Вук на овцу право има

Трансформација јавних предузећа

Почело је са ЕПС-ом а сада се проширило и на остала јавна (23) предузећа. Статусна и својинска трансформација требало би да доведу до њиховог побољшаног рада, мада многи у свему виде припрему за приватизацију

И до сада су јавна предузећа у јавности доживљавана као Алајбегова слама, јер су углавном била партијска прћија, на чије су чело долазили подобни, а не способни. Мењали су се многи менаџери и руководиоци а богами и министри привреде, а да су та предузећа таворила и пропадала и на крају продавана у бесцење. Треба се сетити постпетооктобарског министра привреде и приватизације Александра Влаховића коме је приоритет била приватизација, а не привреда. Остала је упамћена његова реченица да приватизација не може да чека да се прво заврши реституција предузећа.
Данашњи министар привреде Раде Баста, који је због својих јавних изјава већ добио епитет контроверзни, треба да се стара о својини ових предузећа и њиховом коришћењу по усвајању предлога Закона о управљању привредним друштвима, који предвиђа да се јавна предузећа трансформишу у ДОО (друштво са ограниченом одговорношћу) или АД (акционарско друштво).
У Србији ће 23 јавна предузећа, међу којима су Србијагас, Југоимпорт СДПР, Службени гласник, Пошта Србије, променити правну форму и дужна су да Министарству привреде доставе списак непокретне имовине над којом имају право својине, односно право коришћења, најкасније у року од три године од дана почетка примене овог закона.
Дакле, на челу министарства које о томе треба да води рачуна налази се човек који се управо „прославио“ самосталним иступима у јавности и до усијања довео односе с колегама из владајуће коалиције, о чему сведоче и последње реакције председника Извршног одбора СНС-а Дарка Глишића. Баста се својевремено истакао тражећи санкције за Русију, да би се последњи пут фокусирао на текуће протесте против насиља. „Председниче Вучићу, хапси багру која туче народ на протестима и новинаре. Грађански рат нам не треба, довољно проблема имамо. Живела Србија“, навео је Баста на свом твитер налогу, сва је прилика, алудирајући на инцидент који се догодио током протестне шетње истог дана, када је повређен један амерички грађанин.

ТВИТОМ НА ТВИТ На његов твит жестоко је, преко медија, одговорио Глишић. „Тај НАТО олош да зачепи више једном та своја црвена, губава уста. Ти су ухапшени, а какав је лопов, требало је и он и његова црвена багра заједно са њима“, поручио је главни оперативац напредњака. Чак је и додавао, пошто Баста није реаговао (управо био у Америци). „Изађи мала, изађи мала! Шта је, Раде, маца појела језик? Јак си изгледа само у додворавању онима који не мисле добро Србији. Ако недостаје снаге, позови Дачића, Палму, сигуран сам да ће ти у помоћ притрчати и Срђан Миливојевић, Мариника Тепић. Јави се, НАТО олошу“, изазивао га је Глишић.
Било би то духовито и бурлескно да Баста не припада владајућој коалицији и не налази се на челу изузетно важног ресора који, ето, треба да се бави тако осетљивим питањима као што је статус јавних предузећа. Овај бивши професор физичког образовања, некадашњи полицајац и кик-боксер, који је својевремено позивао на укидање Српско-руског хуманитарног центра, у жижу јавности је дошао пре неколико месеци, када је ничим изазван, мимо одлуке владе затражио увођење санкција Русији.
Нису га, изгледа, спречиле ни жестоке критике, и напредњака, и раније социјалиста и припадника Јединствене Србије (који се последњом приликом нису огласили), те Баста није одустао од свог антируског става, па се, како су „Вечерње новости“ објавиле прошлог месеца, и делегацији Међународног монетарног фонда похвалио да у влади лобира против Русије.
Такво „отимање контроли“ партије са чије је листе изабран за министра, озбиљно му је, према писању овог листа, заљуљало фотељу, па је министар спољних послова и лидер социјалиста Ивица Дачић истакао за „Новости“ да су сви дужни да се придржавају званичног става државе, а нарочито министри. Изгледа да је остало само на „љуљању“, без других последица.
Није то био Бастин први наступ против Русије, јер је и раније истицао да „наша земља већ плаћа високу цену неувођења санкција против Русија и да то постаје неодрживо“ и позивао остале у влади да га подрже. И тада су се његови страначки партнери оградили од ових изјава. Баста је успео и том приликом да изнервира Глишића који је истакао да „поједини министри лупетају глупости, што је врхунски неодговорно“. „Ај, бави се мало својим послом за промену, узми нешто ради. Пробај да се бавиш оним што је твој посао, до тад се ниси тиме бавио уопште, други морају да раде твој посао“, поручио му је у то време Глишић.
То што наводно други раде изгледа је управо поменути предлог Закона о управљању привредним друштвима, који, поменусмо, предвиђа да трансформацију јавних предузећа у ДОО или АД. Тако је Надзорни одбор Електропривреде Србије (ЕПС) већ усвојио нови статут и то у моменту двонедељног боравка (од 22. марта до 5. априла) мисије ММФ-а, чиме се стичу услови да се то предузеће трансформише из јавног предузећа у акционарско друштво затвореног типа, у стопроцентном власништву државе Србије, за сада.

ЛИСТА ЗА КОНВЕРТОВАЊЕ На листи јавних предузећа су и Јавно предузеће за склоништа Београд, Јавно стамбено предузеће Приштина, ЈП Национални парк Шар-планина – Штрпце, Јавно водопривредно предузеће Србијаводе Београд, ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица, Скијалишта Србије, Завод за уџбенике, ЈП Нуклеарни објекти Србије – Винча, ЈП Емисиона техника и везе Београд и ЈП за развој и унапређивање информисања путем електронских медија на српском језику у АП Косово и Метохија „Мрежа Мост“ Београд.
Јавно предузеће постаће друштво капитала. Друштво капитала је, како се наводи у образложењу закона, привредно друштво са правном формом акционарског друштва или друштва с ограниченом одговорношћу у којем Република Србија има својство члана, односно акционара са више од 50 одсто основног капитала друштва, као и привредно друштво у којима држава Србија има контролно власништво по другом основу.
Према расположивим подацима електронске евиденција Агенције за привредне регистре, држава Србија има у свом портфељу 305 привредних субјеката. Од тога је 266 активних привредних субјеката од којих је 22 у процесу приватизације, затим два у ликвидацији и 37 у стечају. Када је реч о организационој форми тих предузећа, наводи се да има укупно 184 друштва са ограниченом одговорношћу, 91 акционарско друштво, 23 јавна предузећа и седам осталих.
Приликом промене правне форме, како је предложено, основни капитал јавног предузећа се конвертује у акције, односно уделе у зависности од форме привредног друштва.
„Влада, на предлог Министарства привреде, одлучује о непокретној имовини на којој друштва капитала имају право коришћења, у складу са законом, а која ће бити пренета у власништво друштва капитала, након чега ће друштво капитала извршити упис права својине“, наводи се у Предлогу закона.
Предлог закона предвиђа, како се наводи, уређивање питања корпоративног управљања у складу са најбољом међународном праксом и стручно усавршавање представника државе у Скупштини друштва капитала, лица које обавља функцију директора и лица у надзорномодбору.
Стручно усавршавање се обавља према Програму стручног усавршавања из области корпоративног управљања који доноси министар привреде, а састоји од едукативног дела за полагање испита, који укључује предавања у области корпоративног управљања и писаног испита ради провере знања из области корпоративног управљања. Проверу знања из области корпоративног управљања и полагање испита, организује и спроводи Привредна комора Србије.
Економисти ће рећи да трансформација у акционарско друштво пружа различите могућности да се, рецимо, ЕПС одрекне дела свог власништва, да неки пакет акција прода или да уђе у процес приватизације с јасно успостављеним релацијама ко је власник чега, што је уједно и суштинска разлика између јавног предузећа и акционарског друштва. Наравно, многи су повикали да је у питању припрема за приватизацију јер никаквог разлога за одлуку о претварању, рецимо ЕПС-а из јавног предузећа у акционарско друштво нема, осим – да се јавно предузеће не може приватизовати, а акционарско друштво може.
После 30 година транзиције у либерално-демократски поредак мало тога је још остало да се приватизује, не рачунајући стратешка предузећа која се у свакој земљи сматрају имовинском сребрнином. Са приватизацијом „Комерцијалне банке“, Србија је практично препустила (готово) целокупан банкарски сектор странцима, губећи на тај начин монетарни суверенитет земље. А све више се прича и о приватизацији остатка јавних добара.
Иако је основни циљ сваке приватизације, у транзицији нарочито, праведно враћање некад одузете имовине и повећање ефикасности предузећа, постојећи модел приватизације у Србији нити је био праведан, нити су приватизована предузећа добила на ефикасности. Нарочито када је у питању продаја друштвеног и државног капитала, што потврђује и низ поништених приватизационих уговора.

ПО ДИКТАТУ ММФ-а Сва је прилика да се ова трансформација јавних предузећа врши под притиском ММФ-а, који, као прави међународни финансијски полицајац, здушно заговара приватизацију јавних предузећа, с тенденцијом да она оду у стране руке. „Печат“ је већ писао о настанку међународне организације и њеној улози у корист САД, што су потврдили врло угледни светски интелектуалци а „Викиликс“ јавности подастро и доказе за то. Власт се, занимљиво, о томе не оглашава већ се хвали својим односима са овом прилично компромитованом међународном финансијском организацијом.
„Транспарентност Србија“ сматра да ће измене оснивачког акта и јавних предузећа имати веома штетне последице на примену антикорупцијских закона. За њих је нарочито споран правни основ јер се на ова предузећа више неће примењивати Закон о јавним предузећима; убудуће ни директор ни чланови Надзорног одбора ЕПС-а неће имати статус јавних функционера, што значи да неће бити обавезни да подносе извештаје о имовини и приходима, иако ће располагати јавним средствима велике вредности. Више неће бити обавезан избор директора на конкурсу (што ни досад није поштовано). Када је реч о јавним набавкама, губи се статус „јавног наручиоца“, тако да неће имати општу обавезу спровођења набавки на основу закона, већ само у вези с неким делатностима… Ту је и читав законски галиматијас шта се од закона примењује, а шта не.
Све наведено не значи и да ће се аутоматски приступити приватизацији јер, како циници кажу, држава се неће лако одрећи монопола над управљањем јавним предузећима, уосталом и због њиховог политичко-финансијског значаја, што ће рећи да ће се тражити решење да буду „сви вуци сити и овце на броју“.

 

Последња вест

У тренутку закључивања овог броја „Печата“, председеница Владе Србије је за ТВ Прву казала да Влада повлачи из Скупштине Предлог закона о управљању предузећима у државном власништву. Одлука је, како је саопштила премијерка, донета после састанка са председником Александром Вучићем, како би се „одговорило на страхове грађана“ и поново организовале јавне консултације. Премијерка је потврдила да је овај закон једна од три препоруке ММФ-а које је Влада Србије усвојила још крајем 2020. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *