УКРАЈИНСКО ЖИТО – четврти чин

У осам најнеразвијених земаља стигло је 1.896.077 метричких тона житарица из Украјине, што је тек 6,8 одсто извезене количине из те ратом захваћене земље. Несугласице уочи новог продужења договора о извозу

Кабуки театар везан за извоз украјинских житарица преко Црног мора улази у четврти чин. Мандарин глобо-света Антонио Гутереш и председник комичар Володимир Зеленски прошле недеље су заједно апеловали на продужење Црноморског споразума с Москвом који је омогућио Украјини да извози жито преко морских лука. Зеленски је казао да је Иницијатива за црноморско жито неопходна свету, а шеф УН је подвукао њен значај за глобалну безбедност хране и цене хране. Гладне земље, њих осам, нису се оглашавале. Оне су ионако од извезене 30.817.452 метричких тоне украјинских житарица ускладиштиле 1.896.077 тона или 6,8 одсто од укупно извезене количине.
Земље које су по УН табели означене као „развијене“ добиле су 14.104.113 метричких тона, а земље у развоју 18.713.339 тона. Закључак Гутереша да су путевима Црноморске иницијативе највише профитирале земље у развоју технички је тачан, али ту постоји грешка. Као земље у развоју на Гутерешовој табели су Кина и Турска, Оман, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија… Уједињене нације имају веб-страницу Заједничког координационог центра Црноморске иницијативе за жито с неким општим објашњењима и детаљним подацима. У одељку „Кретање пловила“ налази се веза до одличне Гуглове табеле која пружа укупне податке о терету према дестинацији и роби. Наведена је количина сваке врсте житарица коју су земље добиле захваљујући Иницијативи. Земље су класификоване у четири „разреда“ – земље у развоју, развијене, мање развијене земље и најмање развијена земља.

ХОЛАНДСКИ ПРАСИЋИ Према листи утовара Уједињених нација, 116 милиона људи у Етиопији, која је по критеријуму УН „у развоју“, примило је 282.760 метричких тона житарица, док је 17,8 милиона људи у „развијеној“ Холандији купило 1.920.649 метричких тона углавном кукурузне хране за свиње. Шпанци, дакле, боље од Холанђана воде рачуна о својим свињама.

ОТКРИЋЕ АУСТРИЈАНАЦА И метричке тоне које су ишле према овим адресама потврђују да уколико „вољом Русије“ дође до прекида „житне артерије света“, прети опасност да црне иберијске свиње, од којих Шпанци праве деликатесну хамон шунку, остану гладне и да поскупљење тог гурманског специјалитета додатно оптерети новчанике најбогатијих. Како је то показала и недавна истрага аустријског издања еКСКСпресс, половина украјинског извоза пшенице и кукуруза у ЕУ завршила у магацинима за храњење свиња у Шпанији.
Подаци УН о житном терету ка Шпанији говоре да је ова „развијена земља“ с „високим приходима“ увезла укупно 5.980.657 метричких тона житарица из Украјине, што је невероватних 19,4 одсто од укупне количине, а то је скоро пола увоза земаља ЕУ. Нажалост, ово је само врх леденог брега, чудног рачуноводства и „ненамерних“ грешака „аљкавих бирократа“ који 12 месеци прати Црноморску иницијативу. Укупне наведене количине житарица, према листама утовара које су изашле из Украјине, износе 30.817.452 метричке тоне. Кина, чији је (према табели УН) статус „у развоју“, највише је примила од Украјине – 7.963.950 метричких тона производа од јечма, пшенице и сунцокрета. Турска (такође у развоју) је трећа с укупно 3.289.155 метричких тона.
Интересантно је да Турска купује украјинско жито с попустом од 25 одсто по условима споразума с Украјином. Како је изјавио турски министар пољопривреде и шумарства Фахит Кириши, попуст је био око 100 долара по тони зрна и није чудо што је та земља најгорљивији заговорник наставка транспорта преко Црног мора. Укупан украјински извоз житарица у осам „најнеразвијенијих“ земаља, од којих су седам с „ниским приходима“, износио је 1.896.077 метричких тона или 6,8 одсто од укупног кијевског извоза.

ВИДИМО СЕ У ТЕХЕРАНУ Турски председник Ердоган изјавио је да је већ постигао договор с руским председником око наставка Црноморске иницијативе, што овај није потврдио. Додуше, зна се да ће се председници Русије, Турске и Ирана наћи очи у очи у Техерану 19. јула, док Путинова посета Анкари у августу још није извесна.

ШТА ЈЕ ДОГОВОР О ЖИТУ? Украјина и Русија потписале су одвојене споразуме у августу 2022. којима су поново отворене три црноморске луке у Украјини, које су биле месецима блокиране због рата. Уговор је настао на иницијативу Кијева који је раније окривио Москву да жели да направи „други Холодор“ (велику глад) како би, сем Украјине, храном уцењивала свет. Истом приликом образложено је да су Руси минирали црноморске путеве хране што је демантовало време будући да се за све „откачене“ мине из Црног мора доказало да припадају снагама режима из Кијева.
Истина је да су обе земље главни светски извозници пшенице, јечма, сунцокретовог уља и других приступачних прехрамбених производа на које се ослањају Африка, Блиски исток и делови Азије. Украјина је такође велики извозник кукуруза, а Русија ђубрива. Споразум пружа гаранције да бродови неће бити нападнути када улазе и излазе из украјинских лука. Пловила проверавају званичници Русије, Украјине и УН како би се уверили да носе само храну, а не оружје. Предвиђено је било да се Уговор, који је у време потписивања поздрављен као светионик наде усред рата, продужава свака четири месеца. Досад је обнављан три пута, с тим што је последња два пута то учињено на рок од по два месеца, јер је Русија указала да се обавезе које су УН преузеле према руској страни игноришу и саботирају. У последњој најави прекида споразума руски председник Владимир Путин рекао је да Москва неће продужити договор о житу ако Запад не испуни обећања која су јој дата. „У више наврата смо показали добру вољу да продужимо овај договор, али доста је било“, нагласио је руски председник. Москва сада тврдо инсистира да се укину санкције Руској пољопривредној банци и ограничења у вези са испоруком и осигурањем која ометају пољопривредни извоз. Руси више неће да чују Гутерешова објашњења да „чини све што је његовој моћи“ да обезбеди извршење Уговора који је потписао.

ГДЕ СТАВИТИ РОД? Према подацима Кијева, извоз житарица у 2022/23 (јул/јун) достигао је 49 милиона тона, укључујући 29,5 милиона тона кукуруза, 16,8 милиона тона пшенице и 2,7 милиона тона јечма. Од ове количине, 16,8 милиона тона кукуруза, 8,9 милиона тона житарица и 1,3 милиона тона јечма извезено је из украјинских црноморских лука у оквиру Црноморске иницијативе за жито. Истек Црноморског споразума се поклапа с врхунцем жетве пшенице у Украјини. Пшеница се обично извози од септембра па надаље, ослобађајући складиште за усеве кукуруза тако да би капацитет складиштења за усев кукуруза 2023. могао да постане нови проблем.

ГУТЕРЕШОВА НОВА РЕШЕЊА Ипак, генерални секретар УН покушава да понуди нови договор. Предложио је руском председнику да продужи споразум у замену за повезивање подружнице руске пољопривредне банке с међународним платним системом СВИФТ, што и јесте кључни захтев Москве. Русија би по овом предлогу морала мало да сачека. Међутим, и ту постоји проблем. Европска унија, која свакако има „вајду“ и од крњег спровођења споразума, не разматра враћање руских банака у СВИФТ функцију, али нуди отварање подружнице московске Руске пољопривредне банке на својој територији, што би омогућило трансакције са житарицама и ђубривом, рекла су Ројтерсу прошле недељу три извора упозната с дискусијама око жита. Појашњавајући „урнебесни став“ УН навели су да постоје два проблема са овим помоћним решењем. Први је што одговарајућа подружница Руске пољопривредне банке не постоји у ЕУ. За њено стварање би требало времена, а ЕУ „подружница“ руске банке би Унији дала одређену контролу над извозом. Знало би куда он тече, па би Европска унија могла да притисне земље пријема.

РАТ СЕТВЕ И ЖЕТВЕ Како тврде Украјинци, сетва озимих усева 2022. завршена је до средине новембра и око 4,1 милион хектара засејано је озимом пшеницом на подручјима под контролом владе. У 2021. години, пре почетка рата, у целој земљи озимом пшеницом је засејано око 6,1 милион хектара. Усеви који доспевају на јесен ове године, углавном кукуруз и сунцокрет, на подручјима под контролом владе процењује се на нешто више од 5,6 милиона хектара, што је пет одсто мање од претходне године. У 2023. украјински фармери засејали су 45 одсто мање жита и око 60 одсто мање јесењих усева него пре рата.

Други проблем с плаћањем Русима за извоз житарица и амонијака је „проблем с доларом“. УН су предложиле да створе алтернативни канал плаћања између Руске пољопривредне банке и америчке банке „Џеј Пи Морган“, што су Руси „изненађујуће одбили“. Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је прошле недеље да Москва није задовољна предлогом Гутереша и ЕУ око повратка пословања руске банке у канале плаћања. Русима не пада на памет да дају ЕУ контролу над руским извозом. Она је подсетила да је „Житни договор“ имао два дела. Први се односи на приступ бродова украјинским лукама, а други на нормалан извоз житарица и ђубрива из Русије. Русија је омогућила први део споразума, а Запад је колективно блокирао други део. „Дуготрајно креирање ексклузивних канала плаћања које Запад може блокирати и контролисати није решење које ће Русија подржати“, прецизирала је она.
Последњи брод који је пловио у складу са споразумом посредством УН напустио је луку Одеса рано у недељу, 16. 7, пре истека рока за продужење споразума. Русија није пристала да региструје нове бродове од 27. јуна. Портпарол УН рекао је да Гутереш чека Путинов одговор на предлог за продужење споразума. С друге стране, експерти са Запада указују да извоз руских житарица преко Црног мора није угрожен јер су они за 12 месеци извезли рекордних 45,5 милиона тона житарица, као никад у историји.