ПАВЕЛОВЕ МУКЕ С РУСИМА

Нови шеф чешке државе Петр Павел, раније високи званичник НАТО-а, сада, као велики „навијач“ Украјине у рату с Русијом, залаже се и да Руси који живе у западним земљама буду стављени под строги надзор безбедносних служби

Новоизабрани председник Чешке Петр Павел, који је на тој функцији од марта, протеклих стотинак дана своје владавине више је, чини се, био заокупљен руско-украјинским ратом, односно размишљањем како да се победи Русија, него домаћим питањима, иако ситуација у тој средњоевропској земљи, са 10,5 милиона становника, није најсјајнија – у време његовог ступања на положај инфлација је била двоцифрена, а грађани су, у неколико наврата, с масовних митинга упозоравали власт да се мање бави поменутим оружаним сукобом, а више економским проблемима у циљу побољшања живота својих грађана. Павел, бивши генерал и дуго високи званичник НАТО-а, као да не може да изађе из старе улоге, па га ратне теме заокупљају много више од мирнодопских.
У више ситуација, како су приметили поједини аналитичари, понашао се на начин примеренији генералном секретару западне војне алијансе Јенсу Столтенбергу, него шефу једне државе чланице НАТО-а. Павел, кажу, није пропустио ниједну прилику да се, у јавним наступима или интервјуима, заложи за оштро кажњавање Русије и пружање безрезервне војне и сваке друге помоћи Украјини, како би режим Владимира Зеленског био ратни победник. Такав ангажман обележио је и његову прву инострану турнеју, током које је посетио Словачку, Пољску и Немачку, о чему ћемо у наставку текста.

АПЕЛ ЗА НАДЗОР РУСА У ЕВРОПИ Пре неколико дана Павел је јавно затражио строг надзор над држављанима Русије који живе у западним државама, зато што, како је објаснио, њихова земља учествује у поменутом рату. „Све Русе који живе у западним земљама треба пратити више него пре, јер су грађани земље која води агресивни рат“, рекао је Павел у интервјуу чешком огранку Радија Слободна Европа, који финансирају САД.
Чешки председник је ситуацију с Русима на Западу упоредио са оном с почетка Другог светског рата у САД када је становништво јапанског порекла, после оружаног напада Јапана на Америку (Перл Харбор), стављено под режим јаког надзора. „Може да ми буде жао тих људи, али то је, једноставно, цена рата“, нагласио је Павел. На питање новинара под чији би надзор требало да дођу Руси у западном свету, шеф чешке државе је имао спреман одговор: „Под надзор безбедносних служби“, казао је уверен да се његовом предлогу нема шта замерити.
Око 120.000 становника САД јапанског порекла је, у Другом светском рату, држано под тоталном контролом америчких власти, односно оружаних снага. Председник Џорџ Буш се, 1991. године, због тога извинио Јапану, а да ли ће то учинити и Павел у односну на Русе у западним земљама, остаје да се види. Његова досадашња реторика у вези с ратом између Русије и Украјине даје мало наде да ће се то десити. Поједини посматрачи чак не искључују могућност да Павел затражи да се о његовој идеји проговори на самиту НАТО-а, 11. и 12. јула у Вилњусу, где очекује више „снажних изјава“ у корист Украјине, а против Русије. Чешки председник је већ посетио Кијев, после чега је појачао залагање да се Украјина, што пре, прими у Европску унију (ЕУ) и НАТО.

ПРЕДСЕДНИЧКА ТУРНЕЈА КАО РАТНА АГИТАЦИЈА Кад је, након победе у председничкој трци над бившим премијером и заговорником умереније политике према Москви Андрејом Бабишом, заузео челну позицију у земљи, Павел је објавио да ће Чешка свесрдно помагати Украјину и подржавати све санкције које Запад буде уводио Русији. Своју прву председничку турнеју, током које је посетио Словачку, Немачку и Пољску, искористио је да од својих домаћина затражи да буду још издашнији према режиму и Кијеву и максимално оштри према Москви.
У Словачкој, по традицији првој иностраној дестинацији новоизабраних чешких председника, Павел је комшијама Словацима предочио да ће, помажући Украјини, „помоћи самима себи“. При томе им је, педантношћу добро обавештеног високог официра, издиктирао шта је у том тренутку било најпотребније власти Зеленског да би одржала снагу и морал војске. Поменуо је оклопна борбена возила, противавионске и противракетне системе, чак и муницију. „Кијеву дневно треба 10.000 артиљеријских граната“, казао је тада бивши генерал, изражавајући жаљење што руска војска нема такав проблем. Павел је још тада најављивао украјинску контраофанзиву, као неопходан корак иза којег треба да стане цео НАТО.
Идентична ситуација поновила се у Пољској, где је инсистирао да се војска Украјине хитно опреми за почетак копнене офанзиве, како би се на свим заинтересованим странама избегло „осећање умора од рата“. Павел је, том приликом, указао да приближавање избора у САД није повољна околност за Кијев, зато што ће се Америка тада „више бавити Кином него Украјином“, а могла би и да прекине слање наоружања режиму Зеленског.
У Берлину, где се састао с немачким колегом Франком Валтером Штајнмајером, Павел је главно питање помоћи Украјини допунио гласним размишљањем о „неопходности појачаног присуства НАТО-а на источном крилу те алијансе. Иако је изразио уверење да ће члан 5 НАТО споразума о колективној одбрани све чланице и убудуће поштовати, домаћину је пренео лични утисак да би гаранције одбране савезника ваљало нагласити већим присуством трупа на источном крилу и знатно већим бројем заједничких војних вежби.
Немцима се посебно допао Павелов став да би Немачка требало да преузме лидерску позицију у сектору европске безбедности, јер би то, како је нагласио, „ојачало такозвани европски стуб НАТО-а“. Уз то се изјаснио и за лидерство Немачке у економији и реконструкцији Украјине, „када за то дође време“.
Занимљиво је, свакако, да је Павел, као оперативац НАТО-а (био је на челу Војног комитета, главног саветодавног тела генералног секретара Алијансе) имао много блаже ставове од садашњих кад је реч о односу НАТО-а према Москви. Говорио је да „Запад не сме да диже баријере према Русији“ и да је неопходан стални дијалог две стране. Они који га боље познају кажу да је његов садашњи радикализам последица губљења поверења у Русију после њеног напада на Украјину.