Ризични апатриди

Србија и мигранти

Политика управљања миграцијама некоме је мајка, а некоме маћеха. Наше хваљење да смо на том пољу допринели стабилности Европе не говори да се проблем илегалних миграната код нас не смањује, већ додатно расте

Наводи о Србији као тампон-зони јављали су се годинама уназад када је преко њене територије прошло преко милион миграната, уз страх да се наша земља не претвори у својеврсни сабирни центар. И трилатерални самит у Бечу Србије, Аустрије и Мађарске, одржан пре неколико дана, уприличен је поводом миграната – председник Србије Александар Вучић, премијер Мађарске Виктор Орбан и аустријски премијер Карл Нехамер разговарали су о свим безбедносним питањима стратешки значајним за три државе, поготово имајући у виду ризике и све веће изазове којима смо изложени и ми и цела Европа.
После потписивања трилатералног Меморандума о даљој сарадњи како би се илегалне миграције држале под контролом, Вучић је рекао да је поносан на улогу Србије у доприносу стабилности Европе, што је београдска „Политика“ ставила на ударно место на насловној страни. „Задовољан сам што смо добрим делом спровели у дело оно о чему смо разговарали и што је Аустрија у првој трећини године смањила за 18 одсто број тражилаца азила него што је имала претходне године. Ми смо спремни да наставимо да радимо и даље, посебно на граници са Северном Македонијом. Верујем да ћемо ово питање миграција успети да држимо под контролом. Верујем да ћемо сви заједно пронаћи начин да променимо трендове…“, поручио је Вучић из Беча.
Око 13.000 миграната прошло је кроз Србију од јануара до марта, податак је Комесаријата за избеглице и миграције Србије, док их је током 2022. евидентирано нешто више од 124.000, а од почетка светске избегличке кризе кроз Србију их је прошло више од милион. Прошлу годину обележио је повећан прилив људи из Азије и Африке – више од трећине миграната у 2022. било је из Авганистана, нешто мање из Сирије, из Пакистана око 12 одсто, Марока осам посто и четири одсто из Индије.

БАЛКАНСКА РУТА Већ устаљена Балканска рута, од Турске, преко Грчке, Северне Македоније и Србије, у правцу севера ка Мађарској и запада ка Босни и Херцеговини и Хрватској, најактивнија је била у 2015. години, када је њоме прошло више од милион миграната. Данас је она много тежа, што због појачане контроле Агенције за европску граничну и обалску стражу (Фронтекс), што због комплетирања ограде дуге 175 километара коју је Будимпешта 2022. изградила на југу према српској и хрватској граници преко које мигранти и даље покушавају да уђу у земље ЕУ са српско-мађарске границе.
У медијима се стално објављују примери тих покушаја, попут оног с краја прошле године, када је царинска служба пронашла 24 особе у малој камионској шупљини, или покушај других да скривени у карго возилима на прелазу Батровци, преко Хрватске уђу у Европску унију.
За откривене илегалне мигранте, најчешће без докумената, службеници Управе граничне полиције најпре утврђују идентитет и узраст, али и евентуалну потребу за медицинским или другим збрињавањем, и обавештавају надлежне службе. Уколико мигрант затражи азил у складу са законом, издаје се потврда о томе и од тог тренутка му је омогућено да поднесе захтев за азил и покрене поступак за добијање азила. Ако илегални мигрант не поседује личну исправу на основу које је могуће утврдити идентитет, уз узимање отисака прстију и фотографисање, следи провера кроз расположиве базе података.
Код лажних докумената био је чест случај да махом као датум рођења бележе 1. јануар, па се спекулисало да мигранти толико воле Нову годину због наде у нови почетак коме се надају у новим земљама, или разлог може бити различито рачунање времена, као рецимо у Авганистану.
Највећи прилив је из правца Северне Македоније и Бугарске, па Србији при контроли границе с Бугарском помаже Фронтекс, док у контроли границе са Северном Македонијом помоћ у управљању границом пружа директно ЕУ. Управо погранични појас код Прешева на граници са С. Македонијом, где граница пролази кроз неприступачан, на неким деловима веома суров терен, једна је од неуралгичних тачака мигрантске кризе, која је због грађанских ратова и промена режима у азијским и афричким државама натерала више од милион људи на дуг, неизвестан и опасан пут који води и кроз Србију.
Цене за илегално превођење миграната су све веће јер је на границама све више модерне технике која отежава тај посао. Софистицирану опрему попут термовизијских камера, за новонастале изазове с којима се Србија суочила када је почела мигрантска криза, донирала је ЕУ, чија подршка се, осим у опреми, огледала и у обукама припадника Граничне полиције, побољшању услова боравка и смештаја и полицајаца и миграната.
ЕУ годинама подржава нашу земљу у области управљања границом кроз Уговор о секторској реформи за интегрисано управљање границом, што се ослања и на препоруке из Поглавља 24 приступних преговора Србије и ЕУ које третира области правде, слободе и безбедности. Тим уговором ЕУ је подржала Србију са 28 милиона евра, од чега је 22,86 милиона евра била директна буџетска подршка.
Па ипак, многи који се баве проблематиком миграција су песимисти у покушају Србије да се обрачуна с кријумчарима јер и кријумчари раде по принципу понуде и потражње и биће их док буде миграната. По подацима српске полиције, кријумчари за транзит преко Србије и илегални прелазак границе наплаћују од 1.000 до 6.000 евра по човеку.
Законом је за кријумчаре предвиђена казна од шест месеци до пет година затвора, док су казне веће за чланове организованих криминалних група. Пре нешто више од годину дана Више јавно тужилаштво у Врању саопштило је да су за кријумчарење људи оптужене 292 особе, да је донето 300 осуђујућих пресуда, те да је истрага вођена према 369 лица од 2015. до 2021. године. Основно јавно тужилаштво у Суботици и Основно јавно тужилаштво у Сенти, градовима преко којих ка Мађарској пролазе мигранти, у децембру је за Радио Слободна Европа потврдило да је у последње три године међу осуђенима за кријумчарење људи било највише држављана Србије.

УЗАЛУДНЕ КАЗНЕ У шестоцифреном броју евидентираних миграната у протеклој години на територији Србије било је и оних који су починили кривична дела и прекршаје, те је изрицана и мера удаљења странаца из земље, тј. депортација, која у највише случајева није могла бити спроведена. Ни много богатије државе од наше не би могле да поднесу тај финансијски терет. На пример, питање је и како особу из Авганистана или Пакистана вратити у ту земљу с обзиром на то да известан број њих и нема где да се врати или не смеју назад због ратних сукоба, своје ратне прошлости, освете… А ниједна земља из окружења, али и друге државе Европе не показују намеру да приме те мигранте, а нарочито не оне који су имали проблема са законом.
Пре бечког самита Србија, Мађарска и Аустрија су у новембру прошле године договорили јачање заједничке заштите граница. Потписани меморандум подразумева и ангажовање више полицајаца на граници са С. Македонијом јер највише миграната у Србију стиже преко те земље и Бугарске. На инсистирање из Брисела, Србија је у октобру укинула слободни визни режим с Тунисом и Бурундијем након што је ЕУ утврдила да мигранти из тих земаља долазе преко Београда.
Фронтексови подаци показују да су све поменуте мере утицале на то да Западни Балкан више не буде на врху листе региона с највише илегалних миграната који улазе у ЕУ, што ће рећи да је првенствени разлог за то Србија, која је, како наводе, ускладила своју визну политику с ЕУ, па више ниједна земља из које мигранти улазе у Унију нема слободни визни режим са Србијом.
Не треба губити из вида парадокс – да илегални мигранти, у стари, у Србију долазе из Европске уније, најчешће из Грчке и Бугарске, чланица ЕУ, па се поставља питање зашто се спречавање њиховог кретања не одвија у далеко већој мери у тим земљама. ЕУ даје милијарде долара да би Турска задржала избеглице на путу ка Европи, па су ови милиони евра подршке Србији „пљуцкавица“ у односу на суме које добија Турска.
Овде се с времена на време подсећа и на прописе Споразума о реадмисији, којим је уређена реадмисија држављана трећих земаља и лица без држављанства (апатрида), као и чланова њихових породица. Довољна је, рецимо, само претпоставка да је у време незаконитог уласка у другу земљу лице поседовало важећу дозволу боравка издату од стране Републике Србије (чл. 3). Ако се присетимо, овдашње власти су, у време најжешћег избегличког прилива (када је немачка канцеларка Ангела Меркел изјављивала да су мигранти, због недостатка раде снаге, добродошли у Немачку), изричито навеле да је Република Србија прва у Европи пописала све мигранте који су дошли у њу, па сви који су преко Србије прешли у земље ЕУ могу бити легално враћени нама, пошто их је Србија снабдела „prima facie“ доказима постојања услова реадмисије.
Немири и изгреди које праве мигранти по Европи, у Француској пре свега (у Холандији је пала влада због миграната), подгревају страх да ће ЕУ бити приморана да враћа мигранте којима није одобрен азил у тзв. сигурне земље из којих су ушли у чланице ЕУ. Пошто је Србија проглашена сигурном земљом, у њу ће по уговору о реадмисији бити враћени сви мигранти којима није одобрен азил, а који су у ЕУ ушли из Србије. Речено је већ да Србија неће моћи да те мигранте врати у С. Македонију, из које су ушли у Србију, јер је С. Македонија проглашена несигурном земљом за мигранте. Додуше, од српских власти стижу умирујуће поруке да тако нешто није могуће без наше сагласности.
На миграције утичу многи фактори а трендови показују њихов раст, па је могуће очекивати и интензивнији прилив миграната у Србију, нарочито због последица земљотреса у Турској, али и односа Бугарске и Грчке према избеглицама.
Комесаријат Србије за избеглице и миграције саопштио је 30. јануара да је током претходне године у прихватним центрима и центрима за азил евидентирано 124.127 миграната. У 14 прихватних и центара за азил смештено је 2.207 миграната и избеглица, док је у истом периоду прошле године тај број износио 4.655.
Извршни директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је пак да у сваком тренутку у нашој земљи борави више од 10.000 избеглица, махом из Азије и северне Африке, а од почетка године, за седам месеци, кроз Србију је прошло више од 65.000 људи, док је већина успела да оде даље.
Ђуровић за Танјуг наводи да су смештајни капацитети Комесаријата за избеглице 4.500 људи, те да из тог разлога многи проналазе приватни смештај, али има и оних који остају без крова над главом. Истиче да је посебно тешка ситуација на северу земље, где је свакодневно више од 3.000 људи на отвореном. Уз то, како каже, имамо и ситуацију да Мађарска свакога дана „гура“ назад у Србију минимум 600 људи мимо споразума о реадмисији, а викендима их буде од 1.000 до 3.000.
СВЕ ДУЖЕ У СРБИЈИ Забележено је да се поједини мигранти задржавају дуже, а други краће, а просечно време задржавања (2022) било је 16 дана. Током 2021. просечно време задржавања било је 30 дана, а у 2020 – 36 дана, саопштио је Комесаријат, мада најновија студија „Могућности и препреке за укључивање избеглица и миграната у главне токове друштва у Србији“, Фондације Конрад Аденауер, удружења „Атина“ и Македонског удружење правника уз подршку Европске уније, показује да мигранти више нису само у транзиту већ у просеку остају у земљи око 10 месеци.
Од 65.000 људи, свега 2.653 је успело да изрази намеру за азил у првих седам месеци ове године, а од тога је 10 и добило азил. Током 2022. само 25 особа је добило позитивно решење о заштити, од чега је 15 добило тзв. супсидијарну заштиту, а 10 статус избеглице, односно решење о азилу.
Ситуацију погоршава и стално враћања из Мађарске, Хрватске и Румуније, а ти који су враћени често су угрожени здравствено или психосоцијално и потребна им је помоћ. У тим ситуацијама се појављују и кријумчарске групе које покушавају да им обезбеде смештај и поновно кријумчарење.
Иницијативе да се миграције сузбију и зауставе путем физичких ограничавања на границама и кроз подизање ограде представљају краткорочну меру која не решава узроке миграције. Тако да ни хваљење с врха власти о нашем доприносу стабилности Европе тешко „пије воду“.

Један коментар

  1. Мислим да је њима огађен живот у земљи у коју ипак желе да се врате . Апатриди не постоје.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *