Од Призренске до Куртијеве лиге

Колико је великоалбански пројекат далеко од реализације- у околностима када његовог актуелног промотера Албанија терети за криминална деловања?

Идеје Призренске лиге оптерећују српско – албанске (арбанашке) односе скоро 150 година будући да је „арбанашки вилајет“, по замислима својих твораца, требало да заузима територије тадашња четири вилајета: јањинског, скадарског, битољског и косовског.
Недосањани арбанашки сан односио се и на територије где су Албанаци (Арбанаси) били мањина због чега је игнорисан на Берлинском конгресу, али та чињеница није утицала на корекцију планова. Све до данас. Како је сама идеја била накарадна, тако су и борци за њено остварење били, без изузетка негативне личности, а неки од њих и тешки злочинци чија је злодела највише осетио српски народ.

ИСТОРИЈСКЕ КОНСТАНТЕ Већ током прве велике оружане побуне против Турске царевине, схватили су да идеју не могу остварити самостално, па је Турска од противника и непријатеља постала њихов верни савезник. Ослонац на велике силе остао је геополитичка константа – албанска традиционална стратегија. У покушајима формирања Велике Албаније рачунали су на Турску, Аустроугарску, Мусолинијеву Италију, Хитлерову Немачку, Русију, Кину, и на крају САД и водеће западне силе.
Одмах након оснивања Призренске лиге, 1878. године, повремено су се јављале личности које су имале јак утицај на широке албанске масе. Без изузетка били су то насилници који су амбиције покушавали да реше оружјем и злочинима. Прва велика оружана побуна била је против Турске царевине, а вође побуне се и данас код Албанаца славе као национални хероји – Иса Бољетинац, Хасан Приштина, Бајрам Цури, Неџиб Драга и Риза-беј Креизију. „Косовски вилајет“ већ тада постаје камен спотицања у српско – албанским (арбанаским) односима.
Други озбиљан покушај стварања Велике Албаније ишао је преко фашистичке Италије а најуспешнији је спроведен преко војнообавештајне службе (Абвер) Хитлерове Немачке када је основана Друга призренска лига. Вође су били Џафер Дева, Бедри Прејани и Исмет Крејзију.
Актуелна власт у Приштини Деву приказује као националног хероја, инсистирајући на томе да се реновира његова кућа у Митровици, и претвори у национални споменик.

ДЕМАЋИЈЕВА ШКОЛА Следећа велика оружана побуна балиста, припадника организације Бали Комбетар против Народноослободилачке војске Југославије десила се 1944. када се фашизам ближио свом крају. Вође побуне били су Шабан Полужа и Мехмед Градица. Побуна је угушена уз велике обостране губитке, али отпор је настављен и у 1945. години. И комунистички вођа Албанаца, Енвер Хоџа, покушавао је ослонцем на СССР, касније на Кину, да анектира КиМ али у томе није успео. Зато је прави ослонац пронађен преко океана, у САД, где је 1946. године основана Трећа призренска лига, као тајна организација која у својим редовима није имала звучна имена, али је преко ЦИА-е успела да за остварење идеје Велике Албаније придобије утицајне личности у Америци.
Тако долазимо до Адема Демаћија и његовог најбољег ученика Аљбина Куртија. Адем Демаћи је због залагања за отцепљене КиМ и идеје о Великој Албанији провео у југословенским затворима 28 година. Тврдња на којој је заснивао своје сеценионистичке активности било је „право на самоопредељење“. Странка његовог ученика Куртија отуда ће и бити названа „Самоопредељење“. Иако је Демаћи своју политичку каријеру започео као марксиста-лењиниста, са чврстим ослонцем на СССР и Енвера Хоџу, ЦИА-и није био проблем да га придобије, као што ће то касније учинити и са његовим учеником Аљбином Куртијем, претварајући их у врле „демократе“.

САМОПРОГЛАШЕНИ ЧУВАР ВАТРЕ Прича о Демаћију као жртви и ненасилном борцу за људска права на којој Запад истрајава, напросто није тачна. Демаћи је сматрао да се косовска независност и Велика Албанија могу остварити само насиљем јер, како је тврдио, ниједна нација није остварила своје националне идеје без насиља. Зато се није двоумио да подржи оружану побуну ОВК и постане кључна фигура његовог политичког крила. Његов најбољи ученик, Аљбин Курти, у потпуности је прихватио насилне методе и насиље над Србима као основни механизам за остварење великог циља – међународно признатог „Косова“ и Велике Албаније.
Уверен да је он сада кључна албанска личност и чувар ватре о Великој Албанији, Курти игнорише све актуелне албанске политичаре, па и Едија Раму. Свестан да ужива већу подршку великих сила него иједан борац „Призренске лиге“ до сада, он истрајава у дестабилизацији Балкана и изазивању сукоба.
За разлику од албанских лидера, како на КиМ, тако и у Албанији који у свом политичком деловању увек имају на уму век и по стари сан о Великој Албанији али о томе суптилно говоре, Аљбин Курти не крије своје намере у погледу дестабилизације региона.

У СЛАВУ ДЕМАЋИЈА Курти ове идеје отворено заговара што се најбоље видело приликом недавне неслужбене посете Северној Македонији, где је међу тамошњим Албанцима јавно промовисао и величао свог учитеља Адема Демаћија и Велику Албанију. Демаћи је добио улицу у скопској општини Чаир, не било коју улицу, него ону која је до тада носила име Друге македонске ударне бригаде. Театрално се уклањају антифашистички симболи и форсирају они профашистички, као што је то био случај са реновирањем куће Џафера Деве, чувеног сарадника фашистичких окупатора. Запад ћути у вези са Демаћијем, а како и не би када су му 1991. године доделили награду Европског парламента „за слободу мисли“. Ћуте и у вези са Куртијем.
Држећи ватрене говоре у Скопљу и Тетову, уз симболе Велике Албаније, Курти је рачунао на изазвање напетости и протесте. Ова дрскост је узнемирила и наљутила и председника Северне Македоније као и Македонце који се налазе у влади и локалној власти.
„Истицање провокативне националистичке иконографије, која промовише великодржавне шовинистичке идеје представља распламсавање етничке мржње и нетрпељивости, чиме се недвосмислено нападају основни принципи и вредности Оквирног споразума, као и концепт Северне Македоније као мултиетничке државе“, рекао је македонски председник Стево Пендаровски.
У Тетову је Курти представљен као „премијер свих Албанаца“, а поруке са овог скупа Македонци су правилно разумели- да су и они мета велокоалбанских идеја. Курти није оставио простора за двоумљење- да жели да дестабилизује и друге регионе које обухвата фамозна карта Велике Албаније постало је белодано јасно.

ОПОМЕНА ИЗ АЛБАНИЈЕ Градоначелница Скопља покренула је иницијативу да се врати стари назив преименоване улице, али то неће бити лако. За то им неопходна двотрећинска већина у Скупштини града, а то значи да за то треба да гласа и део албанских посланика што се вероватно неће десити. И на делу Црне Горе који обухвата карта Велике Албаније, посебно на подручју Улциња, Албанци дивљају са великоалбанских позиција, али пошто су у питању антисрпске претње и поруке, то црногорској власти не смета. Још је опасније што свеукупно Куртијево понашање не смета ни америчким и европским факторима и посредницима, као ни мисијама УН.
Највећа опасност за политичку позицију Куртија дошла је оданде одакле се то најмање очекивало, из Албаније, па и са „Косова“. Највероватније да је у питању одговор албанског председника Едија Раме на Куртијеву промоцију у Тетову у „премијера свих Албанаца“. Непосредно након тога у Албанији је ухапшен одборник Куртијеве странке „Самоопредељење“ Бесник Мијуција, са још једним грађанином „Косова“, под оптужбом за трговину дрогом – користили су туристичку сезону у Албанији за дистрибуцију и продају дроге са КиМ. Дрога је у Албанију шверцована аутобуским линијама Приштина – Тирана, одакле је изнајмљеним аутомобилима растурана по албанском приморју.
Албанска полиција наводно раније није била упозната са тим чињеницама да би тек сада нагло открили и апсолутно доказали јер је дрога заплењена (у вредности око пола милиона долара где је у питању само једна тура). Ухапшени су шверцери дроге, али и растурачи, тројица грађана Албаније. Тирана је одбила изручење Бесника „Косову“, што значи да афера неће бити заташкана.

СУКОБ ИНТЕРЕСА У исто време, (као) по договору, преко свог представника, јавио се Харадинајев ДСК са „Косова“ који је објавио компромитујуће фотографије и коментаре, из којих се види да су ови наркодилери и приштинска власт у присној вези. На сликама са дилерима је приштински министар полиције Џељаљ Свечља, али и сам „премијер“ Аљбин Курти.
Наравно да смо и раније знали да су приштинска власт и криминални кланови са КиМ део истог тима али сада се дешава да Куртија са политичке сцене тешком компромитацијом склањају Еди Рама и Рамуш Харадинај. Мотив Рамуша Харадинаја није само политички већ је реч о борби са конкуренцијом, будући да он преко нарко боса Насера Кељмендија контролише најачи нарко клан на Балкану. То што се истовремено јавио и бивши амбасадор САД у Србији, Вилијам Монтгомери, и објаснио да је Аљбин Курти највећа претња миру на Балкану, значи да су и неке моћне западне службе дигле руке од Куртија и пустиле га низ воду. На жалост, неке друге нису, и још увек планирају да преко Куртија ескалирају насиље и сукобе, тако да опасност звана „Курти“ није прошла.
Идентификујући се са идејом Велике Албаније Курти је рачунао на општу подршку комплетног албанског корпуса, сматрајући да би се напад на њега лако могао протумачити као напад на циљеве Призренске лиге. Он свакако није очекивао да ће га, и поред заштите неких моћних обавештајних служби са Запада, ипак компромитовати Еди Рама и Рамуш Харадинај доводећи га у везу са шверцом наркотика.

ШТА ЈЕ МОНТГОМЕРИ ПРЕЋУТАО Интересантно је да је Вилијам Монтгомери овом приликом само отворио проблем у вези са Куртијем при чему ствари око организованог криминала приштинског руководства није до краја разјаснио као што је својевремено детаљно раскринкао криминалне радње Мила Ђукановића у Црној Гори. Тада је објаснио да су велике западне силе Милу Ђукановићу одобриле шверц дувана у Италију и формирање криминалних кланова како би се обезбедио новац за функционисање државе коју нико није хтео да финансира, док то за приштинску власт није рекао, иако је по свему судећи у питању исти принцип финансирања (самофинансирања) криминалом.
Додуше, то је у стратегији посредног наступања западних сила, посебно САД, устаљена пракса провођења обојених револуција и преврата, па тако и отцепљења и формирања нових држава. Они их финансирају „капом и шаком“ и џаковима новца док не преузму власт, а онда их науче како да пљачкају сопствену „државу“ и како да Западу врате уложени новац, и то са каматом.
Кроз тај процес многи се енормно обогате, али то не смета јер су тако компромитовани далеко послушнији. Наравно, успут део богатства узму за себе и многи западни моћници, али они су довољно виспрени да то учине на „законски“ начин, без компромитујућих доказа.
Угрожен, Курти схвата да само велики сукоб може да одвуче пажњу од текуће афере и да му сачува позицију. У том кључу треба тумачити и провоцирања Срба са севера КиМ.
Наравно да и Србија има компромитујућег материјала у мери довољној да Курти буде смењен, али је велико питање да ли ће га Запад прихватити или ће упркос доказима који стижу и из Албаније, ови српски који сведоче о криминалу и злочинима Албанаца бити третирати као „српска пропаганда“.