезивања, а не лекција из области сумњиво конструисаних људских права, уцена и сукоба.
Земље Далеког истока и југоисточне Азије показале су завидан капацитет обуздавања међусобица, попут острва Диаоју (јап.: Сенкаку) између Кине и Јапана или неспоразума у вези са Натуна острвима између Кине и Индонезије, дајући цивилизацијско првенство развоју сарадње, производње и међусобне трговине.
Погодите којој сили такав Далеки исток и југоисток Азије не одговарају и која сила у тај регион уноси протесте, демонстрације, наоружање и ратоборну политику с непоштовањем међународног права као њеном „круном“.