Александар Лисов – ЗА ВАС, БРАЋО! (1.део)

Зашто руске гранате с натписом „За српско Косово“ лете ка украјинским положајима?

На муницији, гранатама и минама које се испаљују с руских положаја често се налазе и поруке које борци исписују. Најчешће су то имена сабораца који су погинули или рањени током борби. На пример, за Вука, Учитеља, Медведа, Банкара, Борова и тако даље. Ово је нека врста освете за наше момке. Некада су поруке другачије природе – општије – „За децу Донбаса“, на пример, или „За отаџбину“. После напада украјинских дронова на Псков, многе гранате с натписом „За Псков“ полетеле су ка украјинским позицијама – каже у разговору за „Печат“ Александар Лисов, ратни извештач, аутор телеграм канала „Зли орлови“ и саветник руског политичара Сергеја Миронова, председника партије „Праведна Русија“.

Недавно сте објавили видео на којем се види како гранате с натписом „Косово је Србија“ лете у правцу украјинских положаја, у чијим редовима се боре и добровољци из Хрватске. Какву поруку су том приликом послали момци из руске јединице?
Када сам радио са реактивно-артиљеријском дивизијом 1492. пука 58. армије на Ореховском правцу, под Работином, донета је одлука да се из вишецевног система „Град“ пошаљу гранате са натписом „За српско Косово“ . Разлога је било више. Као прво, канал „Зли орлови“ за који је снимљен овај материјал је руско-српски ресурс. Друго, истински Руси Србе сматрају братским народом. Сви се ми добро сећамо бомбардовања Београда и других српских градова. За Русе Косово је неодвојиви део Србије. Такође, искрено смо захвални Србима који нас скоро стопостотно подржавају у рату против НАТО блока који несебично наоружава наше непријатеље. Није тајна да на страни злочиначког кијевског режима данас ратује огроман број плаћеника из земаља Северноатлантске војне алијансе, која је бомбардовала Србију. Захваљујући злочинцима у НАТО униформама, на геополитичкој мапи света појавила се измишљена квазидржава „Република Косово“, коју никада нећемо признати, јер је изграђена на крви и тузи нашег братског српског народа и супротно свим међународним нормама. На овај начин желели смо да укажемо и поштовање српским добровољцима који од 2014. године несебично ратују за Русију у Донбасу.
При томе, обавештајни подаци су говорили да код Работина у одредима плаћеника ратују и Хрвати, што нас је додатно учврстило у намери да испишемо поруке на гранатама. Узгред, исте поруке смо послали још у пролеће, отприлике на исто место, али из артиљеријског оружја. Мислим да ће још много граната са оваквим натписом летети ка НАТО плаћеницима.
Да ли имате информацију о томе колико добровољаца из Хрватске ратује у редовима украјинске армије?
Прошле године Министарство одбране Русије изнело је податке о броју страних плаћеника који ратују у саставу украјинских бандитских формација. Тада је регистровано више од 200 Хрвата. Неки од њих, у саставу нацистичких батаљона, убијали су мирне становнике Мариjупоља, а потом се скривали у подрумима Азовстаља. Један број је ликвидиран. Међутим, према мојим подацима, стигле су нове групе плаћеника из Хрватске. Сада је тешко говорити о тачном броју, али могу са сигурношћу рећи да Хрвати, а такође и Албанци са Косова, држављани Албаније и Босне и Херцеговине, ратују против нас на свим правцима. Раштркани су у малим групама дуж целе линије фронта. Под Работином, они су део јединица у којима се углавном боре плаћеници из Пољске.
Звучи познато, ако се има у виду да су хрватски драговољачки легиони учествовали и у бици под Стаљинградом, на страни Рајха….
Неке ствари се никада не мењају. Требало би знати да највише хрватских „гостију“ долази из редова навијача тамошњих фудбалских клубова. Постоје подаци да су неки од њих донели одлуку да учествују у рату како би отпочели лов на српске добровољце који се боре за Русију. Мислим да је сувишно да говорим о том степену мржње, знате боље од мене. Али њихов „лов“ није добро прошао. Многи „ловци“ су ликвидирани, а они који су очекивали да ће „лов“ бити лагана шетња, суочени с правим лицем рата, побегли су назад у Хрватску. То је случај с многим страним плаћеницима, којима је сурова реалност помутила представу о непобедивости америчких ренџера.
На ком се пољу фронта сада налазите, да ли се борбе настављају и како изгледа линија раздвајања?
Недавно сам се вратио са Запорошког правца. Тамо се последњих неколико месеци воде непрестане борбе, с фокусом на два места – Работино и Пјатихатки. Украјинска војска покушава да помери линију и натера наше јединице на повлачење. Међутим, ови напади у којима, узгред, учествују и инострани плаћеници, у већини случајева се с успехом одбијају. Недавно су украјинске јединице напредовале, спремне отпочињања контраофанзиве, али их је рукопис наших ракетних система „град“ натерао да буквално за пет минута одустану од својих планова и врате се на првобитне положаје. Последњих неколико недеља украјинске трупе су неколико десетина пута нападале наше положаје, али без резултата. То је истина.

Како коментаришете чињеницу да су многи медији пренели информацију да је управо на ореховском правцу украјинска војска, падом Работина, направила значајне помаке?
На ореховском правцу пре извесног времена је почела богато рекламирана контраофанзива украјинских оружаних снага која је неславно прошла.
Стручњаци из озлоглашеног украјинског ЦИПСА (Центра за информације и психолошке специјалне операције) користе све расположиве технике и методе да убеде цео свет да су руске трупе напустиле Работино. Од овог места Украјинци сада покушавају да направе информациони бренд „победе“ Оружаних снага Украјине. Међутим, све ове изјаве су лаж. Насеље Работино одавно постоји само на картама, практично је збрисано с лица земље. Сада је ту такозвана сива зона у коју мале групе украјинских оружаних снага периодично покушавају да уђу. Они одмах падају под ватру наше артиљерије. Сви покушаји уласка украјинских трупа у Работино, за које знам, завршавали су се истоветно – њиховим уништавањем. Непријатељ повремено покушава да пробије и линију у правцу Вербовоја, али му ни то не полази за руком. Руске трупе потпуно контролишу ситуацију код Работина – то је непобитна чињеница.
Линија борбеног додира се није померила. Наша одбрана у том правцу је веома добро утврђена. Био сам на првој линији с моторизованим јединицама, које су утврђене 700 метара од непријатеља. У овом тренутку стране пуцају једна на другу из разних врста наоружања, али, понављам, линија фронта се не мења много. Непријатељ на овом правцу губи десетине, па чак и стотине јединица војне технике, хиљаде својих војника и плаћеника.
„Зли орлови“ извештавају с горућих тачака фронта. Да ли говоримо о једном или више „орлова“ у овом медијском блоку, где је тешко одредити где почиње новинарство, где се наставља рат, а где хуманитарни рад долази до изражаја?
Репортерски састав „Злих орлова“ чини један човек, односно моја маленкост. Снимам видео-записе, пишем текстове, монтирам, разрађујем логистику, преговарам са јединицама о заједничком раду. Може се рећи да је телеграм канал „Зли орлови“ мој ауторски пројекат. Разуме се, користио сам видео-материјале које за време дејстава снимају борци различитих јединица и деле са мном ради објављивања. То је уобичајена пракса не само за ратне дописнике него и за криминалистичку журналистику у којој ми се посрећило да радим 17 година. Периодично сам организовао и акције хуманитарног карактера, у чему су ми, наравно, помагали пријатељи и сарадници – такве догађаје не могу извести појединци. Постоје и друге области деловања, на пример, информисање Срба о томе какве су им персоне стигле из Русије после почетка СВО. Када је реч о преплитању новинарства и хуманитарног рада у овом рату, могу рећи да су све границе избрисане.

Да ли је хибридни рат уступио место оном информационом?
Информационим ратовима требало је раније да се бавимо – последњих 30 година, од момента распада СССР-а. Сада је у току хибридни рат, када информација, у том смислу и публикована од стране новинара, треба директно да утиче на догађај на ратном попришту. И обрнуто – борбена дејства требало би да буду извор информације која има снагу да твоју земљу увери у победу, а непријатеља ослаби. Хуманитарна помоћ је такође елемент хибридног рата. Слабо и деморализовано друштво у време рата није кадро да се уједини ради пружања хуманитарне помоћи. Ако борци виде да их подржава позадина, они ће се борити с већим надахнућем. И обрнуто – ако грађански активисти у позадини виде како се борци на првој линији фронта храбро боре, како рат не би стигао и до њихових домова, они ће урадити све да помогну фронту. Писмено и благовремено преношење информација само јача ту везу између армије и цивилног друштва. Све то, наравно, утиче и на дешавања у позадини непријатеља. Наше заједничке акције дестимулишу оне с друге стране фронта. То се природно прелива и на морал армије противника. У томе се, ако све максимално упростимо, и огледа смисао хибридног рата, који, понављам, уједињује све што се догађа на бојном пољу, на информационом пољу и у области хуманитарног рада, усмереног на пружање помоћи фронту.
Како су организовани „Зли орлови“ и на каквој платформи радите?
Идем тамо где сматрам да је неопходно, где постоји могућност да се појавим у датом тренутку уколико ми услови на терену и оперативне околности дозволе. Наравно, претходно добијем акредитацију Министарства одбране Русије. Постоје две платформе на којима постављам репортаже с фронта. То су поменути „Зли орлови“ на телеграму и неколико група на друштвеној мрежи Вконтакте. Одатле се материјал даље шири по другим ресурсима. „Зле орлове“ нико не финансира – канал водим ја ради сопственог задовољства и на сопственом ентузијазму. Моја пословна путовања у Донбас и друге ослобођене територије на периферији Руске империје подржава мој непосредни руководилац, председник партије „Праведна Русија – За истину“ Сергеј Миронов. Велики део мојих материјала с прве линије објављује се и на његовим интернет-ресурсима, посебно на његовом телеграм каналу.

Превод са руског: Ранко Гојковић

Наставиће се