ОСАМ ГОДИНА ПОСЛЕ

ВУЧИЋЕВ ГОВОР НА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ УН

Зашто Вучићев говор пред Генералном скупштином УН подсећа на онај Путинов на истом месту од 28. септембра 2015

Да ли схватате шта сте урадили – била је кључна реченица говора који је на 70. седници Генералне скупштине УН одржао председник Русије Владимир Путин. „Да ли схватате шта сте урадили“ се конкретно односило на катастрофалну ситуацију на Блиском истоку која је била директна последица тзв. Арапског пролећа, као и неких ранијих западних потеза у том региону, али и на многе друге карактеристике односа Колективног запада према остатку света. Путин је упозорио на „извоз такозваних демократских револуција“, али и на играње с ватром што флертовање са терористичким организацијама и идеологијама свакако јесте. Говорећи о тада највећој претњи светском миру и безбедности, Исламској држави, Путин је јасно упозорио: „Господо, имате посла с веома суровим људима, али ти људи нису ни глупи ни примитивни, ти људи нису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно ко ће кога искористити за своје циљеве.“ „Сматрам да су сви покушаји шуровања с терористима, а поготово њихово наоружавање, кратковиди и да могу да изазову прави пожар“, додао је.
По квантитету, неупоредиво мањи, али по квалитету на равној нози са Исламском државом били су и неки ранији савезници Колективног запада. Не мислим на Ал Каиду, која је рођена и одгојена у окриљу ЦИА, и Осаму бин Ладена, који се грлио са црним магом америчке спољне политике Збигњевом Бжежинским, него на терористе из такозване Ослободилачке војске Косова с којима се ономад у Јунику у чарапицама грлио Ричард Холбрук у пратњи садашњег америчког амбасадора у Србији Кристофера Хила. Одсецање глава српским војницима, па чак и монасима (не заборавите оца Харитона) сигурно није било ништа мање болно од одсецања глава сиријским војницима, или другим разноразним жртвама садиста из Исламске државе. Уосталом, између њих је постојала и врло активна размена „људских ресурса“ – као што су разни арапски зликовци долазили на Балкан да секу српске главе, тако су и албанске звери одлазиле у Сирију и Ирак да врате услугу својим колегама.

ПОВРАТАК НА КОСОВО И ту долазимо до садашњег времена и Косова и Метохије, Вучића и Србије. Иако Вучић ни у једном тренутку у свом детаљном и темељном, па самим тим и дугачком, говору није изговорио реченицу „да ли схватате шта сте урадили“, оно што је изнео пред Генералном скупштином УН одише тим питањем. Да би их подсетио (иако смо сви свесни да они то нису заборавили) шта су урадили, Вучић се прво вратио на 1999. годину када је „први пут, незабележено у светској историји, 19 најмоћнијих земаља донело одлуку, без учешћа Савета безбедности УН, понављам – без икакве одлуке Савета безбедности УН, да сурово нападне и казни једну суверену земљу, на европском тлу, како су рекли ’да би спречили хуманитарну катастрофу’“. „А онда им је 2008. године пало на памет, супротно свему, али апсолутно свим актима међународног права, да подрже независност такозваног Косова. Илегална одлука о сецесији аутономне покрајине Косово и Метохија од Србије донета је пуну деценију након окончања ратног сукоба у нашој земљи. Без референдума или било каквог демократског објашњавања грађана у Србији, чак и на самом КиМ“, рекао је Вучић, истичући да је Србија у то време имала „владу опредељену за европске и евроатлантске интеграције, и била је у свом саставу, укључујући и покрајину Косово и Метохија, пуноправна чланица УН, али и Савета Европе, ОЕБС-а и низа других међународних организација“.
„Толико о праву, толико о правди. Ипак, горе од свега је то што нам сви они који су починили агресију против Републике Србије данас држе придике о територијалном интегритету Украјине, као да ми не подржавамо интегритет Украјине. Подржавамо га и подржаваћемо га. Јер ми своју политику и принципе не мењамо без обзира на вишевековно и традиционално пријатељство са Руском Федерацијом. Нама је свако насиље исто“, додао је Вучић враћајући се у садашњу ситуацију и јасно правећи разлику између принципијелности којом се води Београд и двоструких аршина доведених до савршенства који су слика и прилика западњачке политике.
Иако тако може деловати на прву лопту, чак ни у овоме дух онога што је рекао Вучић не одудара од поруке коју је 2015. послао Путин, јер и он је упозоравао на катастрофу у коју Запад подршком терористичкој идеологији може одвести Украјину. „Пре или касније, таква логика конфронтације морала је да прерасте у озбиљну геополитичку кризу. То се десило у Украјини, у којој су искористили незадовољство већег дела становништва постојећом влашћу и споља испровоцирали оружани преврат. Услед тога је плануо грађански рат. Убеђени смо: само уз савесно испуњавање Минског споразума од 12. фебруара ове (2015) године могуће је зауставити крвопролиће и изаћи из ћорсокака. Претњама и оружаном силом немогуће је обезбедити целовитост Украјине“, рекао је тада Путин, додајући да је „потребно реално сагледати интересе и права људи у Донбасу, поштовати њихов избор, усаглашавати се с њима, као што је предвиђено Минским споразумом“.
Седам година после потписивања Минских споразума, када је Украјина утонула у много дубљи и жешћи сукоб него те 2014–2015, сазнали смо од водећих западних фигура укључених у тај процес (бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел и некадашњег француског председника Франсоа Оланда) да је за њих суштина Минских споразума била куповина времена зарад наоружавања кијевског режима и да никада нису намеравали да договорено у оквиру „Нормандијске четворке“ (Русија, Украјина, Француска и Немачка) и спроведу. Да ли вам ово звучи познато? Само што још нико није отворено рекао да је нешто тако био циљ и Бриселских споразума.

СТВАР ПРИНЦИПА А шта је навело Путина да „изврши агресију“ на суседну независну државу? Опасност да би се његови сународници у регионима над којим режим у Кијеву није имао контролу могли наћи у некаквој украјинској „Олуји“. Када размишљате о овоме, имајте у виду да је у очима Колективног запада и „Косово“ Србији суседна и независна држава која нема контролу над једним делом своје територије, као и да сада, више него икада (захваљујући тренутно необјашњивом потезу једне групе људи) постоји опасност од „Олује“ (мада нам је одавно најављују).
Када размишљате о овоме, имајте на уму и Вучићеве речи: „Данас, на КиМ, јужној покрајини Србије, одиграва се огољено насиље које над Србима примењују сепаратистичке власти Аљбина Куртија. Само прошле недеље, после ко зна које у низу пропалих рунди дијалога у Бриселу, председник владе привремених институција у Приштини, господин Курти, након што је одбацио европски предлог за деескалацију, обратио се јавности испред једне од главних зграда ЕУ и пред милионским аудиторијумом окупљених медија, и поручио малобројним преосталим Србима на КиМ да ће, цитирам ’Срби да пате и плате за грешку коју су направили’.“ То плаћање којим нам се прети је хуманитарна катастрофа у најави. Запад који нас је бомбардовао да би спречио „хуманитарну катастрофу“ би морао да реагује на то – из принципа. Али свима нам је јасно да се то неће десити, а ако је неко још у то раније веровао, од недеље и оног ужасног инцидента код Бањске више не би требало да сумња да ће „међународна заједница“ на Косову и Метохији у случају новог погрома бити (у најмању руку) пасивна, да ће „пратити ситуацију“, осуђивати „нападе на косовску полицију“, или (у најбољем случају) „позивати обе стране на уздржаност“.
Али принцип је врло растегљив појам када је Колективни запад у питању, и на то су упозорили и Путин 2015. и Вучић ове 2023. „Покушаје да се уздрма ауторитет и легитимност УН сматрамо крајње опасним. То може да доведе до рушења читаве архитектуре међународних односа. Тада нам заиста неће преостати никаква правила, осим права јачег. То ће бити свет у ком ће уместо заједничког рада владати егоизам, свет у ком ће бити све више диктата и све мање равноправности“, упозоравао је Путин, истичући да се „не може играти и манипулисати речима – у међународном праву, у међународним пословима, сваки термин треба да буде јасан, транспарентан, треба да има једнако схватање и једнако схватане критеријуме“.
„Ми нисмо мењали принципе зарад дневне политике, и сопствених потреба. Онако како чувамо интегритет Србије тако чувамо и интегритет сваке земље чланице УН. Само је помало тужно што се сви они велики које право и правда не интересују, у свакој различитој прилици позивају на другачије принципе, на оне који им у том тренутку одговарају. Када се таква политика води и када морала нема у светској политици, онда је јасно да улазимо у еру великих подела, и великих сукоба. И не само политичких већ и економских, а и војних. И баш у овако тешкој ситуацији УН представљају последњу суштинску платформу која нас све окупља, без обзира на наше различитости и поделе“, рекао је Вучић. Флексибилни однос према принципима видимо сви (сем оних потпуно заслепљених светлошћу Запада), а и „манипулација речима“ је у случају Срба одавно евидентна – од манипулација „духом“ Дејтонског споразума, преко манипулација, односно неиспуњавања Резолуције 1244, до манипулација Бриселским споразумом и такозваним Европским планом.
И без ужаса који се десио у недељу на северу Косова и Метохије били смо у великој опасности, а од недеље смо у још већој од тога да се не нађемо пред страшним избором пред којим се пре скоро две године нашао Путин и пре десетак дана јерменски премијер и амерички савезник Никол Пашињан – да будемо „агресори“ или жртве. У овом контексту, да ли су оправдане критике на рачун Вучића да му је говор био превасходно намењен „домаћој публици“? Не. То је био само још један вапај „да ли схватате шта радите“. Нажалост схватају.