Додика не плаше Шмитове претње

Председник РС, у говору поводом обележавања 81. годишњице битке на Козари, саопштио је да неће поклекнути из страха од кривичног гоњења које је изменама Кривичног закона БиХ најавио лажни високи представник и обећао одржавање референдума на коме би се грађани изјаснили о најважнијим питањима статуса Српске

Република Српска не одустаје од одбране својих угрожених дејтонских уставних права ни након новог изазова који јој је упутио лажни високи представник Кристијан Шмит „поништавањем“ два закона која је претходно усвојила Народна скупштина РС. Да власт у Бањалуци неће поклекнути из страха од кривичног гоњења, које је својим изменама Кривичног закона БиХ најавио „гаулајтер из Баварске“, потврдио је председник РС Милорад Додик у говору одржаном 2. јула на Мраковици поводом обележавања 81. годишњице битке на Козари. Он је саопштио да ће, без обзира на Шмитове „декрете“, потписати Закон о непримењивању одлука Уставног суда БиХ, као и Закон о необјављивању одлука високог представника у Службеном гласнику, након чега ће они и формално ступити на снагу.

ДОДИКОВА УПОЗОРЕЊА “Ако сада поклекнемо, нестаћемо за десет година на овим просторима. Ако сада истрајемо, опстаћемо на овим просторима. Знам шта су смислили, да Додика стрпају у затвор. Кад потпишем ове законе, онда ће ме процесуирати пред Судом и Тужилаштвом БиХ. Морам да браним српски народ, спреман сам на жртву и ићи ћу до краја, јер немам другог избора“, поручио је Додик.
Мада је нагласио да из Републике Српске нису рекли да нема Уставног суда БиХ, већ да треба да се донесе нови закон о суду у коме неће бити страних судија, он је, истовремено најавио, да ће – у случају да Суд и Тужилаштво БиХ буду примењивали наметнуте одлуке – бити усвојена законска решења о забрани њиховог деловања у РС. Ништа мање значајан у овом, слободно га можемо назвати државничком говору лидера прве српске државе западно од Дрине – није био наговештај одржавања референдума (до Нове године) на коме би се грађани изјаснили о најважнијим питањима статуса Републике Српске, односно „како ићи даље“. Иако Додик овом приликом није конкретније говорио о тим питањима, могуће је, да ће се, зависно од развоја политичке ситуације у наредним месецима, народ том приликом изјаснити о јачању самосталности мањег ентитета или чак независности РС, а није искључено и да искаже своје мишљење о новом Уставу Српске на коме се већ дуже време ради.
Појавиле су се спекулације да би Кристијан Шмит могао да донесе „декрет“ о смени Милорада Додика, односно понови оно што је давног 5. марта 1999. године учинио тадашњи високи представник Карлос Вестендорп с Николом Поплашеном. У тексту објављеном на бањалучком сајту „Српскаинфо“ могла су се прочитати мишљења „да Шмит има снажнију залеђину од председника РС“, као и „да у међународној заједници никад није постојала већа сагласност да се реагује“ (политичка аналитичарка Тања Топић), док је професор Факултета безбедносних наука у Бањалуци Душко Вејновић, процењујући безбедносне последице евентуалне смене, поручио да би се све окончало у складу са оном „свако чудо за три дана“.

БЕЋИРОВИЋ У ЛОНДОНУ ТРАЖИ ДОДИКОВУ СМЕНУ За разлику од ових за сада само хипотетичких нагађања, Денис Бећировић је био конкретан у захтеву да се смени „највећи проблем Босне“. Бошњачки члан Председништва БиХ је приликом посете Великој Британији у разговору с министром спољних послова Уједињеног Краљевства Џејмсом Клеверлијем затражио да председник РС „буде смењен пре него што изазове дестабилизацију Босне и Херцеговине и региона“. Клеверли му је, према тамошњем саопштењу, одговорио тврдњом да је „интерес његове земље очување мира и поштовање Дејтонског споразума“, да бисмо нешто касније од премијера Ришија Сунака чули претећу поруку „да ће Велика Британија предузети мере против свих који буду угрожавали суверенитет и интегритет БиХ“.
Бећировић је, након повратка у Сарајево, упутио и захтев за одржавање ванредне седнице Председништва БиХ с предлогом закључака „поводом ескалације напада органа РС на темељне одредбе Дејтонског споразума и угрожавања уставног поретка државе“.
Захтев Дениса Бећировића да се смени председник Републике Српске, с обзиром на његове раније поступке, не представља изненађење, али се поставља питање да ли је најновије тражење „Додикове главе“ искључиво самостална иницијатива овог политичара (или бошњачких структура) или део шире акције координисане с „међународним фактором“. Одговор на ово питање ћемо вероватно сазнати наредних дана или недеља када би требало да буде јасно да ли ће Шмитови налогодавци заиграти на карту смењивања председника РС или преферирати нешто дужу опцију његовог одстрањивања с функције путем кривичног поступка због непоштовања одлука Уставног суда БиХ и (лажног) високог представника.

НЕГИРАЊЕ ЕГЗОДУСА САРАЈЕВСКИХ СРБА Поред напада на дејтонска уставна права Српске и њене лидере, протеклих дана је виђен нови атак на истину о егзодусу српског народа из некадашњег јединственог и мултинационалног Сарајева. Бењамина Карић, градоначелница већег, бошњачког дела града на Миљацки, поднела је кривичну пријаву против градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића због „основане сумње да је починио кривично дело изазивања националне и верске мржње, раздора или нетрпељивости међу конститутивним народима, као и осталим који живе у БиХ“ А грех који је Ћосић починио и због ког је зарадио кривичну пријаву колегинице из шехера је постављање светлосних табли на улазу у Источно Сарајево на којима (на српском и енглеском језику) пише да је то „град 157.000 Срба који су морали да напусте Сарајево“.
Ова неоспорна истина очигледно смета Карићевој – званично политичарки грађанске оријентације (високој функционерки Социјалдемократске партије) која се у националном смислу изјаснила као „остали“ – јер доводи у питање пројектовану лажну слику о садашњем „мултиетничком Сарајеву“. Треба ли подсетити да је предратно Сарајево, после Београда, било град с највише Срба у Југославији, док их је данас само десетак хиљада, углавном старијих људи или политичких „икебана“ који, ради опстанка у тој средини, „свирају“ по бошњачким „нотама“.

Бошњаци у РС због Шмита одустали од вета

Клуб Бошњака у Већу народа Народне скупштине Републике Српске повукао је раније најављена вета на Закон о непримењивању одлука уставног суда БиХ, као и Закон о измени Закона о објављивању закона и других прописа РС. Шеф клуба Бошњака Алија Табаковић је одустајање од вета образложио тиме да су закони које је недавно усвојила Народна скупштина РС „поништени одлуком високог представника Кристијана Шмита“. Одустајање Бошњака од вета убрзава процес ступања ових закона на снагу. Закони су одмах упућени у Кабинет председника РС Милорада Додика који је, како је 7. јула саопштено из његовог кабинета, већ потписао Указ о проглашењу измена Закона о објављивању закона и других прописа РС.

Током рата у БиХ Срби који су имали несрећу да остану у делу града који је контролисао Изетбеговићев режим убијани су, затварани и мучени у логорима и приватним затворима, док су „браниоци Сарајева“ силовали немало жена. После Дејтонског споразума уследио је одлазак многих преживелих из тог дела града, као и егзодус Срба из сарајевских општина које су, иако одбрањене у рату, касније припале бошњачко-хрватском делу БиХ. А те бројне породице, које су на пут без повратка понеле и кости својих најмилијих, нису напустиле Сарајево због захтева Момчила Крајишника (како то неки представљају) већ из страха од освете бошњачких власти које су најављивале кривична гоњења свих који су током рата били у Војсци РС.

Марфи: Ситуација је слична оној из 1992.

Амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи је изјавио да је „ситуација у БиХ узнемирујуће слична оној из 1992. године, али да је утолико боље што су сада уз Босну и Херцеговину Сједињене Америчке Државе“. Марфи – који је иначе у сталном вербалном клинчу с Милорадом Додиком – у обраћању јавности поводом прославе Дана независности САД оценио је да „су политички лидери у БиХ прокоцкали обећани мир и одабрали да стално искоришћавају и наглашавају поделе у земљи“.

Несумњиво је да међу бошњачким политичким структурама и њиховим „босанско“ оријентисаним истомишљеницима других националности постоји консензус о спречавању ширења истине о егзодусу Срба из Сарајева, највећем етничком чишћењу припадника једног народа из неког већег европског града после Другог светског рата. У томе им свакако помажу моћни заштитници са Запада који су прећутно прихватили терор над Србима у ратном Сарајеву, а затим учинили велико ништа да спрече егзодус припадника нашег народа из делова града који су после Дејтона прешли у надлежност Федерације БиХ. Њиховом курсу унитаризације БиХ не одговара отварање приче о злосрећним Србима из некадашњег олимпијског града, па неће бити изненађење ако се после пријаве Бењамине Карић поменути натписи нађу на тапету Уставног суда БиХ или буду анатемисани од Кристијана Шмита.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *