IZLOG KNJIGE

Urednik i priređivač Ze’ev Rozenkranc
PUTNI DNEVNICI ALBERTA AJNŠTAJNA
Akademska knjiga

Zajedno s tadašnjom ženom Elzom Ajnštajn, kasne 1922. godine, Albert Ajnštajn krenuo je na putovanje po Dalekom i Bliskom istoku koje je trajalo pet i po meseci; bili su to delovi sveta koje slavni fizičar nikad ranije nije posetio. Ajnštajnov zgusnut raspored činile su posete Hongkongu i Singapuru, dva kratka zadržavanja u Kini, šestonedeljna tura predavanja u Japanu, dvanaestodnevni obilazak Palestine i tronedeljna poseta Španiji. U ovom izdanju nalazi se kompletan dnevnik koji je Ajnštajn vodio tokom ovog važnog putovanja. U dnevničkim beleškama telegrafskog stila sadržana su Ajnštajnova razmišljanja o nauci, filozofiji, umetnosti i politici, njegovi utisci i detaljnije refleksije o događajima kao što je nastupno predavanje na mestu budućeg Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, prijemu u vrtu čija je domaćica bila japanska carica, audijenciji kod španskog kralja i susretima s istaknutim kolegama i državnicima. Dnevničke beleške sadrže i mesta koja razotkrivaju Ajnštajnove stereotipe o pripadnicima različitih nacija, ali i pokreću pitanja o njegovom stavu prema rasama.

Platon
PROTAGORA
Dereta

Istražujući pitanje šta tačno dobre ljude čini dobrima, „Protagora“ je možda i najpristupačniji od svih Platonovih dijaloga. U ovoj raspravi o relativizmu istine, smeštenoj u Periklovo zlatno doba, nailazimo na mladog Sokrata suprotstavljenog uvaženom sofisti Protagori, jednom od najzanimljivijih i najsimpatičnijih Sokratovih filozofskih protivnika. Njih dvojica istražuju značenje pravde, obrazovanja i hrabrosti. Suštinsko razmimoilaženje između Sokrata i sofista Platon vešto razotkriva skoro u dramskom maniru, pokazujući koliko su njihove paideie suštinski različite.
Naime, po rečima Mihaila Đurića, Sokrat je, pošavši od nekih zajedničkih pretpostavki povezanih isto tako zajedničkim težnjama, „u isti mah ukinuo i ostvario njihov program“. „Protagora“ je zanimljivo štivo koje čitaoci i mislioci hvale još od njegovog objavljivanja pre više od 2.000 godina. Sa svojim bezvremenskim temama, ovaj tekst nudi dragocen uvid u ljudsku prirodu i ideje jednog od najvećih umova u istoriji. Prevod sa starogrčkog: Mirjana Maskareli.

Radivoj Radić
ODJECI PROŠLOSTI
Akademska knjiga

Domišljata misao da je istorija nauka o onome što se nikad ne događa dva puta može se upotpuniti i osnažiti pronicljivim i verodostojnim objašnjenjem da se povesnica nikada ne ponavlja, ali uz napomenu da se ponavljaju samo istorijske okolnosti, odnosno okvir pojedinih zbivanja. Zaključak koji proističe iz dveju prethodnih premisa istrajava na činjenici da su povesna dešavanja po sebi jedinstvena, zamršena u svojoj unutrašnjoj arhitekturi, dakle, neponovljiva. Upravo u toj neponovljivosti sadržane su zanimljivost, privlačnost i veličajnost istorijskih događaja.

Oto Fenjveši
AMERIČKE IMPROVIZACIJE
Arhipelag

Stihovi jednog od vodećih savremenih mađarskih pesnika o novom svetu Severne Amerike. Knjiga nastala u Čikagu i Torontu tokom pesnikovog boravka u SAD i Kanadi. Jedinstven susret moderne poezije sa svakodnevicom i kulturom, društvom i medijima, novim komunikacijama i supkulturnom scenom Severne Amerike.
Pesme Ota Fenjvešija kao kakva zaokružena hronika svedoče o susretu sa svetom u neprestanoj promeni, o uzrocima tih promena i o tome kako se taj svet može razumeti.

Ajad Aktar
TUGOVANKE ZA ZAVIČAJEM
Laguna

U ovom duboko ličnom romanu o identitetu i pripadnosti pripoveda nam junak Ajad Aktar, sin pakistanskog lekara, dobitnik Pulicerove nagrade za pozorišni komad o iskustvima muslimana u Americi. U toj zemlji, kojom vladaju bogovi finansija dok dugovi i krediti uništavaju mnoge živote, imigranti žive u neprestanoj neizvesnosti i strahu, rastrzani između svoje nacije i lojalnosti zemlji u kojoj se nalaze. Ovaj svet u haosu i raspadu posmatramo očima jedne porodice koja nas vodi od urbane Amerike, preko centralne Evrope do gerilskih vidikovaca u planinama Avganistana. Delo u kojem se prepliću činjenice i fikcija je epska priča o čežnji, nezalečenim ranama i besramnom pustošenju ljudskih života; priča u kojoj autor ne štedi nikog, a ponajmanje sebe.

Jovan Deretić
KULTURNA ISTORIJA SRBA
Laguna

Prateći naporedo istoriju i kulturu našeg naroda, mogli smo videti koliko su istorijske prilike bile nepovoljne za razvoj kulture. Pa opet, kultura je svemu odolevala, održavala se, davala stvaralačke rezultate. U svim vremenima otkad možemo pratiti istoriju srpskog naroda pronalazimo svedočanstva o kulturnom životu i bogate ostatke duhovnog stvaralaštva. Iako je mnogo toga što je stvoreno nepovratno izgubljeno, i ono što je ostalo uverljivo govori da je kulturno stvaranje u mnogim granama bilo stalno i stabilno. Taj vitalizam predstavlja jedno od osnovnih obeležja srpske kulture uzete u celini. (…) Kao kultura malog naroda, koji je istorija toliko sputavala, toliko puta dovodila na rub egzistencije, srpska kultura je stvorila vrednosti od kojih najveće nisu samo nacionalne već ulaze i u svetsku riznicu. Od nastanka do savremene epohe ona se i po težnjama, i po oblicima i izrazu razvijala kao deo evropske i svetske kulture – zabeležio je pored ostalog među koricama ove knjige prof. dr Jovan Deretić.
Reč je o delu koje će, kako ističe u slovu o istom prof. dr Zorica Nestorović, biti verni pratilac svima koji krenu na put upoznavanja sa srpskom kulturom jer će u njoj naći mnogo više od činjeničnog znanja o istorijskim događajima i pojedincima. Ona će ih usmeriti ka pulsirajućem središtu srpske kulture čije je damare pažljivo uho istoričara književnosti Jovana Deretića osluškivalo prateći njihovo oglašavanje u dugom trajanju onih procesa koji su oblikovali sudbinu srpskog naroda.

Branislav Vujović
IZMEĐU DVA SVETA – PUTOVANJE U DIGITALNI SVET
Vulkan izdavaštvo

Zaljubljenik u tehnološki razvoj i digitalizaciju, kao sastavni deo tog savremenog procesa, Branislav Vujović nam je, kako u recenziji ističe Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica portala „Magazin biznis“, „ponudio novi most, kojim povezujemo realnost i budućnost, u poslu i u životu. Od prve rečenice u ovoj nesvakidašnjoj poslovnoj priči, pa do poslednje stranice, ulazite u digitalni svet i osvajate nova tehnološka saznanja, koja sa vama Branislav Vujović nesebično deli, želeći upravo to – da što pre osvojite nove intelektualne i mentalne prostore koje posedujete, samo je potrebno da ih otkrijete! Takvu nesebičnost u darivanju specifičnih saznanja imaju samo ljudi koji su osvojili nove horizonte i koji su uvek ispred svog vremena. Branislav Vujović je u oblasti novih tehnologija i digitalne ekonomije jedan od takvih, pa je zato i uspeo da osvoji novi prostor: da napravi knjigu o poslovanju u digitalnom svetu – Između dva sveta – u kojoj, kroz tehnološke promene ’sa ljudskim licem’, bezbedno spaja oba sveta, a čitaoce pretvara u aktere koji od realnosti i budućnosti mogu imati samo koristi. Čitajte, učite i uživajte u novim saznanjima o tehnološkom svetu koji nas okružuje i u onome što dolazi – važna je poruka ove knjige Branislava Vujovića“.

Mirko Čanadanović
KAKO JE RAZVRGNUT NOVOSADSKI DOGOVOR
Službeni glasnik

Samo nekoliko meseci posle Novosadskog dogovora – sastanka lingvista i književnika iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Novog Sada, koji su, decembra 1954. u Novom Sadu, zaključili da je književni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedinstven, da kao takav treba svuda slobodno da se razvija i koristi (s oba pisma, oba izgovora i nazivom srpskohrvatski/hrvatskosrpski), i da treba što pre izraditi njegov pravopis, književni rečnik i terminologiju – pokazalo se (već u aprilu 1955) da ni svi potpisnici tih zaključaka ne misle isto o njihovom značenju i načinu ostvarivanja. Vremenom su se te razlike toliko povećale da se na kraju (odricanjem Matice hrvatske od Novosadskog dogovora, aprila 1971) stiglo do tačke s koje nije bio moguć povratak ni na kakav zajednički rad. Po Dogovoru je završen samo Pravopis srpskohrvatskoga jezika. Rad na terminološkim rečnicima zaustavljen je objavom Deklaracije o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika, a izrada Rečnika srpskohrvatskoga (hrvatskosrpskoga) književnog jezika prekinuta je posle objave dveju prvih knjiga; Matica srpska i Matica hrvatska nisu mogle da se dogovore kako da taj rad zajednički završe. Autor ove knjige – lingvist, član Upravnog odbora Matice srpske i sekretar Jugoslovenskog terminološkog odbora, a istovremeno na važnim političkim položajima – aktivno je učestvovao u najburnijem delu tog jezičko-političkog procesa, od 1965. do 1971. godine. Njegovo je svedočenje obeleženo izvornom uverljivošću, nizom dosad malo poznatih činjenica i jasnim predočavanjem povezanosti jezičkih sukoba s opštim političkim zbivanjima u Jugoslaviji onoga vremena.