ИЗЛОГ КЊИГЕ

Уредник и приређивач Зе’ев Розенкранц
ПУТНИ ДНЕВНИЦИ АЛБЕРТА АЈНШТАЈНА
Академска књига

Заједно с тадашњом женом Елзом Ајнштајн, касне 1922. године, Алберт Ајнштајн кренуо је на путовање по Далеком и Блиском истоку које је трајало пет и по месеци; били су то делови света које славни физичар никад раније није посетио. Ајнштајнов згуснут распоред чиниле су посете Хонгконгу и Сингапуру, два кратка задржавања у Кини, шестонедељна тура предавања у Јапану, дванаестодневни обилазак Палестине и тронедељна посета Шпанији. У овом издању налази се комплетан дневник који је Ајнштајн водио током овог важног путовања. У дневничким белешкама телеграфског стила садржана су Ајнштајнова размишљања о науци, филозофији, уметности и политици, његови утисци и детаљније рефлексије о догађајима као што је наступно предавање на месту будућег Хебрејског универзитета у Јерусалиму, пријему у врту чија је домаћица била јапанска царица, аудијенцији код шпанског краља и сусретима с истакнутим колегама и државницима. Дневничке белешке садрже и места која разоткривају Ајнштајнове стереотипе о припадницима различитих нација, али и покрећу питања о његовом ставу према расама.

Платон
ПРОТАГОРА
Дерета

Истражујући питање шта тачно добре људе чини добрима, „Протагора“ је можда и најприступачнији од свих Платонових дијалога. У овој расправи о релативизму истине, смештеној у Периклово златно доба, наилазимо на младог Сократа супротстављеног уваженом софисти Протагори, једном од најзанимљивијих и најсимпатичнијих Сократових филозофских противника. Њих двојица истражују значење правде, образовања и храбрости. Суштинско размимоилажење између Сократа и софиста Платон вешто разоткрива скоро у драмском маниру, показујући колико су њихове паидеие суштински различите.
Наиме, по речима Михаила Ђурића, Сократ је, пошавши од неких заједничких претпоставки повезаних исто тако заједничким тежњама, „у исти мах укинуо и остварио њихов програм“. „Протагора“ је занимљиво штиво које читаоци и мислиоци хвале још од његовог објављивања пре више од 2.000 година. Са својим безвременским темама, овај текст нуди драгоцен увид у људску природу и идеје једног од највећих умова у историји. Превод са старогрчког: Мирјана Маскарели.

Радивој Радић
ОДЈЕЦИ ПРОШЛОСТИ
Академска књига

Домишљата мисао да је историја наука о ономе што се никад не догађа два пута може се употпунити и оснажити проницљивим и веродостојним објашњењем да се повесница никада не понавља, али уз напомену да се понављају само историјске околности, односно оквир појединих збивања. Закључак који проистиче из двеју претходних премиса истрајава на чињеници да су повесна дешавања по себи јединствена, замршена у својој унутрашњој архитектури, дакле, непоновљива. Управо у тој непоновљивости садржане су занимљивост, привлачност и величајност историјских догађаја.

Ото Фењвеши
АМЕРИЧКЕ ИМПРОВИЗАЦИЈЕ
Архипелаг

Стихови једног од водећих савремених мађарских песника о новом свету Северне Америке. Књига настала у Чикагу и Торонту током песниковог боравка у САД и Канади. Јединствен сусрет модерне поезије са свакодневицом и културом, друштвом и медијима, новим комуникацијама и супкултурном сценом Северне Америке.
Песме Ота Фењвешија као каква заокружена хроника сведоче о сусрету са светом у непрестаној промени, о узроцима тих промена и о томе како се тај свет може разумети.

Ајад Актар
ТУГОВАНКЕ ЗА ЗАВИЧАЈЕМ
Лагуна

У овом дубоко личном роману о идентитету и припадности приповеда нам јунак Ајад Актар, син пакистанског лекара, добитник Пулицерове награде за позоришни комад о искуствима муслимана у Америци. У тој земљи, којом владају богови финансија док дугови и кредити уништавају многе животе, имигранти живе у непрестаној неизвесности и страху, растрзани између своје нације и лојалности земљи у којој се налазе. Овај свет у хаосу и распаду посматрамо очима једне породице која нас води од урбане Америке, преко централне Европе до герилских видиковаца у планинама Авганистана. Дело у којем се преплићу чињенице и фикција је епска прича о чежњи, незалеченим ранама и бесрамном пустошењу људских живота; прича у којој аутор не штеди никог, а понајмање себе.

Јован Деретић
КУЛТУРНА ИСТОРИЈА СРБА
Лагуна

Пратећи напоредо историју и културу нашег народа, могли смо видети колико су историјске прилике биле неповољне за развој културе. Па опет, култура је свему одолевала, одржавала се, давала стваралачке резултате. У свим временима откад можемо пратити историју српског народа проналазимо сведочанства о културном животу и богате остатке духовног стваралаштва. Иако је много тога што је створено неповратно изгубљено, и оно што је остало уверљиво говори да је културно стварање у многим гранама било стално и стабилно. Тај витализам представља једно од основних обележја српске културе узете у целини. (…) Као култура малог народа, који је историја толико спутавала, толико пута доводила на руб егзистенције, српска култура је створила вредности од којих највеће нису само националне већ улазе и у светску ризницу. Од настанка до савремене епохе она се и по тежњама, и по облицима и изразу развијала као део европске и светске културе – забележио је поред осталог међу корицама ове књиге проф. др Јован Деретић.
Реч је о делу које ће, како истиче у слову о истом проф. др Зорица Несторовић, бити верни пратилац свима који крену на пут упознавања са српском културом јер ће у њој наћи много више од чињеничног знања о историјским догађајима и појединцима. Она ће их усмерити ка пулсирајућем средишту српске културе чије је дамаре пажљиво ухо историчара књижевности Јована Деретића ослушкивало пратећи њихово оглашавање у дугом трајању оних процеса који су обликовали судбину српског народа.

Бранислав Вујовић
ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТА – ПУТОВАЊЕ У ДИГИТАЛНИ СВЕТ
Вулкан издаваштво

Заљубљеник у технолошки развој и дигитализацију, као саставни део тог савременог процеса, Бранислав Вујовић нам је, како у рецензији истиче Радојка Николић, главна и одговорна уредница портала „Магазин бизнис“, „понудио нови мост, којим повезујемо реалност и будућност, у послу и у животу. Од прве реченице у овој несвакидашњој пословној причи, па до последње странице, улазите у дигитални свет и освајате нова технолошка сазнања, која са вама Бранислав Вујовић несебично дели, желећи управо то – да што пре освојите нове интелектуалне и менталне просторе које поседујете, само је потребно да их откријете! Такву несебичност у даривању специфичних сазнања имају само људи који су освојили нове хоризонте и који су увек испред свог времена. Бранислав Вујовић је у области нових технологија и дигиталне економије један од таквих, па је зато и успео да освоји нови простор: да направи књигу о пословању у дигиталном свету – Између два света – у којој, кроз технолошке промене ’са људским лицем’, безбедно спаја оба света, а читаоце претвара у актере који од реалности и будућности могу имати само користи. Читајте, учите и уживајте у новим сазнањима о технолошком свету који нас окружује и у ономе што долази – важна је порука ове књиге Бранислава Вујовића“.

Мирко Чанадановић
КАКО ЈЕ РАЗВРГНУТ НОВОСАДСКИ ДОГОВОР
Службени гласник

Само неколико месеци после Новосадског договора – састанка лингвиста и књижевника из Београда, Загреба, Сарајева и Новог Сада, који су, децембра 1954. у Новом Саду, закључили да је књижевни језик Срба, Хрвата и Црногораца јединствен, да као такав треба свуда слободно да се развија и користи (с оба писма, оба изговора и називом српскохрватски/хрватскосрпски), и да треба што пре израдити његов правопис, књижевни речник и терминологију – показало се (већ у априлу 1955) да ни сви потписници тих закључака не мисле исто о њиховом значењу и начину остваривања. Временом су се те разлике толико повећале да се на крају (одрицањем Матице хрватске од Новосадског договора, априла 1971) стигло до тачке с које није био могућ повратак ни на какав заједнички рад. По Договору је завршен само Правопис српскохрватскога језика. Рад на терминолошким речницима заустављен је објавом Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика, а израда Речника српскохрватскога (хрватскосрпскога) књижевног језика прекинута је после објаве двеју првих књига; Матица српска и Матица хрватска нису могле да се договоре како да тај рад заједнички заврше. Аутор ове књиге – лингвист, члан Управног одбора Матице српске и секретар Југословенског терминолошког одбора, а истовремено на важним политичким положајима – активно је учествовао у најбурнијем делу тог језичко-политичког процеса, од 1965. до 1971. године. Његово је сведочење обележено изворном уверљивошћу, низом досад мало познатих чињеница и јасним предочавањем повезаности језичких сукоба с општим политичким збивањима у Југославији онога времена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *