СРАМНЕ ПОРУКЕ ХРВАТСКОГ ДРЖАВНОГ ВРХА: У Книну се зарекли да ће штитити убице деце

ТО неће тако ићи. Изговорио је ово у Книну, без трунке стида, хрватски премијер Андреј Пленковић током хрватског обележавања 28. годишњице “Олује”, а поводом оптужница против оних који су чинили најстрашније злочине над недужним српским цивилима испровели највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата

– Јасно поручујем свима, посебно онима који су то говорили у петак у Приједору, “Олуја” је темељ хрватске слободе и Хрватска никада никоме неће допустити да се иде против хрватских бранитеља. Никада нећемо прихватити оптужнице против оних који су учествовали у “Олуји”, а оптужнице које долазе из Београда су ништа друго него покушај да Србија буде регионални тужилац и судија – рекао је Пленковић.

Оркестрирано, у сличном тону, говорили су и шеф државе Зоран Милановић и председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић. Обојица су се посебно бавила Приједором.

– Бићу благ у поруци да то што је изабран баш тај град није било лепо. Од свих места они су одабрали Приједор у којем је 1992. убијено неколико хиљада муслимана и Хрвата. Истина је дубока вода, не виде је ни у Приједору – рекао је Милановић. Хрватски председник је устврдио да се “људи враћају у Книн”, рекавши да у овом граду данас има припадника српске националности.

– А зашто су овде? Јер им ваља, јер им је ово домовина – нетрепнувши изговорио је Милановић. Назвавши “неумесним и безобразним” што, како је Јандроковић рекао, “српски челници негирају своју одговорност за агресију”, навео је да се “разликује историјска истина од лажи”.

Пре почетка обележавања 28. годишњице “Олује” у Книну полиција је на уласку у град ухапсила двадесет чланова Удружења ветерана “9. бојне ХОС-а”. Међу њима је био и контроверзни пензионисани пуковник Марко Скејо. Сви су били обучени у црне мајице на којима је био грб ХОС-а и усташки поздрав “За дом спремни”.

У Книну се, иначе, окупило много мање људи него претходних година. Хрватска “Олују”, злочиначку акцију с почетка августа 1995. у којој је протерано више од 220.000 Срба, а скоро 2.000 убијено, слави као Дан победе и Дан хрватских бранитеља.

Ј. Керблер, Вечерње новости