JEDAN ZA SVE, SVI ZA KURTIJA

Piše Časlav Ocić

Odgovor akademika Časlava Ocića na reagovanje Izvršnog odbora SANU (Grube neistine i konfabulacije, Pečat, 7. jula 2023, str. 52)

Dana 23. juna 2023. u Pečatu sam objavio otvoreno pismo generalnom sekretaru SANU akademiku Nebojši Laliću protestujući protiv zabrane objavljivanja zbornika radova s naučnog skupa o Kosovu i Metohiji održanog 25. februara minule godine u SANU. Na to pismo reagovao je 7. jula kolektiv Izvršnog odbora Predsedništva SANU (Grube neistine i konfabulacije, Pečat br. 769, str. 52).
Odluku o štampanju pomenutog Zbornika (na osnovu referata šestorice recenzenata, od kojih su dvojica akademici – Basta i Ocić) donelo je jednoglasno (sedmočlano) Odeljenje društvenih nauka 2. marta 2022. godine. Sutradan , 3. marta 2022. održana je on-line sednica Predsedništva sa koje je (tadašnji) predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić izdao Saopštenje kojim blokira štampanje Zbornika o KiM. Na to saopštenje sam pre više od godinu dana reagovao pismom predsedniku, koje je on ignorisao, tako da sam 9. novembra 2022. odlučio da ovo pismo proglasim javnim (Časlav Ocić: Odugovlačenje štampanja zbornika SANU o KiM direktno šteti nastojanjima da se sačuva teritorijalna celovitost Srbije, Stanje stvari, https://stanjestvari.com/2022/11/09/caslav-ocic-pismo-vladimiru-s-kosticu/).
Moji (donekle ažurirani) komentari tog predsedničkog Saopštenja (naslovljeni kao: Nove pretnje ili labudova pesma odlazećeg /?/ kolaboracionističkog predsednika SANU Vladimira S. Kostića) mogli bi da posluže kao odgovor na Reagovanje IO SANU od 7. jula. t. g. Stoga sam ih i poslao redakciji Pečata. Dobio sam odgovor od redakcije da je moj tekst preobiman (šest stranica Pečata mog odgovora u odnosu na jednu stranicu Reagovanja IO SANU) tako da ću, uvažavajući zahteve Pečata u pogledu ograničenosti prostora (12.000 slovnih znakova), sažeto izneti zaključni deo mog Otvorenog pisma akademiku (ekspredsedniku SANU) V. S. Kostiću i ukratko odgovoriti na Reagovanja IO SANU. Integralnu verziju mog odgovora objaviću na nekom drugom mestu.
Pomenuto Saopštenje ekspredsednika akademik V. S. Kostić objavio je krajem jula 2023. u Godišnjaku SANU CXXIX za 2022. Godišnja skupština SANU održana je krajem maja 2023. Na njoj je usvojen izveštaj o radu, naknadno predstavljen u Godišnjaku za 2022. Pitanje: Otkud preštampavanje Saopštenja predsednika/predsedništva od 3. marta 2022. u Godišnjaku objavljenom krajem juna 2023. godine u odeljku gde se samo (sažeto u dve do tri rečenice) nabrajaju odluke donete na Predsedništvu, ali ne i predsedničke poslanice („saopštenja“), i to u integralnoj verziji. Odgovor: tako se neformalno predsednikovo Saopštenje čarobnim štapom pretvara u demokratsku odluku Skupštine koju niko, nikad i ni pod kojim uslovom ne sme da menja. To je glavni smisao višekratnog javnog zaklinjanja novog predsednika SANU u „kontinuitet“ (v. njegov intervju u nedeljniku Vreme). Ako je igde potreban diskontinuitet u radu (i odlučivanju) SANU, onda je to raskid s kostićevskom kvazidemokratskom alhemijom (i terorom tzv. demokratske većine) koji su postali rutinski u vreme njegovog drugog mandata.
To (predsedničko) saopštenje (od 2. marta 2022) šira je verzija Reagovanja kolektiva („demokratske većine“ otelotvorene u permanentnom jednoglasju) IO SANU, odnosno Reagovanje je sažetak Saopštenja.
I površnim čitanjem moglo bi se zaključiti da je u oba slučaja reč o jednom te istom autoru, jer i Reagovanje i Saopštenje odiše istim stilom, koji krasi Predsednički Orvelovski dvogovor (doubletalk), pregnantno definisanim Kostićevim čuvenim postpostmodernističkim koncepcijskim i metodološkim (retrofuturističkim) CREDO-m: „Ja kao skeptik fanatično verujem…“
Kada sam predsednikovo Saopštenje (ne odluku Predsedništva, jer nikakva odluka i ne može da se donese pod tačkom „saopštenje“; tako da predsednikovo Saopštenje nema nikakvu pravno obavezujuću snagu i mogao bih ga ignorisati kada u žalosnoj praksi SANU u poslednjih osam godina usmene zabrane predsednikove imaju faktički veću snagu nego formalnopravne odluke nadležnih organa; primer: ukidanje rada Odbora za ekonomske nauke i Akademijskog odbora za proučavanje stanovništva, uzurpiranje mesta predsednika tih odbora u organizovanju skupova i štampanju knjiga na teme koje nisu u saglasnosti sa zvanično usvojenim planovima istraživanja u Akademiji – ekonomske ideje Šošane Zubof, rodna ravnopravnost u Srbiji, itd. i tsl. – sve u sklopu projekta zatiranja društvenih i humanističkih nauka u SANU); dakle, kada sam to Saopštenje pročitao do kraja, video sam da njime dominira lični ton, ono je subjektivno (vidi se da je to uradak jednog čoveka a ne timski rad nastao posle „opsežne diskusije“), nimalo analitično, dakle, neobjektivno. Insinuatorsko i osvetnički denuncijantsko. Zato pršti besom i kipti mržnjom. Očekivao sam argumentovanu analizu kvaliteta saopštenja i debate na predmetnom naučnom skupu, kakvu je, na primer, dao novinar Politike u prilogu od pola strane ovog uglednog lista nekoliko dana posle održanog skupa.
Umesto očekivane argumentovane analize kvaliteta saopštenja i debate na predmetnom naučnom skupu, dobio sam patetičnu kuknjavu Predsednikovu i ogovaranje i etiketiranje mog karaktera i ponašanja, sve to izrečeno apriorno, apodiktički, diskriminatorski i, da ponovim, s neskrivenim mržnjom. Na primer: „Predsedništvo SANU je prilikom odobravanja ovog skupa bilo svesno da skupovi koje organizuje akademik Ocić nose dozu problematičnosti za Akademiju.“ To tvrdi čovek koji je u poslednjih nekoliko godina utrošio ogromnu energiju u, najpre, sprečavanje održavanja naučnog skupa o KIM, a potom cenzurisanje i blokiranje štampanja zbornika radova s tog skupa. Zbornik SANU i kosovsko pitanje. Sto pedeset dokumenata, ur. Časlav Ocić, Beograd 2021, 518 str. (https://stanjestvari.com/2021/04/24/sanu-kosovsko-pitanje/) svojevrsna je (crna) hronika višegodišnje borbe da se u SANU organizuje naučni skup o Kosovu i Metohiji, kao što je ovo pismo isečak iz svojevrsnog letopisa borbe da se zbornik radova o Kosovu i Metohiji objavi, odnosno zabrani.
Znatan deo predsednikovog Saopštenja zauzima žalopojka predsednika Vladimira S. Kostića zbog duševnih patnji koje mu je „zli volšebnik“ Ocić naneo na skupu o Kosovu i Metohiji (a povodom još jedne „zloupotrebe ’foruma’ od strane Ocića“) što kod posmatrača sa strane stvara utisak da tema skupa od 25. februara o. g. nije bio Kosmet nego Predsednik Vladimir S. Kostić i njegovi jadi („duševne patnje“).
Apelovao bih na predsednika da se okane opstrukcije štampanja zbornika radova s naučnog skupa Ekonomski, svojinskopravni i demografski aspekti kosovskometohijskog pitanja, drugim rečima, da odobri da rukovodilac sektora za izdavačku delatnost gospođa Snežana Krstić–Bukarica uputi zahtev za ISBN i CIP nadležnim institucijama (oba podatka se dobijaju najduže za dva dana), a takođe uputi zahtev za ponudu potencijalnim štamparskim preduzećima. Kod nje se već više meseci nalazi rukopis zbornika, koji sadrži i elemente (podatke) za pomenute zahteve. Rukopis je u niskoj rezoluciji (kako bi mogao da se šalje običnom e-poštom). Podatke o ISBN-u i CIP-u, kao i nazivu štamparije, proslediću timu koji je prelamao knjigu. Čim unese tražene dopune „prelamački“ tim će pripremiti verziju s višom rezolucijom potrebnom za štampanje. Ta verzija će promptno (mojim posredovanjem) biti prosleđena Sektoru za izdavačku delatnost. Tu verziju (na CD-u) Sektor može onda da uruči štampariji koja je dala najpovoljniju ponudu.
Još verujem da ni aktuelni ni bivši predsednik SANU, ni novi-stari članovi IO SANU ne mogu da spreče štampanje zbornika o Kosmetu s grbom SANU. Nije im pošlo za rukom ni cenzurisanje održavanja skupa o KIM, uprkos trogodišnjim grčevitim (i neprincipijelnim) naporima da se Ocić spreči u njegovoj „neprijateljskoj“ raboti kritike Kostićevog stava o Kosovu i Metohiji. Pa neće ni ovo.
Verujem da Predsednik ima intelektualni i moralni kapacitet da udovolji mojoj molbi, tj. da bezodvlačno preduzme potrebne mere da zbornik što pre ugleda svetlo dana, i da time zaustavi, ovim povodom uslovljeno, opadanje ugleda SANU u javnosti.
Svako odugovlačenje sa štampanjem ovog Zbornika direktno šteti državnim i nacionalnim interesima, odnosno nastojanjima da se sačuva teritorijalna celovitost Srbije.
Kao što svaki čitalac može da vidi, ovo moje Otvoreno pismo iz prošle godine i danas je aktuelno, iako se u Reagovanju IO SANU tvrdi da
1) oni gorljivo rade na „srpskom pitanju“ uopšte pa i na kosovskom „potpitanju“: „Iz (Ocićevog) Otvorenog pisma je jedino (delimično) tačno nabrajanje svih aktivnosti unutar SANU poslednjih decenija posvećenih pitanjima Kosova i Metohije, iako je i ono nepotpuno i selektivno…“ Zamerka mojoj selektivnosti odnosi se na knjigu Secesija sa stanovišta unutrašnjeg i međunarodnog prava i njene političke posledice: zbornik radova sa naučnog skupa održanog 3. juna 2020. godine / glavni urednik Zoran Knežević; urednik Kosta Čavoški – Beograd: SANU, 2020. Tu knjigu sam izostavio jer se ona odnosi na secesiju uopšte, marginalno na kosovsku secesiju: od 17 priloga svega četiri se odnose na Kosovo i Metohiju, (str. 203–309). Preostalih 13 grupisano je u dva dela: sedam na secesiju uopšte (str. 23–200) i šest na samoopredeljenje i secesiju u drugim državama (str. 313–457). Osim toga na priloženoj reprodukciji brošure-poziva za skup o (prvenstveno) kosovskom secesionizmu (kako je prvobitno planirano) ilustrovana slikom iz američke „secesije u secesiji“ (Građanski rat u Americi 1861–1865), a ne, na primer, Lubardinim Kosovskim bojem. Na to sam svojevremeno javno reagovao (v. https://www.ljudigovore.com/2021/02/akademik-caslav-ocic-secesija-americka-ili-kosovska/).
2) Obaveštava da su sredstva za štampanje zbornika o KIM obezbeđena.
Međutim, nema odgovora na glavno pitanje: zašto Zbornik nije otišao u štampu. Jer su se za to stekli svi uslovi:
sve „primedbe“ su odavno uvažene i otklonjene,
odluka Odeljenja društvenih nauka o štampanju Zbornika je neopoziva,
predsednik SANU je obezbedio sredstva…
U Reagovanju IO SANU ne pominje se datum izlaska Zbornika iz štampe (a iz tona izjašnjenje se vidi da nemaju nameru da Zbornik štampaju), ali zato, silno se srdeći, energično demantuju da akademik Lalić „radi za Kurtija“. Ovim Reagovanjem u Pečatu članovi IO SANU otkrivaju da de fakto za Kurtija ne radi samo akademik Lalić nego i svi članovi Izvršnog odbora: akademici Zoran Knežević, Zoran Popović, Miodrag Marković i Stevan Pilipović; odlazećeg Predsednika Kostića da i ne pominjem. U čijem je interesu ako ne Kurtijevom da se Zbornik ne štampa? I zbog čega bi se moja puka konstatacija te činjenice imala smatrati „grubom neistinom i konfabulacijom“?
Da skratim: očekujem da, što pre, od akademika Nebojše Lalića, generalnog sekretara SANU, dobijem informaciju da je najzad Zbornik o KIM (tog i tog datuma) otišao u štampu.

U Beogradu,
10. jula 2023