ЗЕЧЕВИЗИЈА – До Јасеновца трагом истине

Пројекат који је доживео праву калварију потуцајући се од фонда до фонда у Хрватској, али и у свим досадашњим Србијама, изложен свакој могућој врсти опструкције да се истина о беспомоћној деци Козаре, одведеним у једине дечје логоре у Европи, и повезаним са застрашујућим геноцидом у „Аушвицу Балкана“, логору смрти Јасеновац, донесе на филмски начин, коначно је ове године, 22. маја, доживео почетак (снимања) у селу Јасеново (!) код Беле Цркве у Јужном Банату

Пре два месеца започео је Лордан Зафрановић снимање свог можда најтежег, свакако најважнијег филмског пројекта, насталог према сценарију најбољег српског филмског сценаристе Арсена Диклића Дјеца Козаре још давних шездесетих година. Од тог доба пројекат је доживео праву калварију потуцајући се од фонда до фонда у Хрватској, али и у свим досадашњим Србијама, изложен свакој могућој врсти опструкције да се истина о беспомоћној деци Козаре, одведеним у једине дечје логоре у Европи, и повезаним са застрашујућим геноцидом у „Аушвицу Балкана“, логору смрти Јасеновац, донесе на филмски начин. „Тај усташки монструозни злочин невиђених размера годинама ме прогања и не могу да се смирим док ту језиву слику не истиснем из себе и тако сперем ту историјску срамоту“, говорио је све ове године Зафрановић. „Ја сам давно започео овај пројекат и ја ћу га завршити“! Понављао је то у безброј прилика, а нека демонска сила чинила је све против њега и његове животне и уметничке мисије док није дошао тренутак да започне стварање готово опсесивне покретне слике коју целога живота носи на души. Диклићев оригинални

сценарио је доживео извесне измене у новој варијанти Зафрановића и Урошке Татомир, као и сам наслов филма, који је засад назван Златни рез ’42. Коначно, ове године, 22. маја, доживели смо почетак снимања овог историјског пројекта у селу Јасеново (!) код Беле Цркве у Јужном Банату, где је наш „филмски чаробњак“, сценограф Миленко Јеремић, који с Лорданом успешно ради још од Окупације у 26 слика, за редитеља изградио импресиван „филмски Јасеновац“. Осим код Јасенова, филм се снима и на другим локацијама (рецимо, у Зрењанину, који дочарава хрватску престоницу из доба НДХ), а наступа галерија најистакнутијих глумаца из Србије и региона.

Главни ликови поверени су глумачким бардовима: Предрагу Микију Манојловићу, Ирфану Менсуру, Леону Лучеву, Ренеу Биторајцу, Аници Доброј, Миловоју Беадеру, али и млађој глумачкој генерацији: Милану Марићу, Катарини Радивојевић, Саши Јоксимовићу, Павлу Менсуру, Алексеју Бјелогрлићу, Миодрагу Драгичевићу и Исидори Јанковић. Ових дана поново смо се чули с Лорданом и ево шта каже: „Упркос низу почетних тешкоћа, веома сам задовољан материјалом и снимање све боље иде. Има снажних, антологијских сцена. Надам се да ћемо добити један светски филм, који српска кинематографија одавно заслужује.“

Зафрановић: Мотив у коријенима Мислим да је ово један формат филма који је захтјевао и захтјева изузетно велику и професионалну екипу. И, наравно, у почетку је било одређених проблема, али екипа се уиграла и сада смо дошли до доста високог нивоа и мислим да ћемо до краја реализирати готово све што смо планирали. А то је важно и за ову кинематографију, која је доста ниско пала у посљедње вријеме што се продукције тиче. На који начин смо до њих дошли? Наравно са одређеним искуством и знањем. С друге стране, и уз помоћ ових људи који су професионално радили и били мотивирани не само због филма него и због теме која је у суштини сваком од њих, како бих рекао, у коријенима, тако да су били мотивирани да се тај филм што квалитетније направи.

Фото: Божидар Зечевић