Бенедикт Кајзер – Америчка доминација је највећа претња Немачкој

Шолц је на силазној путањи, он „опада“! И коалиција три странке је сада само једна странка – Зелени. Шолц нема ни формат, ни снагу, ни интелектуалну супстанцу којом би могао да реши проблеме конвергентне кризе

Европа може да постане назависна политичка снага само ако превазиђе свој национализам и шовинизам у корист прекограничне солидарности, порука је Бенедикта Кајзера (1987), једног од најважнијих представника немачке Нове деснице који се оштро противи неолиберализму и критикује моћ мултинационалних корпорација. Као свршени студент политичких наука у Кемницу (Саксонија) Кајзер je радио за часопис „Сецесија“, најважнији опозициони глас интелектуалне сцене у Немачкој, затим као лектор у издавачкој кући „Антеј“, а од јануара 2023. запослен је у Бундестагу као научни сарадник Алтернативе за Немачку (АФД). Аутор је неколико књига и научних чланака. Бави се углавном социјалном и привредном политиком, али и другим темама везаним за европску и међународну политику, односно геополитику. Кајзер је ових дана боравио у Београду и веома радо се одазвао молби да о актуелној ситуацији у Немачкој говори за магазин „Печат“.

Шта вас је као младог научника определило према Новој десници и који су њени циљеви?
Нова десница је једина интелектуална струја у Немачкој која се није дала заслепити и која покушава да нађе путеве с оне стране догматичке поделе на црно и бело. Нова десница нема јединствен програм, јер је она у ствари мрежа различитих издавачких кућа, часописа и аутора који имају различите перспективе. Али људи у Новој десници имају иста идеолошка гледишта и први задатак је окончање лево-либералне доминације у мишљењу. Друга ствар је превладавање фетишизма везивања за Запад, и трећа је формирање изворно немачке, и изворно европске перспективе која се тиче међународне политике, односно самопотврђивања и очувања националног суверенитета.
Инспирисани сте и левичарским дебатама! Како разумете данашњу левицу?
Левица је нетолерантна, ригидна, нападна и екстремна, и тиме копа сопствени гроб. Не бих волео да се убацујем у расправу фашистичко–антифашистичко, јер ти појмови више не одговарају стању данашњице, и зато бих се радије одлучио за појмове нетолерантна левица или екстремна левица. Мислим да проста подела политичке географије на лево и десно више не одражава различитости које постоје на немачком политичком спектру. Пошто је левица препустила социјално и материјално питање, питање заступања радничких интереса, отворио се простор десници у који она мора да уђе да би одговорила на та питања. И да додам још и националну политику у том смислу – немачка левица је већином трансатлантистичка, и што се тиче сукоба у Украјини једина страна која је заузела проруску позицију или близу руске позиције, то је у партијском спектру позиција Алтернативе за Немачку, а у ванпартијском спектру ванпартијске опозиције то су интелектуални кругови који се називају Новом десницом.
Шта је садашњост Немачке?
Најкраће речено, Немци данас живе конвергенцију криза. Имамо мигрантску кризу, енергетску кризу, финансијску кризу, руско-украјинску кризу и још многе друге кризе. И имамо црно-белу поларизацију у политичком животу. На једној страни је лево-либерални фронт, а на другој десница. С обзиром на то да се криза заоштрава, опозициони фронт расте, и АФД је једина странка која може да понуди алтернативу. И то је добро зато што фронтови постају јаснији и народ бива свеснији. Из моје перспективе, АФД има монопол на умну позицију као и сви који су уз нас.
Ако се те разне и бројне кризе концентришу, то значи да се једна општа криза приближава своме врхунцу. Како она може да се заврши?
Први корак било би окончање те хегемоније јединственог лево-либералног фронта и смењивање оних који формирају владајуће мишљење и то једном младом, динамичном и народу блиском алтернативом која интерес народа ставља изнад интереса Запада. Јер Немачка је средња Европа, а не Запад. И тај увид све више долази до изражаја, што је врло добро јер до пре неколико година није могло ни да се каже.
Колико је миграната у најновијем таласу стигло у Немачку, од 2015. на пример?
Из Сирије и Авганистана дошло је више милиона људи. Ако им додамо Турке који су дошли раније, и Турке који су се родили у Немачкој, а заједно их има око пет милиона, може се рећи да у Немачкој има најмање 10 милиона придошлица. А ако би се рачунали сви који у Немачкој имају страно порекло, вероватно би се дошло и до 20 милиона од укупно 84 милиона становника Немачке.

По броју гласача који стално расте АФД је сада друга политичка снага у Немачкој. Шта то АФД као радикално десничарску опцију тако високо позиционира на политичкој сцени Немачке?
Посматрано с позиција унутрашње политике Немачке, главни циљ АФД је промена миграционе политике. Постоје студије које показују да се већина гласача АФД занима за питања смањења миграција у Немачку и питања социјалне неправде. То је различито у западном и источном делу сада заједничке Немачке. АФД је странка која критикује миграциону политику и захтева њену промену, а друга ствар је да захтева изједначавање позиција западне и источне Немачке, при чему је АФД на неки начин заступник источних интереса. Што се спољне политике тиче, АФД заступа суверенистичку позицију, односно оно што сам назвао окончавањем фетишизма везивања Немачке за Запад. Значи, АФД је нова народна странка, али у којој постоје различите струје и различита мишљења везана за спољну политику. У западном делу Немачке још увек постоји једно мало, али заиста мало трансатлантистичко крило, док на истоку земље постоји још мање проруско крило, али већина у странци и на истоку и на западу, и на северу и на југу земље заступа пронемачко, односно проевропско гледиште које захтева окончање америчке доминације на коју гледа као на највећу претњу Немачкој.
Да ли немачка интелектуална елита има свест о томе да неко поново гура Немачку у рат с Русијом, без обзира на трагичан пораз у Другом светском рату?
Верујем да је већина онога што се у Немачкој зове интелектуалном елитом чврсто укотвљена у трансатлантизму. Највећи део те „интелектуалне елите“ не размишља у категоријама рат или не рат, него је чврсто на позицији да је „Москва вечити агресор“, а „Вашингтон гарант међународног мира“ у који се сви могу лако уклопити све док нису Русија. Не сме се заборавити да постоји темељни консензус у мејнстрим медијима и међу интелектуалцима „главног тока“, и да је тај консензус трансатлантистички. Када неко излази изван тог консензуса, он може да буде „луда слева“ или „луда здесна“, или овакав или онакав, али у сваком смислу „луда“. И баш зато што је то тако, АФД и расте, и по актуелним анкетама АФД у источном делу Немачке има до 32 одсто, а у неким западним деловима и изнад 20 одсто присталица. То је, наравно, одговор на ту трансатлантистичку кризу смисла у коју смо сада доспели.
У којој мери се некадашња Источна Немачка у културном, политичком, привредном и сваком другом смислу интегрисала у сада јединствену Немачку?
Прошло је 33 године од уједињења, а ми, Немци, још смо веома удаљени једни од других у смислу услова живота. Источни Немци зарађују много мање од западних Немаца, источни Немци су много мање заступљени и представљени у медијима, политици и министарствима. И још увек је глас Немачке глас Западне Немачке, док се глас Источне Немачке гура под тепих. За многе Источне Немце који гласају за АФД то је једна од одлучујућих тема, јер желе да се бране од онога што сматрају „агресијом“ Западне Немачке. И ако би АФД требало да промени Немачку, та промена ће доћи с истока Немачке!
Да ли је суверенистичка опција наглашенија у источном делу Немачке него у западном?
У сваком случају – да! Једно мора да се има на уму – током 1992. и 1993. Руси су се повукли из Немачке, а Американци су још ту. То је један ниво, а други је духовно-културни ниво. Русија није русификовала становништво Источне Немачке колико је Америка американизовала Западну Немачку.
Русија није успела ни Украјину да русификује а камоли Источну Немачку!
Да, у праву сте! Многи у источном делу Немачке имају опуштен однос према Русији. И они чак могу да имају и критичан однос према Русији за разлику од Западних Немаца који према Русији имају фанатичан однос. Једним делом је то разлог зашто суверенистичка политика долази са Истока, зато што је тај мали слој средње класе, предузетнички, који долази из источног дела Немачке имао добра привредна искуства с Русијом, имао је доста финансијских веза и послова с Русијом, и зна да санкције Русији штете пре свега немачкој привреди. И што дуже криза траје, то и људи у западном делу Немачке схватају да су санкције Русији забадање ножа у сопствено месо, дакле да штете и Немачкој која сада плаћа далеко више цене гаса и енергије.
Назив Алтернатива за Немачку сугерише идеју непокоравања глобалним светским токовима који „потапају“ и Европску унију. Како видите Европу будућности и Немачке у односу на ту Европу?
Комплексно питање, и што се тиче саме Европе, и што се тиче Немачке. Већинско опредељење у странци АФД, по моме мишљењу, јесте идеја суверених европских држава на начин како је размишљао Де Гол, али које ипак у одређеним питањима сарађују и имају заједничку политику. Мало одступам од тога мишљења и заговорник сам много већег, или ширег, уједињења Европе, где се многобројне ствари заједнички решавају, али схватам да та позиција у АФД-у није способна да формира већину, због тога што већина у странци када се помиње Европа подразумева све што долази из Брисела и, наравно, бриселски диктат. И зато мислим да је Европска унија, заправо, једна анти-Европа јер својом садашњом политиком проевропску политику деснице отежава и ствара услове за настанак антиевропског опредељења и не дозвољава десници да формира проевропско мишљење.

Сасвим конкретно, какву Европу прижељкујете?
Желео бих Европу у којој ће специфичности појединих народа остати сачуване, али у којој ће, на пример, у безбедносно-стратешким питањима Европа постати снажан геополитички пол који неће зависити од Вашингтона, Пекинга или неког трећег геополитичког играча. Да би се то догодило, заједно морају да се решавају и привредна питања, питања безбедности и дигитализације, да би Европа бројчано, али и по снази као геополитички пол могла да буде у игри с другима.
Како разумете руско-украјински сукоб који је, како се чини, зауставио све, па и геополитичке процесе у свету до свога окончања?
Уопште говорећи, јасно је да су одређене државе од почетка овога сукоба натеране да постану чланице или да се приближе НАТО-у, што штети интересима Русије. А онима који покушају да се више вежу за Русију одмах се упућује питање са атлантистичке стране – а шта ако падне Кијев, ко је следећи, шта ће бити с Ригом, с Вилњусом, дакле која држава је следећа на реду. Суверенистичке снаге су пред изазовом како да дефинишу политику после рата када се морају узети у обзир легитимни интереси Русије и њени безбедносни интереси, као и то да постоји аверзија према Русији у Источној Европи и да Немачка у том случају, као у Бизмарково време, има посредничку улогу између Русије и других источноевропских држава. Али о свим тим темама је у Немачкој скоро немогуће говорити, зато што у медијском пејзажу доминирају антируски ресентимани који уништавају сваку нормалну дискусију.

Дакле, нема сумње да је демократија терор мањине над већином! АФД се бори за сваки свој глас а Аналена Бербок каже – ко још пита народ! Да ли је Немачка, зато што се народ не пита, окупирана америчким војним базама?
АФД заступа директну демократску позицију и захтева више плебисцита у друштву и више народног изјашњавања. И када бисмо имали плебисцитарнију демократију с више могућности за изјашњавање и упркос мојој критици мојих земљака могу мислити да би у том случају било много мање опредељења за ескалацију сукоба с Русијом. Последњих месеци Зелени су пали у анкетама, што ће рећи да је врх атлантистичких снага изгубио, а АФД је добио на снази. И то значи да је један добар део народа схватио да нас трансатлантизам води у ћорсокак и да се окреће алтернативи у интересу Немачке и у интересу Европе.
Олаф Шолц је био градоначелник Хамбурга и тамо је имао неколико афера, али је упркос свему постао канцелар Немачке. Како цените његову садашњу позицију?
Шолц је на силазној путањи, он „опада“! И коалиција три странке је сада само једна странка – Зелени. Шолц нема ни формат, ни снагу, ни интелектуалну супстанцу којом би могао да реши проблеме ове конвергентне кризе о којој смо говорили. Мора се водити рачуна о томе да је опозиција против Меркелове била опозиција против канцеларке Меркел, али опозиција против данашње „семафор опозиције“ је опозиција против Зелених. Шолц сада покушава да се склони и избегне решавање надолазеће велике кризе.

Министар одбране Немачке Борис Писторијус, социјалдемократа, непрестано се у војној униформи појављује на полигонима с немачком војском и ратном техником. Да ли он то сугерише да је спреман да немачку војску пошаље на Русију?
Већ сам поменуо трансатлантистички консензус из кога Писторијус уопште не искаче. Како би, иначе, постао министар одбране? Он није део суверенистичке левице типа Ла Фонтена или пак Шредера. Али та суверенистичка левица нема више шта да каже.
Да ли се Немачка из ове перспективе сећа Ангеле Меркел?
Меркелова је отписана на чудан начин и гурнута у прошлост. Замишља се да она још увек негде из сенке даје одређене директиве, али то није тачно. Меркелове, једноставно, више нема. Али тужна истина је да већина Немаца њену владавину сматра позитивном, иако је садашња „семафор коалиција“ логична последица њене владавине. Она је поставила темеље, а сада црвени и зелени уживају плодове тога.
Како мигранти последњег таласа гледају на активности Алтернативе за Немачку?
Не само последњи мигранти у низу него већина странаца гледа на АФД као на ксенофобну и непријатељску странку зато што је АФД тако приказан у медијима. Али АФД није против дошљака и странаца него је против онога што се догодило 2015. године. Међутим, постоје и странци који су дошли 1980-их година и сада се опредељују за политику АФД-а. Зато што, објективно гледано, мигранти који су дошли 2015. штете и онима који су у Немачкој од 1980-их.
Радите у згради Бундестага! Имате ли контакте с колегама других партија?
Нема ту никаквог разговора изван партија. Постоји „зид“, ту и тамо се поздравимо, али само кад нико не види! Толико о демократији која производи страх!