КОНАЦ ДЕЛО КРАСИ

На 23. Међународном фестивалу оргуља – Dies Organorum ове године много савремене музике, СОКОЈ је један од спонзора. Музичка уредница Љубица Солунац и музиколог Дамјана Његић испред КЦБ-а пожртвовано и зналачки су водиле оргуљски фестивал, а публика је пунила Катедралу

Изванредним реситалом посвећеном Ј. С. Баху у извођењу Џеремија Џозефа, оргуљаша Бечке дворске капеле, заокружен је на прави начин 23. Међународни фестивал оргуља – Dies Organorum. Прави Гран финале за фестивал који је ове године одржан у Катедрали Блажене Дјевице Марије од 26. 6. до 6. 7. у организацији Културног центра Београда и уз помоћ већег броја спонзора и пријатеља фестивала.
Гостовање Џеремија Џозефа помогао је Аустријски културни форум у Београду, који нам је омогућио да уживамо у музици мајстора барока и у интерпретацији мајстора на оргуљама. Џозеф је свакој композицији дао индивидуалан звук, користећи све могућности регистара оргуља зналачки и врло музикално. У том погледу издвојили бисмо Коралну партиту (Partite diverse BWV 768), у којој је свака фраза дисала и живела за себе, а све у оквиру непогрешиве целине. Шестогласни ричеркар из збирке Музичка жртва приказао је познавање контрапунктског материјала, увек у служби музике, да би на крају монументално зазвучала Хроматска фантазија и фуга у аранжману Макса Регера. Регер је Баховом оригиналу додао још звучне боје и снаге, за ефектан крај концерта. Џозеф виртуозно влада инструментом, али увек, увек, у служби музике и идеје, па су оргуље звучале племенито и у најјачим форте деловима. Расни оргуљаши увек се издвајају лепотом звука.
Фестивал је отворио мађарски оргуљаш Жолт Месарош, програмом који је обећавао више него што је испунио. Пошто се Месарош интензивно бави опусом за оргуље Франца Листа, на програму су биле Листове Утеха у Дес-дуру (неинвентивна у односу на Листове клавирске композиције), Ave Maria d’Arcadelt и Варијације на тему Weinen, Klagen, Sorgen, Zagen. Технички захтевне и хармонски најкомплексније у програму, варијације су цркву испуниле звуком, али не и инспиративном музиком. Као прави патриота, Месарош је извео своју скромну Концертну увертиру Омаж Кодаљи Золтану и Тему и варијације оп. 36 Дохнањија, али и комад Луја Вијерна. Најефектнији је био хор ходочасника из Вагнерове опере Танхојзер у Листовој обради за оргуље. Велика музика увек остаје велика, упркос.
Наша оргуљашица и пијанисткиња Милкица Радовановић, са сталним боравком у Норвешкој, наступајући први пут као оргуљаш код нас, одабрала је ефектну и ултрапознату Токату и фугу у де-молу Ј. С. Баха као увод. Желећи да представи своју технику, одабрала је пребрза темпа и прегласне регистре, те су се хармоније мешале у цркви која није довољно велика за такав звук. Бахов Корални прелудијум није поседовао потребни мир и контемплативност, осећало се пијанистичко фразирање, док је Регерова Корална фантазија зазвучала моћно и тонски и музички. Листов Прелудијум и фуга на мотив BACH нису досегли до Бахових висина, а Фантазија Јохана Квандала била је предах пред виртуозни Алегро из Оргуљске симфоније Шарл-Марија Видора. И овде су виртуозитет и прегласни звук оргуља помешали многе хармоније и фразе које, ипак, чине музику – музиком. Чини се да су дивне Занинове оргуље ове године изгубиле тонску племенитост и заобљеност, добиле рески и агресивни звук, који је скоро неподношљив у фортисимо деловима. Звуче некако плебејски, а не аристократски. Нејасно је шта се ту променило, осим можда штимовања и одржавања, које, можда, ове године спроводи неко други а не генијални познавалац оргуља Марио Бјелановић. О томе треба размислити.
Доминик Зустек (Немачка), Золтан Борбељ (Србија), Хор и симфонијски оркестар РТС у Литургији Гречањинова, Милица Сабљић и Андреј Ивановић са светлосним перформансом Изванредног Боба, концерт за децу од три до шест година Вишње Димитријевић (Артиш лаб) и концерт полазника Летње школе оргуља пружили су, сваки на свој начин, свестрани преглед музике за оргуље. Ове године, много савремене музике, СОКОЈ је један од спонзора. Музичка уредница Љубица Солунац и музиколог Дамјана Његић испред КЦБ-а пожртвовано и зналачки су водиле оргуљски фестивал, а публика је пунила Катедралу. Шта више пожелети?