ДА ИСТИНА НЕ ПОТОНЕ

После недавног потонућа брода с више стотина миграната код Пелопонеза, Грци су одбили позив УН за независну међународну истрагу, а сада „Амнести интернешенел” и „Хјуман рајтс воч” траже проверу „забрињавајуће разлике“ у исказима преживелих бродоломника и грчке Обалске страже, коју Фронтекс оптужује да у овом трагичном случају није поступила како би требало

Медитеран одавно важи за најопаснији мигрантски правац, чему је потврда и јунски бродолом близу грчке обале, јужно од Пелопонеза, када је страдало око 500 особа, међу мојима и стотинак деце. Од 2014. године Уједињене нације су регистровале више од 20.000 смртних случајева и нестанака прекоморских бегунаца у том мору, уз изражену бојазан да је тај црни биланс – вероватно још црњи. Узроци многих сличних трагедија остали су неразјашњени до краја, упркос хапшењима кријумчара и истрагама о томе да ли су спасиоци, односно земље ка којима су се мигранти упутили, учинили све што је било потребно да им се сачува живот. Зато сада велику пажњу изазива апел међународних организација за заштиту људских права „Амнести интернешенела“ (АИ) и „Хјуман рајтс воча“ (ХРВ) да се спроведе „веродостојна“ истрага о удесу рибарског брода код Пелопонеза, који је пловио од севера Африке ка Италији, а на коме су се налазили људи из Пакистана, Сирије, Палестине и Либије.

ХАПШЕЊА, СУМЊЕ И ОПТУЖБЕ Истрага грчких органа о трагичном удесу код Пелопонеза почела је одмах после несреће хапшењем девет Египћана, под сумњом да су кријумчарили мигранте. Убрзо потом Грци су одбили предлог УН и још неких организација да се о овом удесу поведе независна међународна истрага, а поверење за самосталан рад дала им је Европска комисија. Обимни рад би, према неким најавама, могао да траје и годину дана, a ствари су почеле да се компликују већ приликом првих испитивања преживелих бродоломника. Они су, наиме, судећи према наводима њихових правних заступника, али и АИ и ХРВ, за несрећу оптужили грчку обалску стражу. Рекли су да је директан узрок превртања дотрајале рибарске коче претрпане мигрантима био неспретни покушај обалске страже да је вуче ужетом закаченим за свој брод. Тада се, како су они навели, њихов брод заљуљао, а убрзо потом и преврнуо. Мигранти-сведоци су, такође, казали да је на потонулом броду било много више људи него што је писано – чак око 750 (што је процена и Међународне организације за миграције ) – као и да им је забрањивано да, приликом сведочења, критикују рад спасилаца.
Обалска стража је одлучно одбацила исказе о својој кривици, наводећи да је брод с мигрантима потонуо два сата након њиховог покушаја да спасавају угрожене путнике, који, иако упозорени на опасност од даље пловидбе, нису, наводно, желели да се скреће с правца ка италијанској обали, односно да буду одведени на грчко копно. Стража је, према извештајима неких западних медија, у први мах демантовала и да су уопште користили уже за вучу, али су касније рекли да су то учинили само да би покушали да се укрцају на угрожену кочу и сагледају ситуацију на њој. Такво објашњење потврдила је и грчка влада, додајући да се незадрживо потонуће брода с мигрантима десило када је брод Хеленске обалске страже био од њега удаљен стотинак метара.
Оптужбе на рачун Грка у међувремену је изнела и агенција ЕУ за граничну и обалску стражу Фронтекс. Према њиховом извештају Фронтекса, грчка обалска стража се оглушила о њихов савет да пошаље авион да би надгледао брод с мигрантима, примећен од њиховог авиона који је летео по гориво. Навели су и да им Грци уопште нису одговорили на понуду да Фронтексова летелица преузме надгледање брода који је нешто касније потонуо.
До доказа који бацају сумњу на објашњења грчке обалске страже дошао је и Би-Би-Си. Према њиховом сазнању, изведеном на основу анализе кретања других пловила у подручју где је дошло до трагичног удеса, брод с мигрантима је мировао најмање седам сати пре него што је потонуо. Грчки спасиоци су, међутим, и после тога остали при ранијем исказу, демантујући и податке о тако дугом некретању настрадале коче.

ЗАХТЕВИ ГРУПА ЗА ЗАШТИТУ ЉУДСКИХ ПРАВА Несагласје у изјавама о разлозима за страдања миграната код Пелопонеза изазвало је мноштво различитих коментара. Међу њима су и они у којима се истиче да је овај удес последица нараслог отпора Грка и њихових власти према избеглицама и азилантима, због чега ти несрећници, све чешће, заобилазе Грчку и ка Европи иду тежим и опаснијим рутама. Помиње се и да Фронтекс и грчке службе одавно не сарађују како треба, зато што код Грка дуго влада уверење да им ЕУ не пружа довољну и адекватну помоћ како би ублажили огромне проблеме које им праве масовни доласци избеглица и да је имиграциона политика уније врло лоша и на штету земаља које су прве на путу мигрантских похода. Доскорашњи вођа грчке опозиције и бивши премијер Алексис Ципрас изјавио је једном да та политика „Медитеран и наша мора претвара у водену гробницу“. „Амнести интернешенел “ и „Хјуман рајтс воч“ сада, на основу уочених „изузетно забрињавајућих“ разлика између исказа преживелих с потонулог брода и грчке обалске страже, траже да се поведе „веродостојна“ и временски неограничена истрага. Обе групе сматрају да, на основу онога што се досад чуло, ништа није јасно и да се детаљно мора „разјаснити да ли је било одговорности за потонуће брода и кашњења или недостатка у напорима који су могли допринети ужасном губитку живота“. Заинтересованост за даљи ток истраге показала је и влада Пакистана, која жели да она буде „на високом нивоу“. Због супротстављених изјава о трагедији грчке обалске страже и Фронтекса укључила се и ЕУ, која ће проверити да ли је било пропуста у деловању њене агенције за заштиту граница. Европска омбудсманка Емили О‘Рајли каже да је наложила проверу и да се нада брзом извештају о раду Фронтекса. Он треба да садржи објашњење како је дошло до потонућа претрпаног брода код Пелопонеза и како је у том случају деловала грчка обалска стража. „Док се улога грчких власти испитује на домаћем терену, треба да се разјасни и Фронтексова улога у операцији потраге и спасавања. Пријављено је да је у овом случају Фронтекс обавестио грчке званичнике о броду (с мигрантима) и понудио помоћ, али није јасно шта је још могао или шта је требало да уради“, рекла је она.
Сумњу да је сам почетак истраге кренуо у лошем правцу дала је изјава адвоката једног од ухапшених Египћана да његов клијент није кријумчар него путник који је платио пут у Европу бродом који је настрадао. Све ово је охрабрило оне који одавно говоре да све земље које се суочавају с мигрантским таласима често не пружају сву потребну помоћ тим несрећницима, а кривица за њихово страдање се пречесто и олако пребацује само на кријумчаре.